Просветни гласник

донела нам је огромно благо, народни говор у књиЖевни језик којим ће се изражавати ДуХоЗна стварања Срба. А-ли као и евака борба, и ова је имала својих претераности и настраности. Вук и Вуковци због брата Николе омрзнули су к светога Николу. Због славјано-сербског језика који је у ствари био језик за ПрМкривање незнања језика и којим је сваки писао по влаетитим и својевољним правиЛима, прогањали су они и изразе и ознаКе појмова из нашега старога српско-словенског језика који наМ је остао у служби Божјој, у животописима од сВетога Саве, Стефана Првовенчанога, Доментијана, Теодосија Монаха, Григорија Цамблака, Константина Философа, патријарха Пајсија, Да поМенемо најважније старе српске писце. Истина, ни овај језик није био стално исти, нити онај на који је преведена служба Божја и свештене књиге у данима примања хришћанства, највероватније да он није био ни говорни језик Срба савременика тих писаЦа, алћ он је садржавао многе изразе који су у прекиду српске књижевности у вековима ишчезли из језика или променили значење. Тиме је наш нови књижевни језик изгубио мНого у изражајности, а нарочито у преливима у изражајности, у финим и прелазним бојама, у означавању и разликовању, у тананости израза. Онда су дошла правИЛска скучавања и ограничавања у језику, прочишћавања у изражавању, нова протерИвања неких речи и израза, а још усто и сувигпе снажно материјализовање језика, нарочито се југОсловенско време одликује овим последњим. Оне печурке од часописа са Пропагандистичким Намерама и наканама, а прикривене савременошћу, уносиле су и нов језик, наравно у духу њихових Материјалистичких схватања. Цела та књижевно-ст служила је нрло вешто, без обзира да ли песмом, гфиповетком, романоМ, научноМ Или критичком расправом — да преокрене духове омладине. Али у то време пада и највише превода наших старих животописаца, у издању Српске књижевне задруге. И оно што тим преводиоцима нарочито служи на част јесте, да су повратили у књижевни живот многе изразе и речи тога нашег старог књижевног језика. Они су те изразе употребљавали у духу данашњега говорнога језика. Негде су више негде мање успеЛи, али то није толико важно колико је и значајнб и важно да су обогатили могућноеш духовнога из-ражавања.