Просветни гласник

А шта нам сведочи о тој неоштећоној непреквдности и повезаности? Готово ништа материјално није остало што би нам о томе могло сзедочити. Само су остали многобрајни духовни изражаји, свугде у свима областима духовне изражајности и они несумњиво указују на то да постоји та непргкидност и повезаност. Српски језик је једини потпун израз наше културе из најстаријих векова. Док су рушени и разарани, уништавани и паљени наши стари спомениди, градови, палате, цркве, манастири, зграде; док је уништавана књига и све остало што је материјалко претстављало нашу културу; док су уништаван-и напреци наших старих у привреди, у уметности, у социјалним установама, у државној управи, у јавном и приватнсм животу: језик нико ншје могао збрисати, усмена предања преношена су с колена на колено и нико их није могао ун-иштити. Могло се понешто шбгубити и затурити у сећању народа, али у главном, у језику се ипак најпотпуније одржао цео духовни живот нашег народа кров векове, све оно што је он слагао у свој дух из иокуства и пооматрања света излагао је изразима и речима и остављао својим потомцима. Свака реч означује појам о нечему, а сваки појам је израз нечега проживљенога, искуственога. Није ни реч напраено настала. Она се везује са нечим одређеним и из духовних огватања. Свакако да се реч не окамени и она у веко^има може мењати своје значење, може се везивати са неким другам појмоваша, али се о старом њеном значењу задрже понегде трагови, било у живом народу, било у његовим умним творевинама, писан Им или усмено преношеним. I | Ми имамо још и нарочиту срећу да нам је црква очувала и основни језик наш, од првих векова нашег настањиваља на Балкану, па после, у животолисима и записима и из других даљих векова. Кад су словежжи апостоли превели свету службу Бож ју на стари јез1ж наш, они су мало тешкоћа имали да нађу у томе језику одговарајуће духовне изразе, много мање него у других народа. А та служба се одржала готово у своме првобитном стењу и до данас, за неких десет векова. Мало ће се у томе језику наћи грчких речи и то понајвише само да означе нека зварза или материјалне појмове којих није било у тадањем словенскрм друштву. Али за означење апстрактних чисто духовних појмсра