Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

143

држава са стране набавила,, п које Арнауташа зову Царске.. Те царске мартинке плаћају по 5 лира, а тетовске, призренске и горанске по једну лиру. И царске су мартинке двојаке. Оне са бајонетима зову касатуре и те плаћају по 5 лира, а оне без бајонета, које зову „Дервшп-пашине“ пдаћају по ЗТз лире. Кад су на каквом скупу, онда говоре старији, а млађи слушају и само на нитање старијег одговарају. Тако je пето и међу чл анонима у кући и пород иди. Старог човека свуда и на сваком месту иоштују и уважавају. Шашавом се никад не смеју, но га сажаљевају. Према сиромасима у својнм селима су милостиви и дарежљиви. Како у варошп, тако и по селима, радо дају девојку за старпјег човека Код девојака постоји изрека, само не знам je ли од ерца ; Узми стара, узми цара; уз. ми млада, узми врага. Међусобне увреде или одрицање дуга, или одрицање ма какве друге обавезе, нема и не сме битн. Ако дође до свађе, побиће се, али се ипак неће нсовати ни вређати, а нарочито се чувају увреда, које задиру у иородичан живот. С неповерењем пристуиају цивилизованим људима. Мрзе западвьачке навике и обичаје. Онога, који много говори и много се смеје, не сматрају за јунака и озби.ъна човека. Кад коме странцу виде на глави цилиндер а нарочито монокл, покидају се од смеха и те људе са цилиндром и моноклом г:ао и оне са белим каманшама, које вире исиод панталона нреко цинела, сматрају за иеозбиљне људе. Воле и поштују људе одмерене, достојанствене и јуначне. За ово последите да наведем један пример; Због у честаних пограничник немира ове 1 897. године се je на ориско-турској границн, наспрам Приштине, састала српско-турска комисија, коју су сачшьавала ова лица: Командант морав. дивиз. области ђеиерал Димитрије Ци ицарм арко ви h, турски посланик у Београду ТевФик-паш.а, ђенералштабни потпуковник Св. Не ши h, оба погранична комесара: пуковник Али-беј и потпуковник Стојан БранKOiìiih и joui иека лица из војенег реда обе државе.