Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

једног коњаника из Гњилана. Пщли ело путем ооред Станишора и у 8 часова скренусмо од тога пута десно за манастир Драганац, где стигосмо за неколико мпиути. Чим смо се одвојилп за манастир пшли смо уз речицу Драганску између густе и одрасле шуме. Црква je дивна а поди гнута на развалпнама старе цркве у 1868. год. Има једно кубе a посвећена je Св. Архангелу Михаилу и Гаврилу. Над вратима црквенпм стојп овакав запис: f Основасја сеј Боже от ве ни Храм во им ja Сабор, Архангела Михаила и Гаврила, дозволенпјем султана Азпса, благословенијем же Рашко-Прпзренскога Митрополита Г-на Г-на Мелетија 1868. године месец Март 10. ден. У манастиру овоме нашао сам као домаћина јеромонаха Дпониспја, који je родом из села Страже, које ипје далеко од манастира. До лане je био поп, па како je остао удов, то га je митрополит рашкопризренски Дпонисије замонашио и пре десетину, дана уиутио у манастир Драганац за старешину, .Теромонах Диониспје изгледа ми врло ыпран и веома .ъубазан човек, те ce je од њега надатп, да he битп од корпсти манастиру. У манастпрској зградп почиње сада и школа за децу из околнпх села, а за учитеља je дошао Петко Радуловић, из Колашина Пбарског, код Митровице, као евршени ђак призренске богословско-учитељске школе. Пошто обдарих цркву п послугу у 9 сахатп п 20 мин, пођосмо даље и преко села Макреша, Броћинца и Трнпћевца за 2 сахата стпгли смо у село Бостане, које je у подножју положаја ново-брдског. У Драганну, Горњем Макрешу, Броћинцу и Трнпћевцу живе Срби а у Дошеы Макрешу има и 3 куће Арнауташа муацира. Од манастира Драганца па до Бостана пратио ме je и поп Тривун Кобтић, из Зочпшта прпзренског, а којп je сада парох бостански.

28