Радничке новине

лектуалног извршица овога злочина. И кад смо, у децембру 1912, стајали на ивици ратнога амбиса због увреде једног аустријског консулчића, Прохаске, ко може предвидети шта све може наступити због убиства једног аустријског наследника престола? По томе, овај атентат може бити за све нас и фаталан... Па ипак, он има бар једну добру страну. Он је једна страшна опомена аустријским и маџарским власницима да се више не може, као у Средњем Веку, титрати судбином читавих народа. Он је један доказ да је отпорна снага једне нације, кад брани своју егзистенцију, неисцрпна к да њени акти, кад је

доведена у такав положај, могу бити безуспешни али да увек морају бити страшни. Зашто је Францу Фердинанду, који је знао врло добро за расположење које код Срба према њему влада, зашто му је требало да иде у центар нашег најотпорнијег националног елемента у Аустрији, и то да иде баш на дан када се цео народ налази у извесној Јболесној раздражљивости, у некој врсти патриотске екстазе? Да ли је то била случајност или је то била очита намера? Да ли је то била непажљивост или је то било изазивање? Било једно, било друго, прескупо је плаћено

рена подићи ће се у војничком мањежу, код Цветнот Трга. Оријвнтадне железнице. Јуче јје била прва седница делегата ау стријске владе и наших, о откупу оријенталних железница којесе држе у сали Железничке Дирекције. Седници председава г. Влада Марковић, директор железница. ?Кадбе радника на прузб. По водом радкичких жалби, проткв предузимача Подуци и Корнели италијана, који граде нову жељезничку пругу од Кочана до Мердара, — Микистар Народне привреде, предузео је кораке, да се радници на свој прузи неупотребљују на прековремени рад, као и да недељом буду ослобођени рада. Извоз закданих свиња. АустроУгарска влада дала је неограничену дозвслу српској влади за довоз и клање дебелих свињз, које се месо ј извози за Аустро Угарску. Према томе ниједном извознику — трговцу, није више потребнаписмена дозвола нити молба за довоз свиња.

Закон о радњама и држава . од Филипа Филиповића. Малтусианизам и СоциЈализам, од К. Кауцког. Развиће женскога питања до XIX века, од Лили Браун. Из партијског живота : Наш рад на селу, од Рад. К. Тасића. Књижевни преглед. М. В. Јеремић: Есеји из школске политике, од Р. К. Тасића. Са овом свеском истиче друго тромесечје Борбе за ову годину, стога обраћамо пажњу свих повереника и осталих другова да обнове претплату и да прикупљају нове претплатнике за наш часопис Борбу. На посао! Управа Секцаје месне организације ,,ПалОлула“ одржаће

седницу у уторак, 17 јуна, у 7 сати у вече, у друштвеном стану. На седницу се позива и секретар савеза дрводељских радннка.

ИЗ РАЦ КОМОРЕ За избор буда Добрих Л>УДИ у Београду Радничка Комора је упутила следећу представку Суду општине Бео градске: „Суд Добрих Људи у Београду изабрат је у Јуну 1912 године а одмах затим је уведен у дужност. По чл. 109 уредбе о Суду Добр. Људи овзј привредни Суд требао је функциокисати до Децембра 1913 год., тад је се требао извршити идући избор судија према одредбама у одељку другом ове уредбе. Али у след нередовних прилика у земљи тај се избор још није могао извр шиги. “ току ове две године од како постоји Суд Добр. Људи многе су судије отпутовали из Београда, многи су у рату погинули а многи променили своја занимања, услед чега *су се спорови веома нолако решавали, рочишта су се због недоласка судија одлагала и на крају крајева тужбе су се све више и више нагомилавале. Поред заосталих спорова због рата и Суд Добрих Људи није био у стању одговарати свом правом позиву. Да 6и се томе једанпут стало на пут Радничка Комора умољава Суд општине Београдске, да у најкраием воемену изврши избор Суда Добрих Људи, који је требао да буде још у Децембру 1913 год.

