Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства
14
да је овај факт вероватан, па се ипак решио на извршење свог плана. У толико дакле неће ништа друго стојати, већ оно, што је већ у једном специјалном случају Швајгар узео да стоји и по садашњем закону (Коментар ТУ изд. 2, с. 288). Даље, примећујемо, да се у специјалном делу увек могу учинити изузетци од правила, које смо овде поставили, као што је то учињено код 958 197 и 192.
Према томе уношење оваквог прописа, као што се овде предлаже, корисно је и безопасно. У погледу састава изгледа. да је најбољи аустријски пројекат и према томе, наслањајући се у свему на њега предлаже се:
»9 42. Ако је когод при извршењу каквог дела био у заблуди о околностима, које сачињавају погодбу за кажњивост или имају утицаја на степен кажњивости, то му се ово његово погрешно схватање има узети у олакшицу у пресуде, у колико се штогод друкчије не предпоставља, одређено или несумњиво.
У колико је сама заблуда проузрокована нехкатом, при мениће се, у случајевима, где се нехат кажњава, казна, која је за њега прописана“.
Овим је пре евега казано и то, да се ово правило распростире и на казн-искључујуће или ублажавајуће околности. Даље да дотични неће бити блажије суђен, него што би то било, кад би у истини било оно, што јеон у заблуди држао да стоји. Н. пр.: Ко би имао полни сношај са својом неудатом ћерком, погрешно држећи да је она каква друга ул ла жена, неће остати некажњен, већ ће бити кажњен, место родооскрнења, за браколомство.
Код једног низа одредаба у специјалном делу, примена веће казне зависи од вредности каквог предмета пили од величине какве штете (тако види 855 183, 256, 260, 271, 292 и 0ст.).
Да би св већа казна могла изрећи, у свима овим случајевима, мора бити хотично учињена штета у оној суми, која се дотичним параграфом тражи, али да би се сумња искључила, прописано је последњим одсеком 5 42, да се не тражи да је била позната количина причињене штете, у новцу. Ако је когод хотично уништио какво уметничко дело, у вредности од 50000 крона, то је довољно, чак ако је учинилац сматрао да је оно готово без икакве вредности. Односно овога