Просто и двојно трговачко књиговодство. Део 1 и 2 : за II и III. разред тргов. академија и за приватну употребу

= 193 —

ликвидација (лат.): пречишћавање рачуна, исплаћивање дугова продајом и наплаћивање потраживања прн престанку једне тргов. радње; — значи и: доказ о исправности некога потражива потребним документима ит.д.

лимит (Итишт лат.): утврђена највиша цена по којој комисионар сме куповати или продавати розу.

лиценц (Нтеп7 лат.): одобрење. или неко допуштење од власти.

лицитација: јавна продаја.

ловови (нем.): срећке т.ј. удели какве лутрије: има их приватних, државних, а и такових који служе привредним циљевима а стоје под дрлавним надзором (Класна Лутрија).

локо у месту. у

лојд (Џоуд): сада име поморских бродарских друштава. Име долази од назива једне старе кафаве у Лондону, у којој су од 1750 долазили већином бродарски посредници (маклери).

локал (лат.): просторија у каквој згради, где је смештена трг радња.

ломбард (франи.): врста рада са залогама, који су у средњем. веку први започели мењачи у Ломбардији (садашњој северозапад. Италији (Милану), те отуда и име „Ломбарди“.

лукративан (лат.): приносан, пробитачан, оно што доноси добар приход.

лутрија бројна (Ла ешонепе, нем.): постоји још, као државна установа, у Аустрији, где се извучени бројеви објављују по новинама. Овакве су лутрије у новије доба већ скоро свуда замењене „класним лутријама“.

М.

мајорент пунолетан,

манко недостатак. у

магазин (или магацин, франи.) : сместиште робе.

магазионар (или магацинар):: онај који рукује магицином.

маклер: исто што и сензал (грошићар, „калауз“).

максимум (лат.): оно што је у највећој, највишој мери.

мандат (лат.): значи исто што и упушница у трговини; иначе значи: пуномоћије, овлашћење.

манипулација (лат.): руковање, поступање; обрађивање неке робе ручним радом.

мануфактура (лат.): завод (фабрика), у ком се механички израђују такви предмети, за чије су произвођење потребне

1) Погрешно је речи магационар, као што се обично чује, а може се читати чак и у нашим званичним новинама; јер је ова реч скројена од „магацпон“ (која не значи ништа), а не од „магацин“.