Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

36

Прича се у Гњилану за неког попа Павла, који je одавно умро, ово : Једне године за живота иконома гњиланског пок. Васили ja Поповића, дошао je у Гњилане као патријаршпскп пзаслааик протосинђел Даниле, Грк, кога поп Василпје Поповпћ поред о стал их својих пријатеља позове на вечеру о својој слав и Св. Јовану. Над je по српском обичају пијено у славу Божију, устану на ноге сви, а само протосинђел Данило, Гр к, није хтео устати, но je са под смехом гледао шта то Срои раде. Ово свима Србима не буде право, а нарочито je то наљутило попа Павла, те je внкнуо протоспнђелу Данилу да устане овим речима : Пек устане грчка глава, j ер je ово српска слава. Грк протосинђел je о лигах напустио друштво, алп то je још већма увредпло попа Павла, те je сутра дан пуцао из пушке на протосинђела, алп га није погодио. У Гн.плану у месту званом Ширина постојп извор звани Дол ап, око кога су бунарп по кућама тако плитки, да се из њих захваћа вода руком. Најбоља je вода за ппјење Бољетска Ческа, која je у Бољетској махали. Прича се да je код те чесме била црква. Св аки се Гњиланац православие вере на Светли Петак по Ускрсу, умпје водом са ове чесме. Пзван вароши пак на 200 метара je чесма Петиговачка, око које се и сада виде остатци зидова некадање цркве. Ту постоји и „ побијен Камень, за кога се вели, да га je ту добацио Краљевнћ Марко из Прилепа. У Гњилану преноћпх а сутра дан 2-3. јуна у 6 3 т сахати пођох за Феризовнће. За по часа већ смо били у селу Догьем Лнвочу, у којем живе Аряауташи, а одавде за по сахата стигосмо у село Партеш, које je до самог друма, на левој страни истог и у којем им а 34 орпске и 0 арнауташкпх кућа. Пут којим сада идемо за Фернзовпћ с десне му стране затвара ноглед на Косово плапина Жеговац, а с леве на Куманово и Скошье затвара ноглед планина Црна Гора (Карадаг) (скопска). Од Иартеша за по часа стигосмо на сирам села Будриге, које je на левој страни друма на један ки-