Путне белешке по старој Србији 1871-1898.

56

вршење ове цркве и Hiiha Стевић Шабић, брат пок. Ките Шабпћа, Hiiha Рајковпћ Дајић 12 ); Дена Joßiih Дајић, Трајко Столић Лукић и Миле Филиповић Дабић свп из Неродимља. У овој негда сјајној и богато украшеној царској а сада без крова спротној и сироте околине црквп, поп Анто, љегов отац стари пои Никола Никшпћ и поп Јован Поповпћ осветите воду и све сакуп.ъене кропите, а по том држаше помон за покој душе Ките Шабића, који радећи на обнављању манастира, погину од Арнауташа Језераца 1892. године. При овоме иомену за покој душе пок. Ките, када свештеници поменуше његово име, сви сакупљенп једногласно узвпкнуше; Бог да ыу душу прости. Свп којп беху дошли на сабор код Неродимске цркве, видев да смо се кренули за манастир Св. Урош свп су за нама појурили и у Урошевој Црквп поново се Богу помолплп, а затпм п весе.ъе наставили. После водоосвећења, кроп.вења и иомена пок. Шабићу, народ je као што рекох, и овде продужпо своје весеље, као што се то обично чини на саборима, a ja са свештенпцпма и неким старијим и угледним људпма из.народа, пошто обпђосмо пзвор Царевац п Рибнпк, дођосмо под велики јасен у ладовпнп. И овај je јасен нетто сметао арпауташким чобанима, те су га впше нута палили и за два метара од земље на впше, с једне стране, сагорели, алп се он у пркос својпх противника још зелени и чини добру ладовпну онима, којп се под њим од јаке сунчане припеке одмараху. Док смо се око цркве бавили и под јасеном седели, пека момчадија српска нахвата у Перодимки пастрмака и донеше ми пуну једну корпу. Дођоше нам и два Арнауташа из Језерца, који ми приђоше и поздравите се. Овима сам много говорио, а нарочито о томе, како много греше и Богу и пару што праве сметње у довргаењу цркве и црквене куКе. Рекох им

12 ) Hiihe Рајковића Дајпћа син Стојан Дајић, сада je учите.ъ у Неродимл>з т il сматра ce као један од бољих з'чите.ъа.