Радничке новине

Бр. 129

'•гздгаад, Среда 4. јуна 19!4 год«нв

Тчр И /

Излазе сваки дав сем ведеље. — Цена: на годину 12 динара, на пола годиие 6 динара, аа 3 месеца 3 динара, за месец дана 1 дин. За вностранство 30 динара годишње. II б шш

тт орпоне ооцнјадне

ДЕМОКРИШЕ

Уредннштво је у штампарији Раденковнћа Ад кинистрација у Социјалистичком Народно^ Дому. ТЕ/1ЕФОЛ Ршшј 1 (46 1аи1ј8нстп11Ш« 870 Рукописи се не враћају. Огласи се штампају по врло јефтнној цени

■

ЈЕКШРИШ Н В1ЈЕКА

На маси случајева и са без- : број примера ми смо показали како се у земљи Србији нема појма о демократским принципима и како наше буржоаске партије немају сем имена ничега сродног с буржоаским демократским партијама на страни. Требала је да дође последња криза, па да се у то цео свет увери; требао је затим г. Пашић опет да састави кабинет па да то и слеппма буде јасно. Јер, што су радикали дошли иа власт има се захвалити погодби с вој ним круговима, концесијама које, су учињене милитаризму. У судбоносним моментима кризе листови блиски влади објавили су да се војвода Путник споразумео са г. Паишћем, те да ће Ирема томе радикални кабинет остати. Сад, кад се у Француској појавила криза због војног пигања, згодан је моменат изнети једну епизоду која блештећи јасно показује како се у демократским земљама на западу наше демократске странке не би смеле назвати ни кснзервативним. Борба се у Француској води о једном много замашнијем питању него код нас, и војни кругови имају куд и камо озбиљније разлоге на својој страни. Они, са конзервативпим републиканцима и националистима, траже одржање трогодишњег војног рока против којег је већина данашњег парламента. И у највећем разгору борбе шеф ђенералштаба ђенералисим Жофр, француски војвода Путник, изјављује не да ће поубијати противнике трогодишњег војног рока, како би наши преторијанци чинили, већ само да ће поднетп оставку. У исти мах дознаје се да је он тиме претио и ранијем председнику министарства Думергу, а тако исто и да је посланик на петроградском двору, Палеолог, изјавио да неће остати на свом положају ако се врати двогодишњи војни рок. Дакле, ова висока господа хтела су да врше пресију на владу и парламенат! Али Француска неби била Францусха кад би то допустила. Не само радикална и социјалистичка, већ и штампа присталица трогодишњег војног рока устала је против ђенерала Жофра и посланика Палеолога. Клемансо, један од најревносниЈих присталица трогодишњег вогног рока и бивши председник министарства, један од најугледнијих буржоаскихдржавника, најоштрије осуђује њииов поступак и напада Думерга што је према њима био благ, што их није казнио! У свом листу Ом Ј1ибр он пише: .Палеолог и ђенерал Жофр претили су да ће се повући у миран живот, ако француски парламенат не буде мислио као онн. Ни у једној другој земљи Европе не би се такав скандал могао десити, а да остане некажњен. (Из овога се види да Клемансо не познаје довољно географију и да нема ни појма да у Европи постоји некаква земља Србија у којој

официри праве десег пута веће скандале који ипак остају нека-, жњени. Р. Н.) Думерг се задовољио тиме да господу принуди на притворноповлачење оставки, место да смени бунтовника ми литарца и незадовољног цивилнсту. Ја то могу мирно рећи, јер мишљење које они заступају је и моје. А ги пошто су они чиновници, то њихов положај тражи послушност, и не може са допустити да они прописују законе органима сувереног ауторитета (парламенту Р. Н.), Ми морамо бранити границе, али се исто тако мора бранити и незави■ сност нације у њеном властитом домену од смутњи самовољних чиновника". Колпко владајућу сгранку толико, и још више, погађа ова Клемапсовљева изјава нашс вајне демокрзте, самосталце. И оки су с војним круговима ингригирали против вчаде, и они су њнховом помоћу хтели на власт. Крупне судбоносне концесије милитаризму хтели су учинити и оки да би се само дочепали власти. Народна права, демократски принципи, интереси парламентаризма, све је за њих било безначајпо пред примамљивом сликом државне крме. Као што ће се разрачунати I с фузионгшима због њихове реакционарне политике, тако српски парод неће осгати дужзн ни самосталској „демокрагији" за њено улагивање и намигивањг милитаризму. Ради народа, ради бирачз и износимо овај пример из француског парламентариог живога.

