Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

је општим казнама лишења слободе.5: Она је по нашем мишљењу добра са ова оба разлоге, нарочито у толико што свакад утврђује дужност за рад. Посао, сам по себи, не може се сматрати ни као какво понижење ни као неко зло, ако се он удешава према положају и по способностима појединца нити се може одобрити, да се Држава обвезује да гледа како неки осуђеник, то што се за њега Држава стара, употреби као повод да се ода дембелисању. И Француски пројекат за општи део законика, израђен пре неколико година, усвојио је слично устројство.“

Узима се дакле, да се поред опште казне лишења слободе, мора имати још једна, која ће такође бити скопчана с обвезом за рад, но ипак по сопственом избору односно врсте рада и с правом да се сам стара о своме издржању; при томе, само се по себи разуме, да осуђени на ову казну треба да буду одвојени од осуђеника, који имају да издржавају друге казне лишења слободе, али им може бити допуштено, бар кад се тиче осуде на дуже време, да се, ако они то хоће, дању један с другим састају; ова казна треба да се примењује на кривице, које или по својој природи или према 0с0беним околностима не показују никакву особиту поквареност кривца. ;

Да ли ће се казнама које се изричу за дуже време дати какво особено име или увек задржати исти назив, то на сваки | начин нија важна ствар, ако с тим није у вези каква стварна _ разлика. Али изгледа да би требало гледати да се умањи мрља која стоји у вези са осудом, пошто од тога у неколико може зависити и то, да ли ће осуђени моћи опет постати частан члан друштва; с тога је најбоље да се он већ самим именом издржане казне не жигоше као какав груби злочинац.

5 То важи и за заточење (Кезпезаггезе) у руском пројекту. И овде важи безусловна обвеза за рад, али они, који су осуђени на казну мању од 6 година, могу сами слободно бирати врсту рада и задржавају за себе цео нето принос. Они, који су осуђени за дуже време, немају право на овај слободан избор и добијају само две трећине зараде.

52 По њему има етрмзоппешеплћ од 15 дана до 20 год. или доживотно пи Обђепноп од 15 дана до 20 година. Сем тога има аттезе де ропсе од 1 до 14 дана, без икакве дужности за рад. (Саопштења међун. др. за. крив. право ТУ 1894 с. 165).