За аутоноинју’ № Добрих Лда Суд Добрих Људи суди просто, кратким поступком, он је пстпуно аутономна, независиа установа; пре суде овог суда су извршне у року од три дана. Тако то пише у уредби о Суду Добрих Људи, тако ре зонују сви паметни људи, који су чули за Закон о радњама. Али.зато сасвим друкчије мисли г. шеф привредне инспекције Г. Сима Аврамовић. Овај господин противнс уредби о Суду Добрих Људи и Закону о радњама извршио је лично један гадан атак на аутономију Суда Добрих Људи у Београду, Он је на основу једне послодавчеве тужбе противу донете одлуке београдског Суда До брих Људи отишао лично у овдаш. канцеларију Суда Д. Љ. и тражио од дгловође да се поништи донега лресудз и да се одреди ново рочиште. Одмах је о томе био извештен председник Суда Добрих Људи, који је одбио овот незваног бирократа од незаконитог мешања у рад озог аугономног Суда. Оза је сгаар била констатована на IV пленарној седници Радннчке Коморе и главни кривац овог догађаја баш је био ту у улози владиног комесара и локушао је дати неку тобож исправзу како он има на то право но чл. 144. Зак. о радњама, али је био ипак поново наладнут за свој незаконити атак ни утономију Суда Д. Љ. Одавно се осећа да неко води тајну и подмуклу борбу противу

Џз дана у дан

Повратак г. П а1 иића. Телеграм о трагедији у Сарајеву затекао је синоћ у Нишу председника владе г. Пашића. Ок је одмах наредио да се спреми други воз, па се вратио јуче у Београд, заједно са минисгром грађевина г. Јов. Јовановићем. Рад државног одбора. Јуче је државни одбор тражио од министра унутрашњих дела да га извести о томе: колико има гласачких места у Србији, а од министра финансија, колико има пореских глава, да би према томе могао одредитп број народних посланикз. Смена директора друштва. 'Јоема гласовима који круже у кру чма чланова упрзвног одбора тг бродарског друштва, дирек го -»руштва г. Сава Кукић, н са тога положаја, због обља и због штете, коју о тим штрајком претрпило. ка Н а родног П°з°р0 недеље отпочеће рад на предњег дела зграде НаПозоришта. Привремена а

Из партије унференција за округ ^авц^и држаће се у недељу јв. м. у* Јагодини. Нека на онферен^ију дођу све управе анизација* и сви повереници 'круга. В о Р 5 А шао је из штампе 12. број .есечног списа Социјалне жратије Борба, од 16 јуна са овим садржајем: Ћавне и политичке борбе. станак политичких партија, Туцовића: кружна Самоуправа, од агише Лапчевића. Синдикална Теорија Марк.зма, 1. Теорије о најамници, Т Г. Екштајна.

социјалне политике а није се знало ко је то. На крају крајева обелодањује се, да ову одврашну улогу врши баш шеф привредне инспекције г. Сима Аврамовић, онај човек који је позват по природи свога иоло жаја др. итита, гаји и усавршава раднинко законодавство.

Крајње је време најурити овога господина са положаја шефа одсека за социјалну политику и упутити га на службу фабрикангима и еснафлијама. Лзжна маска привредног инспекгора мора бити што пре скинута са његовог лица.

Човеку што се суиеје Друже, нама је веома симпатично ваше смејање. Кзда се ви смејете, онда се и ми смејемо. И замислите сада један смех, један кикот од не колико десетина хиљада душа. То је огроман смеј! Он мора да нару ши гроону тишину и да узнемири све оне, који у слокојству живе. Наше смејање, то је неспокојство за сву буржоазију. Пророк Јеремија је плакао за Из раиљем. Он је то своје јадмковање описао у једну књигу која се зове „Плач Јеремијин", а находи се у „Св. Писму*. Пророк Исаија, на супрот њему, вели: да је највећи пророк онај про рок, који се смеје. Исаије се увек смејао. О.ч је био пам-;тнији пророк. Нама је изгледа додељена улога да исправљзмо погрешке свију и свакога. Почев од свезнајућег; пре-1 мудрог и доброжелатељног у цркви. па до најглупљег, који по милости својој и управља народима, ми све морамо да исправљамо. И ми опет све те њихозе будалаштине и по| грешке премудрих и глупих, свезна ] јући и незнајућих, славних и грубих исправљамо са чкстим и благим срцем — смејући се. Радисав Ђорђевић и Ристосија НиI колић из М. Пожаревца, заволе се, и Ристосија оде Радисаву на брачни живот, и 2 јуна ове године хтели су се венчати у овд. цркви V М.; Пожзрезцу. Но не лези враже. Пред брак се сзда испречи поп Атанасије Вунићевић који није хтео да их вен ча, због некнх малих церемонијал | носги, циљајући ваљда, да тиме те церемоније добро од грешног Радисава наплати, као што је то исгога дана учинио са Марком Илићем ов-1 дашњим, од кога је за благослов при венчињу његовог сина каплатио (40) четрдесет динара. Али грешни Радисав и Ристосија те церемоније нису могли поднети и врате се кући невенчани, и ако је ту био и кум и сгари сват са дешом. — Али се поп Таса сада досети, па напише представку општинском суду: да суд ’ нареди Радисаву и Ристосији, да на пише молбу цркви да их иоп 1аса венна. И тако кааа праведни Бог цркве ниЈе хтео да излије своју милосг и да благослови Радисава и Ристосију преко поп Тасе, онда се поп Таса окреће грешним самосталцима, да они то учине: т.ј.: дз кареде да се прими благослов поп Тасе, и свете мајке — Православне Цркве. Овде не важи она Хрзстова наука: Већје настало време када ће се прави богомољци молити Богу духом и истихом, јер Бог хоће такове бого мољце. Ев' по Јов. Гл, 4. ст. 23. Јок, то не помаже. Поп Таса је већи реформатор од сзмога Христа. Код

Њгга више не важе молитве ни Богу ни ђаволу, ни рају ни паклу, док се не напишу на бланкет-хартији и не пошаљу Богу преко самосталских и фузионашких судова и православних попова. И ми се непрестано чудимо, што се и поред свег благослова од стране црчве и попова, које они на овај свет изобилно изливају при крштењу, венчавању и т. д. опет рађају кљасти и сакати, слепи и богаљи, хроми и губави, глухи и узети, сума.чути и са сухим рукама и ногама, и што је и сам буржоаски режим сав кљакав и губав! Михаило Гајић економ из М. Пожарееца

У 1№ Њ. I Кштш И Лесковачки ирвосшеиени суд је у служби фабриканата, На челу лесковачког првостепеног суда као председник нглази се Атанасије Димитријевић грк. Тојестар човек, лично испрзвзн, врло педантан, труди се да буде празичан; али то је човек без енергије, без увиђавности, без позкавања социјалних прилика, повучен и врло плашљив. У ери фузионашке најезде, којој скида капу што је председник, он је лутка и ако то не види. Суд је у рукама фузионаша и моћније буржоазије Колико смодознали, угиааји са сгране при доношењу важнијих одлука врло су велики. Утиче се код извесних судвја новцем. код изЕесних политички. Судије национзлци то су две слаботиње, које никаднемају своје ја. Овога пута суд је постао мизеран, он одобрава пресуде и решења про тиву штрајкаша фабричких радника онако, како фабриканти хоће. Не читају акта, не фермају одбрану. Испуњена мржњсм противу радника судије су постали страшни људи, јер не примењују закене, већ политички агитуј) и раде на угушењу штрајка. Кад је пре неки дан начел. срески четири штрајкача казнио са по 15 дана затвора и одмах кх лишио слободе, на шга по ззкону наје имао права, суд је ту пресуду одобрио, одобрио је највећу казну и солидарисао се са тим да извршење може бити пре извршне одлуке. Колико су у суду марили да одлука буде законита види се по томе, што су решење у суду потлисали четворнца судија место тројице. Потписали су што нису чктали, а да су ахта прочитали они би видели да нема доказа за престазљена дела. Један од те четворице задржанје у притвору после издржане казне. Задржан је у притвору за похушај убиства према жандарму Радосаву Негосављевићу. И суд је тај при-