с ЈСа дрзу руку Одликобања Г. Владислав Рабникар, новичар I и џскеј, одликован је ордсном СвеШог Саве шрећега степена 7 о је уредник Пслитике , о\ога листа ко- [ ји је, за време штрајка кројачких ј радника у Официрсчој Задрузи, про сао свој лист, и за 400 дикара, и | словом: четири стотине динара, бранио експлаататоре а бљувао клееете на штрајкаче. Сад јг добио орден којл се даје за просветне заслуге. Само у унау не сто/и да ли је г. Рибникар одликован као журналиста или као одгуивач пастува, да ли је добио орден зато што је «< уморно потсецао публици кссу или зато што је потсецао коњима реаове. Напоредо са њим награђен )е истим орденом за п/освгтне заслу ге и наш стари познаник и уважени пријатељ г Влада Илић, фа брикант, човек у чијој су плашна ри, благодарећи изванредним усло вима рада, три четортине радница туберкулозне, али који )е у толико нежнији и пажљивији према својсј ергели, толико нежан и пажљив да би се могао назвати коњска ма/ка или, још боље, коњски ота ц. 7ако се у Србији потстичу људи на ширсње просвете. Како сам дознао са поуздане стране, од са мог канцелара краљевих ордена, су тра ће изићи указ којим се дзор ски шталмајстер одлику/е орденом Свешога Саве првога реда са лен том и брилијантима. Човек што м смејв-

Другови, читајте „ВДНЧКЕ 11 '

ПОЛИТИЧКИ ПРЕГЛЕД Завијене фор/иуле Односи се на свима странамз заоштравају. Ако нестану заплети на Истску Балканскога П?луострва они ће се појавити на западу. Ако не б)кне рат због Егејских острвз, он може лако букнути због Албаније. Ако мине једна опасност, тешко да ће кас мимоићи друга. Владин орган Сомоуправа пкше јуче о Албанији, па завршава овим речима својз резоновања: „Не ба блло ништа претерано рећи дз, зз Велике Силе, отку цава дванајести час да сг одлу че, шта им ваља радити са Алба нијом. Из нзвештајз својих пред ставника у јевропској Кон 1 ролној Комисији, владе свих сила могу бити потпуно правилно обавештене о правом сгању стЕари у Ал банији, и њеним суседимз, о ства ра јевропскога мира. С тим раз влачењем, дакле, ваља едлучно и што пре кидати." Какгв је то пут који Самоуправа тражи? Које су то мере које она предлаже? Зашто влзда не каже отворено шта мисли, на шта циљз? Да то опет не буде путешествије на Јадранско Море са кога ћемо се вратити брже отуд но одовуд?

За мир Интерпелација Социјалне Демонратије Гссподину Председнику Министарског Савета и Министру Иностраних Дела Молимо Вас да нам изволите у Народној Скупштини одговорити: 1) како Влада гледа на догађаје у Арбанији и на односе грчко-турске; 2) оће ли заузети такво држање које ће Србију сачувати да се не узрзе у међународне компликације и у евентуалне ратне догађаје. Београд 3. јун 1914. Интерпеланти Драгиша Лапчевић Триша Кацлеровић народни посланици

