Просто и двојно трговачко књиговодство. Део 1 и 2 : за II и III. разред тргов. академија и за приватну употребу

Шнонтро непонретности (имобилије) (Имање, зграде и т. д.)

За све непокретно имање једне радње (ако га има) потребно је водити такође шконтро, ако је то имање саставни део имовине дотичне радње (ако није лична својина шефова или жене му). Шконтро непокретности стара се о томе непокретном имању те радње. За свако се имање може отворити засебна фолија, на пр. „кућа у. . улици бр.“

У улаз овог шконтра бележи се вредност непокретности по цени стајања, а у излазу би се бележило, ако би се имање продало по цени продајној, а иначе се увек бележи само крајем године отпис од вредности у %/. Висина овог отписа управља се према томе, како је зграда зидана; а ако је од јаког материјала, тада мање, и то само од вредности зграде, а плац се узима по стварној вредности (најбоље по процени стручњака), а отписује се више, ако је од слабог материјала. ·

Вредност непокретном имању може и расти, тј. бити све већа и већа, на пр. ако се поред неког имања просече нов пут, канал, сагради железница, нађу нове руде и томе слично, то одмах имање више вреди!).

Уопште вреди и за ово шконтро оно опште правило, да се при попису ставља имању она вредност, коју оно тред“ ставља на дан пописа (види свођење вредности). Мерило је за оцењивање вредности једном имању итриход од тога имања, по проценту који вуче; што више носи прихода, то више вреди. Веће зграде задовољавају се и са приходом од 6 (сада 109) процента) (стр. 55.).

5) Пољопривредници. (економи) треба при пописивању исто тако своје непокретно имање по стварној вредности да унесу у попис (њиве, ливаде, шуме, забране, воденице и т. д.) а не по цени пошто су купили то имање.

2) На пример имање носи годишње 2640 дин. чиста прихода, шта вреди имање» (Ово се верижним ставом налази овако:

Х колико вреди имање | које носи 2640 дин. прихода, кад 6 дин прих. носе свака 100 дин. непоз. кап. = 2040 Х | 100 === == вредност имања

6