Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

166

а с леве стране; Бањску, Бобовску (пошто ова прими реку Лучку), Видарицу, Дубокп Поток, Прелешкп Поток и најзад Јагњеницу, по ова последља но спада у Колашин. На реци Дубоки Поток не далеко од Пора, постоји манастпр. звани Дубоки Поток са српском школой, која je отворена у 1891. години. Сада je у њој учптеж Радпвоје Орловић, a први je био Јоспв Cnacnh из Сушице, на Косову, садањп свегатенпк у Прпштини. Сва српска села у Колашпну сачињавају једну општпну и нмају свога кнеза у лицу Неше БожоBiiha, из села Прпдворице, из које je породице и честити Србын поп Вукапло Божовпћ. Томе je кнезу ове, 1897. године, придат на службу Миле ПеткоBiili, Србин из Чечева, као заптпја - жандарм. Миле je човек високог раста, погледа јуначког и одважног. За јавну безбедпост и одржање реда у Колашину, митровачка власт je одредила Нуредина, званог Kehy из Радищева, чауша жандармское, са још десетпну жандарма. О овоме се Kehn Чаушу Срои из колашинских села похвално изражавају. У 1 892. години поред Неше Божовпћа, кнеза колашпнског, бехукметовп сеоски : Милосав Радуловић из Вежег Брега, Радојица Јакшић из Јасеновика, Раде Конпир из Зубног Потока, Радосав Мпловановић из Вараге, Нестор Велпчковић из Угжара, Милош Божовић из Прпдворице, Јован Перовић из Читлука и Вукомпр Божовпћ из Доброшевпнс. Свештеници колашинскп беху : поп Вукајло Божовић, поп Јован Мплентпјевић, поп Арсенпје Поповић и поп Арсенпје Томовић. Колашинска су села: Јагњенпца, Рујпште, Козарево, Падина, Кобижа глава, Врба, Лучка Река, Леденик, Чеменовиће, Бубе, Драјновиће, Копиловиће, Вежи брег, Прпдворпца, Доброшевина, Чивлук, Угжаре, Зупче, Глухаћ, Зубин Поток, Јабука, Јасеновпк, Газпвода, Резала, Орашак, Tyniiihe, (Tyniiihe je у Пово-пазарском подвлашћу), Вукојевпће, Драголица, Бабпћи, Пресло, Оклаце, Брњаке, (Брњаке се дели на махале : Кошкаћ, Булеково, Миличићи, Добрић, Јеремић и Ђуковаш, Пресека, Чечево, Коваче, Горњи Јасеновик, Орница, Be-