Просветно-црквена Добротворка Драгиња Ст. Петровић

пак

Требало је много труда и рада да се ова задужбина одбрани и воља пок. Драгиње одржи. Одмах после њене смрти настале су дуге парнице од њених сродника, који су се упињали да њима припадне највећи део заоставштине пок. Драгиње.

Око масене готовине у седамдесет и осам хиљада ипет стотина (78.500) динара, која је представљала половину целокупне задужбине, наступила је дуга парница, која је завршена тек 24. октобра 1907. год. У каквој је погибли био Фонд, најбољи је доказ то што су судови по том предмету доносили неколико пресуда, од којих су неке биле на штету Фонда. Тако, док је Првостепени Суд одбио сроднике и досудио ову суму Фонду, дотле је Апелациони Суд преиначио пресуду у корист сродника. По жалби заступника Фонда Касациони Суд је поништио пресуду Апелационога Суда, али овај није хтео усвојити те примедбе и дао је своје противразлоге, те је о том судила Општа Седница Касационог Суда и у њој су тек Задужбини обезбеђена њена права.

Треба овде истаћи, да је ову сјајну одбрану интереса фондовских стално водио председник Фонда и извршилац тестамента пок. Стојан Д. Рибарац, чијем се неуморном труду и великом правничком знању има захвалити што је Фонд очуван.

Али и после ових спорова неспорни судија Београдског Суда могао је тек 22. јануара 1910. г. донети своје решење, којим је тестаменат пок. Драгиње оглашен за снажан, и тек од тога дана Фонд је као задужбина правно конституисан. Тек после извршности овога решења предана је Одбору фондовска имовина на располагање. у

Први председник овога Фонда био је пок. митрополит Михаило, који је тестаментом био одређен за доживотног председника фондовског. По смрти његовој изабран је за председника Фонда Стојан Д. Рибарац, дотадашњи

ОСУОСУОБУОСУОСХОСХоФ, | — 1 — ОСУОСХОСУОСКОСХОСКОО