Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

119

Међутим многи лекари за душевне болести иду даље и изрично траже, да се не казне због неурачунљивости, делања душевно болесних лица, у опште узевши, а овоме гледишту придружили су се женевски закон од 1874 год. у члану 52 и у највовије време швајцарски пројекат.

Овај каже у члану 8-ом:

„Неће се казнити онај, који је у времену кад је дело учинио био душевно болестан или блесав или бесвестан.

Ако је душевно здравље или свесност учиниоца била, само умањена, или ако је он био недовољно душевно развијен, онда ће судија моћи да ублажи казну неограничено“.

Овај пропис који се допао свима швајцарским лекарима за душевне болести у главноме одобрен је и од одбора који

ћено у толикој мери, да он није имао способности за самоопределење или моћ разсуђивања, која је потребна за разумевање кажњивости дела“.

Берн: „Неће се казнити они, који су у времену дела, без своје кривице били у таквом стању да нису били свесни шта чине или нису били свесни да је оно што чине, кажњиво (лудило, блесавост и т. д.) или који су били лишени слободве воље, услед спољне принуде, опасних претњи или из других узрока“.

Аустријски пројекат: „Дело се неће казнити, ако је онај, који га, је учинио био у таквом стању да није био свестан или је имао какву сметњу или поремећај, у душевном стању, тако да му услед тога није било могуће да своју вољу слободно определи или да увиди кажњивост своје радње“.

Талијански закон гласи: „Неће се казнити онај, који је онда кад је дело учинио био у таквом болесном душевном стању, да није био свестан своје радње или да није имао способности да друкчије поступи“.

Руски пројекат: „Неће се казнити онај, који услед недовољног умног развића или услед безсвесности или болесног поремећаја нерава, мозга у тренутку извршења дела није могао схватити суштину или значај дела или није могао владати својим делањима“.

Закони Базела и Цуга: „Нема кажњивога дела, кад учинилац у времену извршења није притежавао слободну опредељивост воље или моћ разсуђивања, која је потребна за свесност кажњивог дела“.

Тургау: „Урачунљивост се искључује при сваком стању, у коме учиниоцу оскудева свесност кажњивости делања или способност самог определења“.

Чл,-ом 27 швајцарског савезног казненог закона тражи се само такво стање, у коме је учинилац, без своје кривице, лишен моћи разумевања или слободе воље. Тако од прилике и Шафхаузен.

8 51 Немачког Казненог Закона гласи: