Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

30

•брђани и они у Добрчану једнаки су. Пли су се Добрчанп преселили са Новог Брда у Добрчане пли су Ново Брдо il Добрчане једновремено насељени Турцима. У Гшплану има подоста турских породица досељених са Иовог Брда. Са Новог Брда доселпо ce je у Приштину и Хамид сиах и ja, чији син Зејнула и сада живи у Приштпнп. На Новом Брду виде се остацп од појединих зграда, као и каыени стубови од тих зграда, од којих су неки усправљени а неки и положени на земљу. Али нити има остатака од многобројних кућа, као што се прпча да их je било по некима 6.000, ano некпма и 12.000 кућа, нити су се могле толике куће сместити на самом Новом Брду, на коме je град. Ако ли je у пстинп да je на Новом Брду било тако многобројних кућа, онда су оне морале бити и испод Новог Брда. Око Новог Брда и у целој гњпланској казн при копању и орању често налазе стари српски новац и друге старине. Близу џамије постоји и сада један велики старински бунар са великим каменим корптом до бунара, ал и се Новобрђани овим буыаром не служе, но доносе воду са 1 4 сах. даљине са места званог „Бребершка“. На југо-источној страни Новог Брда постоје остаци цркве Светог Николе, код које прави хладовину један велики јавор. Бостанчани воле, да су до пре 30 година долазили код овог црквпшта, ту се молили Богу и на саборе скушьали. У блйзини ове цркве једно се место зове Марков Крст. Окна рудокопска су на по часа од Новог Брда. Она нису прорадила после завојевања Турског. После овога отишао сам на источни крај новобрдског положаја, да исти разгледам. Уз мене беху мој кавас Стојаи Глигоријевић и жандармерпјски нареднпк Хасан чауш. Остала пратња беше остала код џамије у хладовини испод јавора, а ми смо од њих били удаљени највише 200 метара. Одавде сам посматрао српско-турску границу код Нитке, Свираца, Зајечевца и т. д. и у који мах извадпх из цена карту да нетто видим, пуче оушка испред нас преко долине