Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

164

продужп. Службу Божију врше у једној привременој цркви, преправ.деној од обичне куће. Рад на подпзаньу нове цркве покренут je у 1891. годиып. У Митровици има 1100 кућа, од којпх су 160 православных Срба, а остале мухамедаыске. Мухаыеданци су Херцеговци, Босанди и Арнауташи. Херцеговцп и Босанци населили су се у Митровицу после окупацпје Босые и Херцеговине од стране Аустро-угарске у 1878. г. У Митровици Срби имају мушку и женску основну школу, 2 учптеља и 1 учителищу. Зграда je школска нова и подигнута у 1891. годины. Од свештенпх лица имају проту Јована и још два свештеника. У Митровици je био свештеник и поп Срећко Остојић, из Митровице, све до 1 894. године и био један од најзаузимљивиј их свештеника за народни напредак. 00 ) Сада су у 1897. годный свештенпцн ; поп Филимон АтанацKOBiih и поп Jaiiiihiije Славковић. Муслимаии у Митровици имају 4 џамије, 1 руждију полугимиазпју и две осиовне школе. У Митровици су учитељи ; Данило Катанић, .Ьубомир Спасић и Даринка СлавковиЬка, a раније су били : Никола Ђурђевић 013 ) из Призрена, Јаиићије СлавKOiiiih, Спира Радпвојевић, овога жена Јолена, Радован Николић и овога жена Лепосава. Под митровачком влашћу има 110 села заједно са селима Ибарског Колашино, а 11 49 куЬа и 61 42 становника, рачунеlш то ове 1 897. године. Од ових 1149 кућа су 637 православных Срба, где улазе и 293 срп. дома у Пбарском Колаиишу, остале су мухамеданске. Митровица je за време српско-турског para била цептар турске војске од Топлице до Увца, те су у Митровици подигнуте велике касарне за војску, штале за коње a доцније и једаи барутни магацин. Касарне су до саме вароши, а барутни магацин на но пах. од ове десыо од иута, пдући из Митровице у Вучнтрн. Митровица je и сада војничко место и никад ннје без

55 ) OcTojiih je са чином поч. проте парох на некој парохпјп у Кра.ъевини Србији. sв ) Никола Хурђевић je после тога био свештеник у Скадру и прота V Солуну. Умро je у нишкој болнпци у 1902 годинп и сарањен у нйшком гробљу са прпстојном почашћу.