Радничке новине

Бс. 127

Гбд. X!*.

/

бзсград, Понедељак 2. јуна 19!4 годкне

Илазе сваки зан сем веаеле. — иена: на годину 12 динара, на цола године 6 динара, 3 месеиа 3 динара, аа месец дана 1 дин. Зв ивостранство 30 дивара годишље.

Уредништво Је у штампариЈи Радевковнма Ад министрација у СоцнЈа■шстичком Наролном Дому. ТЕ/1ЕФОН ^вдгканјв Ш 1дмнпвствцв]з 973 Рукописи се не враНају. Огдаси се штампају по зрло јефттиној иени

Ведика опасност

Балкану није суђено да живи једним културним животом, жнвотом који је достојан људи! Место да буде свршетак једног крвавога периода, Букурешки Мир само је почетак другога, још крвавијег. Јуче ратна опасност због сукоба између Србије и Албаније; данас ратна опасност због сукоба између Грчке и Албаније; сутра опет због сукоба између Бугарске и Србије; прекосутра због сукоба између Грчке и Бугарске; одмах затим опет због сукоба између Бугарске и Румуније, н тако редом, у бескрајност, у свима могућим пермутацијама које се дају направити од четнрп балканска елеменга. Ових тренутака, ми се налазимо пред једним врло оштрим и опасним сукобом између Грчке и Турске. Узбуђење је иа обема странама врло велико, и, кад ове редове пишемо, неки страни листови већ доносе телеграме о ултиматуму који је Грчка упутила Турској! Грчка влада могивише своје оштре ноте и своје злочиначхе намере насиљем које се врши над њеним саплеменицима у Тракији и Малој Азији. Ми нисмо пријагељи турских власника, и никада нисмо имали симпатија према њима; терор над Грцима у Турској свакако постоји; али зар он није једним добрим делом последица, једна накнада за она страховита злочинства која су балкански савезници извршкли за време рата над турским становништвом у Маћедонији? И зар нису, како према свему изгледа, баш грчке комите стајале на челу ове најезде, која је отпочета с паро/ом да Турци нису достојни Европе а која је у своме току доказала да су балкански шовинисти још мање достојни ње? И што је главно, грчким власницима то је само изговор. Не боли њих срце ни за народом у њиховој земљи; још мање ће им пуцати срце за оним хиљадама Грка разасутих по пространим територијама отоманске пмперије. Оссајачки алетити и шовинистичка грандоманија су тупосреди! Од како су остали без додеканеских острва, грчки власници непрестано реже и траже повода за сукоб. А лако им се џилитати. До јуче презрени, данас грчки власници играју улогу диктатора на Балкану. Благодарећи крвној завађености двеју најмоћнијих и најсроднијих нација на Балкану: Срба и Бугара, чији би споразум могао изазвати читаву револуцију односа на Балкану, грчки власницп искоришћавају немоћ тих двеју снага које су су се међусобно укочиле, и бојазан СрбиЈе од Бугарске упо&ребљавају за своју уи,ењивачку политику према Турској. Тој грчкој господи, која је са најмање жртава и напора нридигла лавовски плен балканских ратова и која Је место благодарности показала толико цинизма према нама, треба већ једном показати Да Србија не постоји ради тога Да сстварује њихове панјелинске

фиксидеје, и да ако они улете лудо у рат са Турском мн немамо ни најмање воље да у тај амбис за њима скачемо! Треба већ једном учинити крај овој поцепаности и крвној завађености балканских државчца! Од те завађености власници и могу имати вајде; народи никако. У време такозванога мира, њих тамане непријатељске владе: Срби Бугаре и Албанце у Маћедонији; Бугари Грке у Бугарској; Грци Турке у Маћедонији; Турци и Грке и Бугаре у Тракији. А кад се огласи рат, онда их тамаие њихове патриотске владе и њихова отачаствена буржоазија! Под оваквим режимом, за балканске народе постоји вечита опасност. Незна се да ли је горе за њих кад су у миру или кад су у рагу. Управо: мир на Балкану то је такође једна врста рата. Народи се тамане и истребљују у миру нешто мало спорије но у рату. Али ни у миру, баш као у рату, тамањење никада не престаје !

