Просто и двојно трговачко књиговодство. Део 1 и 2 : за II и III. разред тргов. академија и за приватну употребу

Т ДЕО

ДВОГУБО (ДВОЈНО) КЊИГОВОДСТВО

Речено је већ у 1 делу ове књиге (стр. 11), да је просто књиговодство употребљавано још у средњем веку, и то прво у Млецима, и да је оно служило као основа и двогубом књитоводству. Када се и где почело двогубим књиговодством прво служити овако какво га ми данас имамо — не може се тачно одредити“); али, по природи и циљу самог двогубог књиговодства, свакако се оно најпре почело употребљавати код ортачких радња. Нарочито тада када се почеше груписати мањи капитали у намери да створе већи капитал за неки посао, када се дакле почеше оснивати удружења или удеоничка друштва — тада се, велимо, најпре могла указати потреба двогубог књиговодства.

Удеоничка друштва имају велики број чланова — удеоничара, те није могућно да сви рукују имањем и пословима друштвеним; стога они на своме збору бирају из своје средине један одбор од више чланова и повере му руковање друштвеним имањем. Тај се одбор зове Управни Одбор. По истеку неког периода, обично једне године, сазива се редовни годишњи збор удеоничара, на коме управни одбор полаже рачуна о своме раду и подноси годишње рачуне својим удеоничарима на преглед и одобрење биланса. Ове рачуне пре-

%) У свесци „Звезде“ за јуни 1900 г. изишла је једна белешка о Бенку Котрулићу, Србину Дубровчанину, да је он први написао „дупло књиговодство“, које је било исписано још год. 1457. (дакле пре Луке Пачиола). Доцније је ово дело штампано у два издања. Првог издања нема више, али од другог издања има један примерак у Париској Библиотеци, о чем је поч. г. д-р Мих. В. Вујић у својој расправи изнео, и што је у изводу било изложено у ранијем издању ове књиге. (Изнео сами у Трг. Гласнику.)