Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

144

Арнауташи, који су ималп приступа, да виде ту копией] у, дуго су по Лабу и Голаку говорили о Цпнцармарковићу као о човеку одмереном, достојанственом и коме нема равна међу пашама турским. Појавом, понашањем, говором и у опште својпм држањем Цинцар-Маркрвић je учпнио силан утисак на Арнауташе. Једном приликом у Приштина, ове ноте године, и сам ми je пуковник Али-беј рекао: „Цинцармарковпћ je велики човек“. Улизице и подлаце Арнауташи нпкако не трпе. Тай в а два мутесарпФа: Мухарем еФендију у Призрену и Рукнедин-бега у Приштина, протераше Арнауташи ове 1897. године из Призрена и Приштине само за то, што су обојица били подлаци, а не карактерни људи. Противу првога je подигао буну у Призрену мој познаник ШерпФ еФендија, а противу другог евн приштевци једногласно су тражилн његово уклањање из Приштине. Кад коме дође гост на проноћиште, дођу многи из села на впђење и да чују што ново. Taj се долазак сматра выше у част домаћина но у част госта. Кад коме Арнауташу ко умре, долазе комшије и пријатељи да домаћина теше. То зову ..долазак на здраву главу". Подушице; дају седмицу, четрдесет дана, пола године и годину. Подушје зову „Ћ ел им в“ и много троте за подушје. У снове верују и кад ко сања кога од својих покојника, тај ћс чим сване поделптн спротигьи, а правы турци по варошнма деле леб пойма. .Ьуди не воде жене у госте сем у најближп род. А кад се у к у tifi блиског сродника, кума или побратима, роди дете иду жене и носе пите, а кума поред пите још и хаи.ишщо за дете. Ядене им израђују врло лепа сецадета и ћилнмове, сукно за одело и платна за преобуку, а нарочито у Дрешщи и Та ко ву. У Такову je и свиларство у велико развијено. Тамо се нзрађују чувена евплена платна, а казаси израђују свален гајтан, бућме и ибришпм (свален копай). Таковчана и странствују и њих иvi а готово по евгша градопп.ма у турској царевини, Пыа их и у Солуну и у Александра]и, ове трговином и занатом.