с 7Са Арзу руку Зоцкам се сеШили... Под владом ОЈреновчћа, Србија је била провинција Аустрирг, под ргжимом сд Двадссет Девгтога Маја, она је грбернаја Русије. Сва- \ ки еансчији акт спољашње и уну трашње наше политике мори да иде на сдобрењг највишој инстан ција у Петроград', у најсудбоноснијим моментима своје историје, као например у албпнској енспедицији,\ ми сио бивсли само слепо оруђе ј РЈСкогг ц- ризма. Цео сзет је то узиђао ; нико се, сем нас, ниЈе против тога бунио. Изузетак су, последњих дана, напра вала самосталци, када им се учанило да се руски посланик, за вре ме ове кризе, заузимао у двору за Пашића и његову парми/у, Преко једног сеог незвеничног органа, Зво на, они су пропестовали против тог мешањо, и, онано јз реч, у Го гољевом стилу, назвалч Хартзига бродотом њушком Сад, што самосталци мрзе бра ! дате људе, то нам јг сасзим ра : зучљиво. Због Пашипа, за њих је свака брадл оличењг зла. И ј г мг сшм дл ако међу њима има и безбожнчка то је самозато што, пс мишљењу свиј^ побожних људи и хршићанских живописаца, и сам Господ Бог нсси дугачку памићевску браду Само, и/ај Гџошесш и ако /<? оправдан, долази и сувише доцксн. Ови демократи нису се сетили да протесту у промив вршљањаруског:, царизма по СрбиЈи о/да кадл су, на нашу грдну срамоту, царски ј детективи спустила своју прљаву шапу на руског ргволуцион >ра Бе ј села и, противњ свима закончма\ и међунчродччм обичајима, одвели га у Русају на вешала. Они, исто тако, никада нису имали ниједне речи осуде за руски цоризам који је некада помагао Аустрију. Они су почели да се бунв против несно сног притисча рускога царизмг тек онда када је очој стао нг Псаиићгву страну\ 1о јг логика наше де ,/ократије! Руски царизам може се трпети и клд с Аустрајом кује тајне планове за деобу Балкана. Он се сноси и кад балканске народе употрг бљсва као адум. у својој империјалистичкој пглитици и у односи> ма према великим силама. Онније рђав ни када нас, својим потајним саветима и хоабрењима. гура у једну б/зумну авантуру као што је албанска. Али он ниисиа не ва- \

ља, и Хартвиг је брадаша њушка, кад не да агреман за кабинеш Љубе Давидо&ића. Човек што со смвјв.

ПОЛИТИЧКК ПРЕГЛЕД КарактеристиЧно ћуташе Ко је читао Пијемонт за ових по следњих неколико дана од како је решенц криза, тај се мора у чуду питатк: да ли је го оиај истн Пијемонт који је онако жучно грмео про ив фузионаша к против владе г. Николе Пашгћз, и откуда таква нагла промена у његовоме писању? Дс у очи самога решења кризе Пи/емонт Је бацао СЕСја копља на фузионашку владу; претио не сзмо фузионашима, ако и даље остаиу на влгсги, него и ономе ко би се усудио да им по вери власт; доказивао да би била пргва нссрећа за земљу ако Се они и даље задрже на власти, и опоми њао владаоца да пази шта ради. И наједаипут, на сам дан кад је у Српским Новзнама изашао краљев указ да се влала Наколе Пзшкћа ндаље задржава на управи земље, Пијемонт као под ко..)Знду мења своје држање и о гвима ткм питањнма не говсри више ни једну реч! Тогадана на уводном месту Ппиемонт је донео чланак о ђачким излетимз! Ово ћутање је карактеристично и говори више него што на први п_> глгд изглед 1 . Оно показује дз су у сгвари официри одиели победу, и ако изгледа да су поб.ђени. Њ хо во ћутање их г-здзје и говори да су фузисннии пркмили њихоае захтеве и да ће им и они од сзда бити послушни. То је Самоуправа већ до казгла у члакку Штетне претера ности, у коме је тврдила да нека преторијанаца н да су.то само пре терзна звеличзв-ња појединах ли стова. Озу поголбу између фузионаша и официра платиће српским народ сво јом кес м. Одјекове жадолојке На два дана пред решење кризе лажљкв читалзц је могао приметита да су ссмосталци изгубили битву: Одјек је почео дз бивз нервозан! Од тадз се сн сталко налгзи у кервсзном стању: грди и сс}ђује фузионаше да су им опет подвалили на непоштен начин, па се жали чак ка владаоца да је био нелсјглан у сзоме држању за време кризе. Бити тако блнзу власти, па наједанпут бити одгурнут у непсзрат, — то је доиста да човек полуди, а не ам) да постгне нервозан! И зат. ми не сзмо што потпуно разумемо нервозу са мосталске демокрагије, кего је и лра вда,\о Није тс лако изгубити власт која је била тако близу дасејерукама могла спипати! Интересантно је да сгмостзлцн у својпм жзлопојкама н; криве баш оне који су и узрок њихсвој несрећи: њихове савезккке у мундиру. Да их они нису излали и да нису стулили у погодбуса Наколом Пашићем, мучно да би ок данас био председник владе. Али самосталци не смеју о томе да говорс, бојећи се да официри не изнесу на јавност цео ток прегоиора и погодаба између њих и са мосталзца, а тада би по њих бкло мкого горе. Овгко сад самосталци ћуте и долазе до уверења колико је тачна она народна изрека: Ко с ђг волом тинвс сади, о главу му се лупај}! Егесдшсленост подоорског наору?канаа. Колико се у грозничавој помами за наоружањем изгубио сваки смисао показује непресгаво г.ргвљење колосалких убојних бродова, дред нота. Ти челични колоси жнве животсм водсног цвета. Чесго пута се и не доврше, а већ су застарели. Још док се конструише један модел, а већ је пронађен нов, већпх димензија и чвршћег оклопа. Затим се направи веће пробојно зрио, које и тај јачи оклоп чини илузорним. И већ се тражи четврти и пети

