Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

10

се и других срестава. Бугарп су денуыцирали код турске власти све оне Србе, којп неће уз егзархпју, да су то људи, који стоје у вези са Србијом, а себе препоручиваху као најоданије поданике турске ; те на та] начин су успели да турске власти с неповерењем гледају на српске школе и српске учптелье. Они су Бугари онда успели и да се за благајнике државне у свиыа градовима поставе Бугари. Такав један буде постављен и у Призрену, али за врло кратко време, ј ер није могао остати дуже. Да то не бп било иса Гњпланом ЗаФпр Поповић у 1872 годпни оставио je Куманово и пргшио се за благајника у Гњилану, у р:о• јем je звању остао пуне три године. ЗаФир Поповић je био учитељ у Куманову онда, када у Куманову не беше екзархијске странке, када су Кумановци и сва остала горепоменута места протествовали противу доласка у Скоп.ъе егзархијског владнке Доротеја, којп пошав да обнђе Скопску епархију нпје смео доћп у Куманово, j ер je дознао да су Кумановци противу њега припремплп демонстрацпје тејезбог тога продужпо пут за Крпворечну Паланку, где такође није добро прошао, те je оданде одпутовао у Цариград и тамо полудпо. Пре тога je Доротеју подобай ћустендилски владпка Иларпон, у чију су епархију спадало и варошп Кратово и Кочане, долазио из Ђустендил Баше да то исто покуша у Кратову и кратовској околпнн, где су за добар бакшиш турске полиц. власти позвале многе сељаке из околнпх села, а нарочито из оних, која имају цркве. А кад су се л>уди из околнпх села прикупили, некакав жандармски јузбаша испречпо се пред сакупљеним народом и льутито питао, зашто не примају екзархиског владику и зашто га не пуштају у цркву, ови му одговоре, зато што нпсу Бугари. А кад их je одмах за тим питао, па шта су кад нису Бугари ови му (несмејући. pehii да су Срби, jер би само за тај израз били затворени и оковани као највећп преступници) рекну да су Грци, а кад им je на ово овај рекао: „А бре пезевенци, ка.д сте Грци што не говорите грчки , сс ови му на то једногласно одговоре: Шта см о