Русија и ЦемаЧка

Кроз неколнко данз. ступа у жи вот руски Закон о царинзма на жито, којим се снем гућ вг увоз немачке ражи. Цзринском стопем од 30 копјејки по пуду онемогућује се немачкоЈ рзжи да конкурише руској. Да је то само усаех борбе коју су у Русији водили аграрчи кругови, овим би био учињен крај једном доисга парадоксалном стању. Рускз, првенсгвено аграрна земљз, узозила је н-;мачку рзж. Четвргина немачког извоза ишла је у Русију. Од тога би и сам немачки народ и немачка држава имали користи. Немачки народ, јер се место извезеног жита мора хранити увезен; м које је због увозних царина много скупљо; немачка држава, јер се због система извозних премија, награђиваља извозз, само штегн државна кзса. Алн, руски аграрца нису мислнли на немачки народ ни на немачку државу. Они су се руконодили својим интересима. По садгшњем трговинском уговору, који исгиче тек 1917, увозу кз Русије стављене су врло велике тешкоће високом царинском стопом, док је извоз из Немачке у Русију, пре свега земљорадничких продуката, чак и вештачкнм путем погпомаган. И овај сбрту трговинској политици Русије могао би се тумачити као реакција на досадаш њу попустљивост. Русија је закључила тргсвизски уговор с Немачком пссле рата с Јапаном; исцрпљена, она је морала пристати на све усло ве. Сад се Русија осећа снажном и одбацује тешке обавезе на које је бнла принуђена. Али овау овако нагао преокрет,

који је месецима давао материјала ! немгчкој и руској штампи за иепри јатељско писање, проузрокован је великим делом и затегнугошћу од но:а између обеју држава, затегну тошћу коју су признали и министри једие и друге земље у својим експозсима, Фон Јагов је констатовго да су се одчоси с Русијом погор шали, и бацио је за то кривицу на штампу обеју земаља. Свзоиов је то исго потврдио и пошло за примером сеог немачког колеге у осуђивању штампе. Међутим, штампа ]'е била само посредни кривац. Сукоб се десио између дилломатије руске и немачке, и повод ку је била Јерменска. Пошто су бзлканске државе поделиле еврог.ску Турску, великим снлама не остаје ништа друго до да се што чвршће угњезде у Азијској Турској. И ми еидимо да све велике силе журно траже свтју „сферу интерсс 1 \ тако да је ча:< и Аустрија добила једгн део, Киликију. Ру сија је изабрала за себе Јерменску, и на то су у начелу пристале све велике силе. Само што оне желе да I се та подела изврши истовремено. Међугим Русија је гледала да што пре дође до свог дела и прошле године требало је да дође до оку пацнје Јерменске. Шго дотле није дошло има се приписати Немачкој, која је изјавила да ће окупациј\) | сматрати за сазиз ћеШ, повод рату. И Русија се тргла... Али ако није извршила окупаци ју, она није иапустила своје осва јачке планове. Ако није могла Јер менску неиосредно да потчинн под своју власг, она је хтела бар да је ј одвоји од Турске. Отуда енергачно нгваљнвање руске дипломатпје у Царигркду да се Јерменској да аутономија, Намачкз је усаела енергпчно и против гвога, те су одкоси између ње и Русије псстгли још јхладнији. А борећи се овако за Турску она је дочекала да се и у ! Турској њсн псложај јако погоршг. I Да би осујетила руш-о тражење [ аутономије нсмачка дипломација је настојала код Порте да изведе ре | форме у Јерменској. Противни сва[ким реформама турски држгвчици су постали неповерљиви и премз I Немачкој; свемоћни угицај Немачке на цариградском двору престао је. Тако је Немачка изгубила свој огромни утицај у Турској и помутила односе с Русгјом. Супротности на далеком истогу утицала су и на ток односа у Европи. Као што супротност интереса у Персији онемогућава тешње однссе између Русије и Енглеске, тако је и сукоб [руских и немачких интереса у азиској Турској створио затегнутост између Руснје и Немачке, дозео и до наглог обрта у њиховим трговкнским односима. ЈТосде генерадког шграјка У Нтадији Генерални шгргјк је завршен, жи[ вот у Италији поново је почео те; ћи својим обичним током. Партија је при његовом завршетку пусгпла |овгј проглас: „Управа социјалистичке партије копсгатује да се прокламовани ге нерални ш рзјк показао величан ствена и силна протесшна ма нпфестација радништва против убијања пролетаријато, које је ј’ош једном упрскало земљу крвљу. Он констатује, даље, да је Конфедерација Рада узела на себе одговорност за крај генералног штрај ка и познва партиске ссцкије и парламентарну фракцију да у земљи и парламенгу пооштре своју критику против реа^кционарне политике министарсгва и убрзају његово псвлачење". И поред великих жртви, озај генерални штрајк имао је успеха. Сама влада променила је своје држање. Место непомирљивог и непријатељског држања, које је заузео пр вог и другог дана, Саландра је тре ћег дана препоручио обазривост и тактичност полициским органима и наредио дасе у Анкони ухапсежандарми, који су први пуцали на народ. Али ће се последице овог генералног штрајка тек осетити. Више се неће смети брутално и безобзир-

