Пројекат општег казненог законика за Краљевину Норвешку : мотиви израђени од Комисије, постављене Краљевском одлуком од 14 новембра 1885 год. по жељи Министарства правде немачког царства

14.

Већина битних одредаба, како у погледу казне тешкога. затвора, тако и у погледу казне обичнога затвора, остављена. је, као што ће се видити, за један особени закон о извршењу казне, и оне ће бити предмет расправе при пројекту овога. закона.

Одредба коју морамо већ сада поменути, то је велики минимум, који се овим пројектом утврђује за кавну лишења слободе, изузимајући случајеве срачунавања казне, 21 дан (или код обе врсте пооштренога затвора седам, односно 14 дана). Ово стоји у вези са условном осудом која је уведена законом од 1894 године и коју је пројекат усвојио, а чији циљ између осталога баш и јесте да учини излишним сасвим кратке казне лишења слободе. Како се пројекат у његовој садашњој форми, још битно слаже са оним, што је већ код нас узакоњено, излишно би било, да овде излажемо ближе основе, који би се могли навести противу примене казне лишења слободе, у оним случајевима где је преступ тако мали, да не заслужује већу казну од неколико дана лишења слободе.“

Што се тиче обичног затвора, нађено је да се могу увек задржати казне одређене по времену, али је због тога максимум подигнут на 20 година. Ако је злочин такве природе, да. за њега треба да се испашта оваквим затвором, то ће ово увек бити довољно велика казна у сразмери са кривицом. Ако би се и поред тога приступило доживотном лишењу слободе, онда би разлога за ово требало имати у опасности злочина. Ну у ствари једва се може замислити да злочини 0 којима је овде реч, задржавају своју опасност за више деценија. И у појединим другим земљама ограничена је ова казна на одређено време или је бар предложено такво ограничење. Тако у Угарској и у Француској, као п у аустријском и француском пројекту.

Осем тога морамо још овде помевути, да систем условнога отпуштања треба да се примењује само за оне који су осуђени на тежак затвор, али не и на оне који су осуђени на, обичан затвор. За ове последње, који су по правилу случајни кривци (СеЈесепсће ауегргесћег) без особитога зликовачкога или покваренога умишљаја и због тога немају потребе за

59 Види Рад првога скупа норвешкога криминалистичког удружења. Христијанија 1893, стр. 146.