Просветни гласник

како у нама види само своје млађе пријатеље и ништа друго. Наше поштовање због тога није било ни за длаку мање, а љубав несравњено већа. Шта је та љубав значила, лако ће оценити свако који зна да се код нас таленат, памет, ученост, једном речи духовна надмоћност, тешко опрашта. Ово исто што је Милош Тривунац рехао у име своје генерације, у име прве генерације Поповићевих ученика, то исто би писац овога чланка могао да понови у име своје генерације, у име поеледње генерације његових ученика који су га слушали пред његов дефинитивни одлазак са Универзитета. Само са том напоменом да је учитељ у доба Тривунчевог ђаковања био још млад човек од тридесет и неколико година, а у доба нашега ђаковања већ старији господин са седом косом, али духовно још увек млађи и од својих најмлађих ученика. Та неисцрпна духовна свежина, духо1витост и оштроумност Богдана Поповића својствена је само изузетним личностима које никада не старе. Када је реч о плодоносној наставничкој делатности Поповићевој, мора се истаћи да је, у складу са његовим стремљењима, основано Друштво за живе језике и књижевности и покренут, као друштвени орган, одлично уређивани часопис Страни преглед, који је с успехом излазио све до рата и знатно допринео унапређењу наставе живих језика и" упознавању великих европских књижевности у нас. Што ми данас имамо релативно знатан број спремних наставника живих језика и књижевности (нарочито романиста и германиста) и што је наетава живих језика по нашим вишим, средњим и стручним школама на заиста завидној виоини умногоме је заслуга Богдана Поповића. Упоредо са организацијом наставе живих језика поетављао се и проблем организације систематског превођења стандардних дела великих европских књижевности на наш језик. У оно доба када је Поповић започињао свој јавни рад, многа репрезентативна дела највећих претставника светске књижевности нису била преведена на наш језик или су била преведена недовољно књижевно, са непотпуним познавањем оригиналнога текста, са неразумевањем језичких и стилистичких особеноети превођених писаца. Као дугогодишњи члан Књижевног отсека Српске књижевне задруге, као члан Уметничког одбора Српског народног позоришта и као претседник Редакционог одбора библиотеке Страни писци, Богдан Попрвић је знатно допринео систематекој органи-