Просветно-црквена Добротворка Драгиња Ст. Петровић

безоссоове око ос доо ово ос ос о ос ос 0059)

године, Аном, машером наше доброшворке, пресели се тих истих дана у Сарајево, где код рођака и пријатеља извесно време проведе у страху и тешкој неизвесности,

Одоше из лепога Мостара. Оставише кров, огњиште и гробове праотаца својих !

Чемерни су то дани били за српску душу! Нигде милости, нигде правице, нигде заштите! Бесправна и немоћна раја или је гинула, или је морала напуштати своју кућу да лута, да блуди по свету, да се потуца од немила до недрага. У тим несрећним данима није се могао чути глас:

20058 овдје. син:

Кој своје мајке ко ке Та пој 2, ЈА мајка ваша земља вам је ова, „Баците поглед по кршу и пољу, „Свуда су гробља ваших прадједове.

„Са ову земљу они беху дива, „Узори свјетли што је оранит знаше! И (950) земљи осшанише и ви.

(Шан: 16)

Одоше, кренуше у свет са голом душом да никад више не виде свој завичај, свој дом. А зулум турски, доиста, и испуни своју претњу: све зграде запали — целокупно имање предаде огњу.

Да ли ће ова честита породица наћи где год станка и уточишта 2

По свему се види, да је Драгињина стара мајка била одважна и ретке бистрине жене. Неко време је живела у Сарајеву. Поред све несреће, која их је задесила, у њеној души је ипак тињала топла, свемоћна нада. Још кад се растајала са својим домом и тековином у Мостару, последњег дана, да по ноћи неприметно умакне од гонитеља својих, она је од свега што су имали у дому драгоценог, изабрала само једну малу, стару четири

ОСХОСХОСХОСХ9ООХОбХод | — 23 — ОбХОСХООХООХОбОбХо