Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

53

чпјама се овпм мора ноћитп и за то, да се може пре изласка супца изаћп на. .Ъуботен, ј ер се само тако и са добрим догледом може впдити чак и Бело Море. За враћаље са .Ьуботена je најбољп пут преко поме[lуте бачпје па преко места Гавренпк ciihii у село Штрпце. Преко Шара со по може у свако доба године npohii из Призрена у Тетово и обратно. Знмп никако, а по каткад се ни у другој половпни октобра не може проЬи од мећаве. Има много случајева да су људи плаћалп главом на томе нуту од непогоде времена. Знмп со из Призрена за Тетово п обратно нде преко Буковпка или преко Скопља. Ыа западној je страни Сирпнпћа (жупе) Стречка (жупа), која je у призренском подвлашћу. Као што Спрпнпће средпном предваја река Лепепац, тако исто Стречку предваја река Бистрпца, која нрнмпв у самој жупи своје приточице : Шартпцу, Петраштицу, Љубпнску Вшпвпцу, плажанску и Врбпчку пресеца средином Призрен и улпва се у Дрпм на два lia хат а испод Призрена. Негде сам прочптао да на врху Љуботена има језеро. То језеро није на врху већ па четврт сахата пслод врха. Оно je од прилике по сто метара у дужини и ширини. Место, где je ово језеро, рекоше ми да се зове Демпр-Капија. У лето 1873. године прошао сам преко Шар планине из Призрена у Тетово, те отуда и знам, да je на Шар плашлни развијеио сточарство и да се на њој и женим огранцпма може чувати мплпонима оваца и друге стоке, само кад б и се загараптовала безбедност од Љумана, којп у мае и долазе те отпмају стоку па по каткад и чобане собом одводе. По наплаћеној порези на овцама у 1895. годпнп, у Косовском Внлајету je те године било 1,176 700 оваца. То je што je пријављепо, a непријављепп број оваца je још блпзу толики, те према томе без сваке je сум њо да у Косовском Вплајету има два, па и три мил по па оваца. Од горњег броја оваца Скопскп сагщак, у коме владају редовие прилике, показао je 71 1.000, Призрен-