Просветно-црквена Добротворка Драгиња Ст. Петровић

океоовкс доскок о око обе о хок доскок око соко науку и просвету, помагали сиромашне породице, бивотац и напуштене.

Кад би се истраживали узроци о вазда будној националној свести код нашега племена, уверили би се; да су они, поред осталога, оличени баш у нашим добротворима, у тим живим буктињама, скромним радницима, који су несебично радили, жртвовали и имовину и животе, кад су градили општу кућу.

Ти дивни примери имају значај специјалног чиниоца за одржање и јачање нашег племена. Они обележавају "традиционалну црту у карактеру нашега народа: да се путем завештања и доброчинства потпомаже народна просвета, црква и свако добро дело. Сенима тих добротвора одаје пошту и признање свако покољење. А споменици, које би им ми могли подићи, били би само мала обележја према оним много лепшим и сјајнијим споменицима, које су они сами себи подигли својим добрим делима.

Ако се за једнога човека може рећи да је велики у погледу мисли, осећаја, или личног јунаштва на бојном пољу, онда је, несумњиво, исто тако велики и сваки онај, који целога века трудољубљем, штедњом и честитошћу постиже знатно материјално стање и једнога дана, имајући пред очима благо и корист за своју Отаџбину, жртвује све своје имање на велике културне сврхе. Величина таквога карактера цени се и истиче не само по повредности самог завештања, колико по узвишеним побудама, здравим мислима и племенитом срцу, што му је целога века шапутало, да се треба одужити Отаџбини, у којој је поникао, у којој се наслађавао животом и мудро проживео свој век. То је најлепши данак, који се добровољно даје. Такав је карактер превазишао себе сама, изашао из орбите себичњаштва и обичнога, па се уздигао до узвишенога, до алтруизма. Узвишена идеја, која га је загревала,

ОСХОСХОСХОСХОСХОСХОВО | — 15 — ОСХОСХОСХОСХОСМОУ)