Просто и двојно трговачко књиговодство. Део 1 и 2 : за II и III. разред тргов. академија и за приватну употребу

а

При књижењу је довољно позвати се на број Рачуна, пошто је под тим бројем Рачун копиран; и све што је потребно да се зна, може се из копије рачуна опширно видети. Добро је и уобичајено је и копију Рачуна потврдити судом, те се тиме избегне — иначе излишно преписивање Рачуна у Дневник. Ово закон не наређује, а копија Рачуна је иначе исправна, ако стране нису вађене, цепане или дометане, ако бројеви Рачуна иду редом, по датуму издавања и т. д. Ако би било потребно потврдити копију Рачуна, морала би се и копија писама потврдити, а то. се не чини, нити је потребно. |

О помоћним ипи споредним нњигама

Поред већ наведених књига воде се у свакој радњи још и помоћне књиге, које служе само ради олакшице, а нису од преке потребе:). Књиговођи је допуштено да, према своме нахођењу, може водити и удесити овакве књиге ради лакшег прегледа, ради статистике, ради груписања трошкова радње, ради уштеде у времену, као и ради тога да не би морао одмах сваку ситницу, мале привремене позајмице, ситне пазаре и т. д., бележити у књиге које су судом потврђене, а тиме би те књиге набрзо испунио (исписао), и морао би чешће нове књиге набављати, потврђивати, и тако излагати се трошку који се може избећи.

У једној радњи може бити ових помоћних књига:

1. Књига дневних пазара (у детаљу за готово);

2. Књига дућанских трошкова (трошак радње);

3. Књига личних и кућевних трошкова;

4. Књига ситне или месне вересије (у детаљу);

5. Књига поруџбина и наруџбина и, најзад, јоши једна општа Ручна књига); у коју се, као што је напред већ речено, бележе сви послови једног дана, код мањих радња (које не воде Благ. и Првоб. засебно).

1) Ради лакшег разумевања и схватања, добро“ је да — при књижењу Рачуне, које радња издаје, називамо „Оачунима“, а Рачуне које радња прима „Фактурама“, ма да то значи једно и исто.

2) Често се све ове књиге зову ручне књиге, као: ручна књига пазара, трошкова и т. д.