Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

133

xnju 40 ! а крене у осталим нахијама где год живе Арнаут аш а. У Дренпцп ми објаснпше да фис или Фест значи свети, те се отуда поуздано и тумачи, да подела на Фпсове значи подела на славе (крсно име). Отуда je и гпто се Арнауташи не жене из свога Фиса већ из другой До скора ни Срби православно вере нису унимали ни давали девојку у кућу која исту славу славп. Барјактари су такође људи од важности. Барјактарство je насљедно од оца на сина, или најстарпјег у породпци, који долазп после умрлог барјактара. Ако ли барјактарска кућа изумре, онда барјактарство наслеђују најближн тој породици. Отме ли ce барјак у рату од кога барјактара, он да je он изгубио право на барјактарство. Барјактар Лаушки, у Дреници, био je из породице Куртовпћа. Али како су из те породице четворица изгинули носећи барјак у битци на Каменпци (код Ниша) 1809 год., онда je тај барјак у самој битци предат једноме из породице Гецића, чијн je потомак садањи Лаушки барјактар Аден Гецпћ. Барјактари су у неком погледу и као команданти војске, јер у случају рата они купе војску и воде je онамо где je она потребна. Барјактарп се не називају по имену Фиса већ по месту, чије име барјак носи, на пример: Барјак Острозупски, Лаушки, Ораовпчки, Хочки, Палушки и т. д. А у самој вароши Пећи барјаци се деле на еснаФв. Терзиски je барјактар Шабан-ага, Табачки Абдула-ага и т. д. У ђаковичкој и пећској казн кад кога шаљу у рат, iicnpahajy га овим речима : Хајт бир до шехит до газалп, што значи : Ajòe сине гипи и посвети се или се врати као иобедилац. А пре тога he му отац или који од најстарнјих у кући на само pehii : «Нуи отш прдора, Фикеш нембетн ’мбос корит еш“ што значи: Ако иохиташ наиред угасиЯеш се, а ако останеш uosa du осрамотиЯеш се. Поглаваре дреничке сам напоменуо, а за пећоке

■*°) Ъаковичка се нахија дели на три назива, на Реку, Хас и Малисију.