Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

42

на српски значп : Бела Госпођа. Ова Бејас Хануыа je Српкшьа, кћер попа Алексе, чини ми се да ми рекоше из Зајечарског краја, коју су Турцп као српску девојку Марију заробилп у првом устанку сриском и довели у Гььплане, где je достала женом Рашид-бега Џпнића. А кад je њен отац дознао за њу, долазио je у Гњилане, али je ова већ онда имала два спна Малпћбега и Хамди-бега. Рашид-бег je лепо примио свога таста поп Алексу, угостио га и потом попратио. Бејас Ханумини су унуци : Муста-бег, ТевФик-бег и Хусејии-бег, у чијој сам кући у Гњилану био гост. Како je ова Бејас Ханума као Српкиња и попова кћер гајила љубав према православној верп и српскоме народу, а често ишла у српско село Пасјане, као у чиФлук свога мужа Рашид-бега, тешко joj je пало, кад je видела порушену дркву, те je замолила свога мужа да дозволи својпм чивчијама у Пасјану да подигну цркву, што Рашид-бег и учини. И тако Пасјањани за кратко време подигну цркву, којој je Бејас Ханума до краја свога живота слала воска, тамњана и зејтина. Кад су Пасјањани довршпли цркву, чувени Јашар-иаша Џинић дошао je из Приштине у госте своме блиском сроднику Рашид-бегу, који га одвео на зија Фет у Пасјане. Чнм je Јашар-паша (овај je порушио стотпнама цркава и манастира на Косову и по околнпм планннама) уследао ново подигнуту п лепо окречену цркву пасјанску, с места je народно да je поцрне, те су око цркве навукли велику гомилу сламе и исту запалили, те су од дама дуварови спо.-ьнн почађавили, од чега се и сада трагови виде. Све док je у Гньилану био жив поп Јанићије, веле, да ј ' тајно носпо Бејас Хапуми ыаФору, а кад год je боловала долазио je попа Јанићпје и читао joj молитве. Све до своје смрти носила je, веле, крст о врату прикрпвен под кошуљом. И све je то знао њен муж Рашидбег и ништа јој није кратно и сметао. Кроз Пасјане пролази пут за Прешево. Предео од Пасјана уз Мораву до њеног пзвора зове се Горња Морава. Изнад села Пасјана почиње планпна карадашка, коју са северне и источне cipane onacyje Mo-