Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

Феризовпћ jo др| g 3 allibi о врло мало а сада доста место. У Феризовићу жпве Арнаут и, Срби, католицы и неколико цпнцара досе.ьени од кад je прорад ил а железничка прута. Срби у Феризовићу имају цркву (Параклис) а кроз који дан отвориће и школу, за коју већ толпко година траже дозволу од турске власти 11 ). Српскп je свештеник уважени поп Анта Нпкшић, син честитог Србина и старог свештеника у Срецкој попа Николе Никшића. Поп Анта je био више година учитель у Штрпцу и као такав ce je запойно 1892. год. у Приштпнп. Запопио га je Митрополит Мелентпје, када je запопио од школованих л>уди joui и Станоја Рашића из Добротпна на Косову п учитеља добротпнског и поставио за пароха на место умрлог попа Ристе у Ириштини; Димптрија Стојановпћа, богослова и учитеља Неродпмског, и Деспота Илића, богослова. Католпцп имају свога Фратора а Арнаути хору и нову џамију. Феризовпћ je подигла железница Солун — Скопље Митровица, а то су потпомогли још и друмови заи) Ускоро je отворена српска школа и за учптеља поставлен Сава Јовановпћ, а сада у 1908. години када моје путне белешке сређујем за штампу, чујем да je отворена и грчка школа у Ферпзовићу и на средини Косова у српскоме селу Лишьану, где je и станица железнпчка и где cÿ, се пре 35 година.населиле не више но три погрчене цинцарске кзФе из Маћедонпје. И ако српском народу на Косову не прети никаква опасност од те две грчке школе, ja ово бел ежим колнко да се види српска толерантност наспрам грчких школа, после толнкнх доказа баш од самих Грка, да мрзе на све што je српско. Да од многобројних наведем само ова три скорашња примера. Грчки свештеник у Скоп.ъу поп Калинин на Благовести 1894. год. у цркви Св. Спаса у Скоп.ъу пошто je причестио Грке normo je ресто прпчеста само да не причешћује Србе и српске ђаке. 29. августа 1898. год. Митрополит Серескп Грк и грчки консул Стурнара наредише те се унпштише са зпда у цркви манастира Св. Јована, у близинп Сереза, слику пара Душана, супруге му Јелене и сина Уроша. Овим je уништена једна важна исторпска старина српска, највернпји лик пара Душана, (в. „Вечерље Новости“ бр. 266 од 1898 г.). У 1898. год. када je отворена српска школа у Криви, патрпјаршиски владика Николос бацао je на зем.ъу камилавку и проклпљао српску странку и децу која иду у српску школу. То je чинно и у цркви. А Срби су у слободној Србији у Алексинцу на државном падлештву поште и телеграфа до рата 1876. године равнодушно гледалп таблу са грчким натписом „ Тахщрожион “ што значп пошта. II да ту таблу нису скинули и однели Турци при заузећу Алексинца у рату 1876. год., она би и сада ва.ъда красила државно поштанско-телеграфско надлештво у Алексинцу.

49

БЕЛЕШКЕ ПО CTAPOJ СРБИЈИ 4