Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

.ъаду које оваца, које коза и преко стотпну крупно стоке. Има станова да се у њих од непогоде времена могу склонптп преко хиљаду људп. Има доста и зпратне земље, а испод манастира на реци Пчшьн воденнцу од 7 Каменева, коју je ове године поплава толпко оштетнла, да he се за оправку потрошити најмање хиљаду динара. У манастпру се десио и честпти прота Димитрије, доскорашњи заступник скошьанског митрополита у прешевској казн. Он je спн најстарпјег свештепика попа Анте Поповића, који има 100 година старости и који и сада још помаже своме сину проти Димитрију у вршењу свештеннчке дужностп. Обојица жпве у заједници у селу Старцу. И поп Антиы отаи, дед и прадед били су свештеници. Причалп су ми, како je у овоме манастпру до пре сто година постојала школа са вишим богословским знањем, као и да су се у тој школи примала сиротна и напуштена српска деца из врањске, кривопаланачке, кумановске, кратовске и ћустендил бањске околине, те су се овде учила и напајала српским и религиозним духом. Та су се деца махом закалуђеривала и распоређивала по српским манастирпма. Веле, да су од тих пптомаца њих неколико били српски епископи и архпјепископи. О како би добро било, да се и сада створи по једна таква школа не само у овоме манастпру, него и у Хилендару, Дечанима и у Милешеву. Многи старији свештеници памте, кад je у овоме манастпру било за једна пуна кола старих кньига, све на пергаменту, али их je пеки владпка Гр к спалио, тобож да се не би као свете ствари ваљале по прашинн, а многе су и пеки странци разнели све помоћу Фанарских владика. Какве ли je ту драгоцености за српску Исторпју прогутала ватра? д) Пут од манаетира Св. ода Прохора, преко Прошена, Бујановца и натраг у Гьъипан, а одавде преко манаетира Драганца, у Ново Брдо. 25. Јуиа у 6V2 сахатп пре подне, пошто се понолпх Богу у цркви и пошто обдарих цркву, слуге и