Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

169

куће, коју нам je ставпо на расположение отац игуман IIи коди je Сутра дан смо били на Богослужењу у цркви, која беше препуна народа. Тада статуа она беше обучена и разним марамама и накитима украшена. То одело, мараме и наките донеле су богобојажљиве Српкиње, које са највећом побожношћу пристуаају кипу Свете Богородице, обуку je и наките je. Црква je мала, ал и одвећ стара. Пргшрата joj je нова. Говори се, да je ова црква била напуштена до пре 40 година и да je обновио пеки сол>ак из околних села по презимену Остојић. Рекоше ми, да у новије доба пмају неоспорне заслуге за овај манастпр Фића Хаџи Јакић и његов син Јаков. Они су из Призрена, али су се пре 25 година иастанили у Митровици. Јаков се још и сада марљиво за наиредак овога манастира заузима. У овоме je манастиру сада старейшина птуман Никодим, кога je митрополит Дионисије у прошлој 1896 години као удовог свештеника закалуђерио и у овај манастпр за старешину поставпо. Отац Никодим je пре тога бпо поп у селу Лип.ьану, одакле je и родом. Звао ce je поп Недељко Чеикеновић. Из ньеговог се живота у Липљану много прпча. Био je шалчив и оравио разне досетке, али нпчега нема, што би га чинило недостојним чи а свештеничког. На овоме сабору било je народа из колашпнских, новопазарских, митровачкцх, вуяитрнских и приштинских села и вароши. Нрилазили смо појединим групама народа, ja мушкима, a моја жена женскпма, ословљавајући их са но којом речи. На сваком се могла приметити радост, што у својој средини виде консула Јараљевине Србпје Многи су нам се жалили на несносно стање, које прен-швљују од разузданих Арнауташа. Промишљенпм и прилагодним утехама смо их упућивали на стрпљеше. На многим сељанкама evo виђали као накит српских петодинараца са еликом Кра.ъа Милана, а много више дводинараца и динараца, па и нашег никлованог новца од гроша, а на једној впдесмо и једну нашу ратну споменицу из првог и другог ратовања са Турцима.