но г.роливзти радничка крв; у будуће ће се имати више респекта лрема радничким дем нстрацијама. А одлучно држање у парламенту може лако довесги до пада реак* ционарну владу Саландрину, којој се и онако љуља земља под ногама 1

Нагиа партија улази у велике борбе. Крупна питања су на дневноме реду. Треба агитовати неуморно и на све стране. У томе раду најбољи по • магач ће нам бити наш партпјска орган, који је од увек био и наш најбољи агитатор. Иагием листу треба поклонити сву пажњу која му се дугује и коју он заслужује. Њега треба распростирати на све стране. Поводом тога, у среду, у 8 сати увече, одржаће се Заједничко, Партијско и Сикдикзлно Веће. Дневни ред: Наше дужности према Радничким Новинама. Референт: друг Душан Поповип, главни уредник Радничких Новрка. Нека ниједан члан не изостане са овога Већа на коме ће се донети важне одлуке.

БР.ЛКДН Русија и Румунија Прекјуче је руски цзр извршно високи акт пажње према своме румунском сабрату, краљу Кзролу. Руски цар, благонаклони покровитељ балкан.ких владара, који је иначе ретко предусретљив срема њи«а, долази у Румунију. Тиме ће зацело изазвати завчст осталих балканских монархз. Али, изгледа, да народу румунском та посета није баш тако пријатна. Ни сам краљ Карол као да није нарочито тронуг том пажњом. Адеверул, један од најважнијкх румунских листовз, пише да је „посета цара н Сазонова причинила много бриге румунском краљу и влади, јер је изгледало 'да је Русија то тражила да манифестује против Аустрије и политике ТрЦног Савеза, а то је онеспокојило владајуће румунске кругове". Доиста. Румунија је за време Балкакске кризе заузела завидан иоложај у дипломатском погледу. Њено пријатгљство потражиле су и Русија и Аустрија, а већ балканске државе гледалг су на Букурешт као место где хе решгва њихова судбина. Посега цзреза је последње средство с руске стране да се Румунија привеже за Русију. Са својим досадањим положајем, „политиком слободних руху“ Румунаја ће морати кидати, мораћг се приволгти једном или другом царству, Русији илиАустрији. И како је самим токомдогађаја отуђена од Аустрије и како је својим држањем у Балкансксј кризи везала своју судбину за судбану Србије и Грчке, то ће се зацело и Румунија морати ставити под окриље руског самодржца. Што се Румунија с муксм одлучује на такав корак разумљиво је. У сећању румунског народа још су живе успомене на отмицу Бесарабије и држање Русије на Берлинском конгресу. Тако исто због додира с Русијом у Румунији се много јаче осећају осваЈачке намере Русије, њена тежња — да завлада Балканом. У Румунији се врло добро зна да би Русија, завладавши Босфором, прогутала и Румунију или јој бар затворила све привредие путеве. А пролаз кроз Дарданеле и Цариград, тј је идеја водиља руске дипломатије у свеколикој њеној балканској политици. Положај Румуни