Просто и двојно трговачко књиговодство. Део 1 и 2 : за II и III. разред тргов. академија и за приватну употребу

Рачун главнице је предао појединим Рачунима вредност на руковање, и не меша се више у њихове послове“) Ово је оснивање књига, Рачуни се старају сваки само за своју грану рачунских односа међу собом. Ово се дешава и по простом књиговодству нпр. кад у Нишу неки наш дужник положи за наш рачун неком нашем повериоцу неку суму, то први по ражује а други дугује.

Примери за међусобни 1. 16 рачуна: |

У именовану радњу (са капиталом од 50.000 дин.) дође купац и затражи робе за 100 динара. Ко може дати ову робу2 — Само Рачун робе, јер он рукује, прима и издаје робу. Купац узме робу, и хоће да плати износ у готову. Може ли Рачун робе примити готовину2 — Не може, и упутиће купца благајници, да тамо положи Рачуну благајнице, што он и учини.

У овом је случају издао Рачун робе робу у вредности од 100 динара, а Рачун благајнице примио је за Рачун робе 100 дин. у готову. Ево рачунских односа:

"Рачун робе потражује од Рачуна благајнице 100 динара

„ _ благајнице дугује Рачуну робе ПО Е-

У главној књизи треба на обе партије — фолије — забележити (књижити) рачунски однос, тј. одобрити Рачуну робе (завести да потражује) од Рачуна благајнице, а задужити Рачун благајнице (завести да дугује Рачуну робе) два пут ће се дакле завести рачунски однос, тј. дужников и повериочев, и отуда је цео овај начин (систем) добио назив двогубо — двојно (дупло) — књиговодство.

Купац је могао пазарити на пр. за 2000 динара робе и положити 1000 дин. у готову, а за 1000 дин. дати своју меницу (акцепт). Какви би тада били рачунски односи» Рачун робе потраживао би од два дужника свега Динара 2000. Рачун благајнице би дуговао роби 1000, и Рачун меница би дуговао роби 1000. У овом бисмо случају имали једног повериоца и два дужника, 0 чему ће доцније бити говора;а иу почетку овог примера види се да Рачун главнице потражује од три дужника 50.000 (од благајнице, менице и робе), а дужници да му укупно дугују 50.000 динара (сложен став).

Капитал је активан, ако је актива већа од пасиве, а пасиван је, напротив, ако је пасива већа од активе. Овај последњи случај наступа код обичних радња само ако су пре-

#) Он је поверилац радње и према томе, пасива радње.