Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

140

чају му и друга племена у помоћ притекну, да, по своме позиву, казне оне ; који неће да поштују народне обичаје. О начину пзмпрења крвп у Дреници прпчалп су ми овако : Кад ко тражи, да му се крв поклони, онда он пошаље једнога од својпх прпјатеља ономе од кога се поклон крвп транш. Ако овај тај поклон обећа, онда обе стране позову по неколпко .ъуди из 2 3 Фиса. Тада дужнику крвп ньегови „ьуди вожу руке наопако, задену му за врат јатаган, па га тако изведу пред онога, који му крв поклања. Овај му прво СВОЈОМ руком скине јатаган, па му одрешп руке, а за тим се загрле и братски пзљубе, па he онда кривцу pehii: да му Je Богом просто. За овим прпсутпи честитају ономе што je крв поклонно и питају га колико новаца тражи од свога досадањег крв ника. И кад им овај каже какву већу суму, они онда- траже да за льубав свију присутнпх поклонп по 100 или 200, док не слегне на суму од 6000 гроша, колпко се обично и плаћа крв при измирењу. Овака се измпроња обично врше у башти или у лпвадп, где дужнпк крвп спреми добар ручак за све позване и присутне прпјатеље. Обично у таквим приликама ко.ьу вола или овна. Месе пите и спреме и разна друга јела, све у славу пзмирења. Чуо сам, да се у неким нахијама при измирењу крвп впше пл.аћа, ако убица убијеноме нпје скпнуо опанке и није га испружио и на;иестио по правилу како треба да je намештено тело умрлога

ж) Побретимвтво. Побратимство Арнауташи вpi не на овај начин; кад се два лица заволу, па xohe да се побратиме, онда узму једну јабуку, расеку je на двоје и онда сваки своју половину намаже крвљу са свога малог прста на десној руци, па те половине размене и поједу са речима : Да Бог да вазда живели као браЯа на овоме свету , а на ономе чека наше братимство буде богоугодно. За овим сей укућани, и мушки и женски, приступају