Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

147

liehe ни својшма најблпжима да именују јела, која су у гостима јелп. Према гостима и данпма je п гошћење. За кума, пријатеља, рођа,ка и побратима, дошли они нарочито или случајно, коше се јагње, jape, ован и т. д., а на брзу руку која кокошка или обично пита, а у данима свадбе, стрижбе и т. д. нема пзузетка, сви се гости безразлике добро почасте Докле су гости за сотром, један he од домаћих мушкараца стојати поред соФре, држећи у десној руци саплак плехана чаша! са пијаћом водом. Готово у свакој lîyhii има спремшених по 100, 200 и 300 кора печених за пите, па кад гост дође, пита je за час готова. Арнаутагпи, као и Срби православии, највпше једу кукурузнп хлеб 40 ), печен у црепуљи. Пшенични хлеб ретко једу. Пшеницу продају, а оставе онолико колико треба за семе и мешење пита. Храна им je свакодневна, преко целога лета: сир, црни лук, млеко и врућа проја. Два пута je недешно промена у храни тимо, што за вечеру кошу кокошке или месе пите. Од яовембра па до априла, преко деле зиме, хране се и пастрмом са купусом. Паетрму спреми сваг:а кућа, према задружном и пмовном стажу 1 00, 200 и 300 окаКад кошу браве за паетрму, чине гозбу. Тада се за госте обично спреми месо на ппринчу. Најспромашниј и Арнауташ, кад буде клао брава за паетрму, има 2 3 д. богатији и по 10 и 20 гостију за вечером. У кући се при ручку и вечери деле на три трпезе. Прво се постави за деду, после за госте, а лко гостију нема, онда својпм шудима. Жене једу најпосле, све уједно и са редушом и са бачпцом. Ретка je ствар, да Арнауташ отера своју жену, док међутим код правих Турака обична je ствар отврати данас једиу, л, после неколико дана и другу жену. Ретка je ствар, да Арнауташ узме две жене, док међутим имућнијп Турцп узимају и по три жене. Код Арнауташа о томе постоји ова изрека : ~Ди граја, тијерћит паља". Значп : „две жене, а чакшире по-

45 i И православии Срби и Арнауташи кукуруз зову „ КоломбоК“ а хлеб од љега „ КоломбоИпицпм". io*