тип дреднота, пре него што је и први пуштеп на мсрску пучину! Међутим, грађење дреднота стаје огрсмне суме; све вглике државе гр цају под теретнма што их то по мсрско нзоружгње доноси. Са социјалистичке стране стално ј'е указивано на то безумље у гра ђењу дреднота, на лакоумно трошење народног богаства за те скупе гвоздсне колосе, који не служе ни чему. Сад се јавља један од најпозванијих ауторитета на пољу мари не, који тврди, да су дредноти неупотребљкви. То је адмирал сир Перси Скст, један од најззслужни јих енглеских маринских офицнра. У бурском рату он је соасао Енглезима Ледксмит и тиме целу ј)жну Африку, а његова усавршавања бро дсвских топова револуционисзла су енглеску ратну флату. Сва његоеа претсказивањ?. о р -звићу флоте до сад су се увек обистинила, тако да он ужива углед кајвећег маринског гуторнтета у Енглеској. И тај тзко велики војни сгручњак публикозао је пре неколико дана јеано писмо у енглеском листу „Тајмсу", у коме кратко и јасно изјављује да су дргдноти, због. напретка у развићу подморских ча маца и ваздушних лађа апсолутко азлишни и да министри, који тра же кредите за дредноте, бацаЈу народни новац кроз прозорХ Дредноти, као и све друге ратне лађе, које п.пве по површини, осуђене су на пропаст, вети он. Ни на пучини ки у пристаништима оне се не могу заштитити од подморских чамаца и њихових торпеда. „Проналазан подводннх лађа“, тврди сир Пер си, „уништко је, по мом мишљењу, потпуно кооисност лађина, које пли вају по зоди“. „Подводни чамци и аероплани потпуно су револуционисали зештину поморсгог ратова ња; ниједнЈ фтод-а не може се скрити прел оком летача а подморски чамац може и у сред дана извршити смртоносни напад“.Чак и у затвореном пристаништу ратни колоси нису вшие сигурни.\ Сир Перси Скот изјављује да би се он, на челу једне флотиле од под[морских чзмаца и младих официра с впљом и иницијативом, лодухватио да баци у ваздух ксје му драго пристанишно утврђење и да разори нли за рат онеспособи све ратне лаће у нристаништу. Шго је још најважније, техкички развитак онемогућује и вођење по морских ратова уопгше. Дредноти се од торпедских чамаца ке могу сачувати а тсрпедски чамци међу собом не могу се борити. Према томе, ни ратови се немају чиме водити. И ако има довзљно смелости да извуче тај закључак и да тврди да грађење дреднота зиачн расипање новца пореских сбвезгшка, сир Пер си Скот и сувише је запојен идеологг јом своје професије, да би тражио раскидање са сваким грађењгм убојне флоте. Он тражи само да се Iмесго дреднота граде торпедски [ чамци и ваздушне лађе... Али тај закључак који он није извео неминозно излази из његових излагања и намеће се сваком. Нашто флота, кад су поморски ратови немогући; нашто скупоцсни бродови, и то у што већем броју, кад је до-! еољно неколико торг.едских чамацз, — а њих свака држава може набавити! — пз дл се разори и највећа флотс? Нашго Ечглској сва њснд флота, кад јој мала Белгија може објавити рат и уништити снглеску трговину? Ондз, свако грађење флоте бесмислено ј'с и некорисн.’, као и грађе. ње дреднота.

БДДКДН Исе/вавање Ластови свих бллкакских земаља доносе свакога дана весги о исеља-1 вању становништва из једне земље ! у другу. Ако читгте бугарске ли | сгове, видећете да је го исељавзње бало тако јако одмах после рата, да бугарска влада још и дан • данас муку мучи са исељеаицшоа из Турске, из српских нозих крајева. Још нма породица које су на улици, и

ако су давно прешле у Бугарску, а свакога дана долазе нове масе исељеника, голе, босе и гладне и траже заштите. Хоћете ли, пак, да видите слику сеобе народа отидите у крајеве Грчке, Бугарске и Србмје у којима живе Турци, и видећете још и даиас читаве караване који се крећу у Малу Азију. Људи осгав« љају своја имања и беже од новог режлма, нових власти које не могу да поднесу, од скупоће која убија, од беспослице која не даје могућности да се помисли да може боље бити. Једки из Србије беже у Бугарску, други из Бугарске у Грччу и Турску, трећи из Турске у Србији, Бугарску и Грчку, четврти из Грчке у Бугарску и Турску а пети из Добруџе у Бугарску. Мухзмеданци беже од хришћаиских власти, хришћани од мухамеданских власги, сједне стране, хришћани од хришћана, с друге сгргне. Питате ли оне који се селе, зашто то чине, рећиће вамсви, да беже од касиља и немогућности да живе у такзим привредким приликама где се не може нлшта нривредити а где је све кеколико пута постало скупље. То кије сеоба народа због нетрпљивосги која постоји међу народима, то је сеоба изаззана изузетким режимима која владају свуда у освојеним областима. Ти режими не воде рачуна о томе што се привредна моћ земље слаби исељав*њем, што ће годинама земља финансијски рамати, што ће год. нама политкчки назадовати, што ће годинама ти крајеви бити туђи, што ће се годинама подмлгдак гајити са мржњом премз народуу чије име је заведен изузетни режим: што ће они који морадну остати блти слјне власги ила туђинци према држави у којој су, а нзрочито према већинн нар-ода те држаае. Њахово понашање биће опраздгко. На то су они натерани. Али за нас нз мо же биIи и не сме бити ствар која се оставља времепу. За нас је Беома важно да се прекрати то исељавање због иасиља власги и неразумне привредне политике владике. За нас не може бити равнодушка ствар мржња која се изазива код становништва јецне вере и народности прбтив становњ-штва друге вере и народкости. Та мржња потребна је само буржоаским пљачкашима и милитаризму који се гоји том мржњом. Ми хоћемо пуну слободу и сва уставна права за све становнике балкзнских државз, и тада г.ека се они сами оиредељују где ће жнвети. А када буду имали сва прзв! и када не буде више изузегних режима, нзроди на Балкану неће се тако лако селитн с местз на место, вгћ ћа се потрудити да са свакога места натерају владе на другу политику од ове што ]е дгнас воде на Балкану: на политику савеза међу народима, верске и националне трпељ: вости. Таква политика ојачала би Балкан и начинила га моћним у светској заједници. Ту полнтику неће само капиталкстичка мањина, дворови и милитаризам. Ту политику хоће сви народи на Бзлкзну, у чије име говоримо ми, социјалдемокрзти, као једини заштитници њихови, као једини тумачи њихових жеља и потреба.

Полицнја пМе шшџ Штрајк у . Лесковцу никако да се приведе крају. У два момента он је требао да се сврши, он је могао лепо да се сврши, али је завршетак оба пута осујетила државна власту лицу аолиције. Први пут, кад су преговори већ били приведени крају, ствар је одложена и компликована због довођења арнаутских штрајкбрехера, због довлачења у коме је највидннју улогу играо начелник округа врањског, Живојин Ружић, зет фадриканта Шонде и партијски приврженик лесковачкога фабриканта.