Ф Е Љ Т О Н

Хукоман Кестенар Тресе се калдрма под точковима велкких теретних кола; као заглунути и заслепљени вихаром ккше и града беже пси и хитају људи. Че ленке на кућама окрећу се и циче, полузатворени прозори јече дг те душа заболе, зарђале шарке на капијама шкрипе, док, из једног уду бљења у зиду, као прилепљеног уз тезгу суседног винарског трговца, неосетљиви кестенар дсвикује замрзлим прслазницима: Хајде! врући, врући, марони! Колико ли је само и фриволних и крупних догађаја видео тај човек, стојећи ту, крај ватре, изложен ветру, пржећи мароне или мешајући по кестењу, које се кува под овим црним платном! Колико ли је само комедија, драма, романских пролога, новелских епилога чуо у зимске зоре, при свитању хладних зимских дана! Ту је он; у своме дућанчићу пали угљевље, распирује мехом жар У фуруници и ревносно слуша ћеретања, тсрокања и оговарања млекарица и вратара. Мимо њега прсђу. сее мане ово* га краја, сви пороци околних кућа Приче из кујна и портирских ложг

износе му, прво, дан и час у који онога господина на првом спрату вара жеиа; затим долазе жалбе слушкиња; једне се туже на мале оброке винз, друге, опет, износе прпхтеве својих гослођа, покушаје својих господарз, преране склоно сти господске деце. Колику ли је слмо хронику блата он могао прикупити од дана када је, прнвеззв кецељу, почео дрешити велике платнене џакове! Колико ли су само и умкљаткх и онорих речи прошаптали или викнули па рови, који су се, у пролазу, о њега очешали; колико ли је, њему на очиглед, пкјаницз, коцкара и чангриза ла притворено! Колико ли је само несрећних случајева, судара колз, разбијених глава, ишчашених руку, гомила света преа апотекама видео, љуштећи мрку кору кестења, превр ћући дрвеним ножем мароне, који над жаром пуцкају и траскају1 Па ипак, у овом вражјем занату, живот није ружичасг; ветрова, киша, снегова, дажда, до миле воље; фуруница се тресе и стењеподснажним ударима ветра; млазовима растура се дим од кога очи сузе и лропада грло; угзљ се брзо троши; муштерије дижу јаке и журно прола зс; никога да стане пред дућанчетом, а иза несрећника, кроз прозорска: стакла, којим је одвојен од винарске радње, ређају се и цакле на сточићи 1 ма, пред огледалима, читави пукови боца, весела изгледа, као да зову, у свима бојама, високе и широке.

Како то пцивлачи, опсгњује! Ох, ко би још смео рећи колика је сласт шампањца и ракиЈе? Не гледај у њих, кукзвче сињи; заборави и мраз и глад и пуне боце и певај, уњкаво, упорну твоју тугованку: Хајде! врући, вр)ћн марони! Сатри се, мрзни се, цркавај, рас пируј духањем угарак; кваси водом твоје и онако већ скуване ру ке и испржене лрсте, вади кестење, удиши њину пару, љушти мароне, пуни њима кесице и све то продај ненаситим деранима и закаснелим женама. Хај! филозофе, хзј! нека се ори, све до чоћи, на мразу припев твоје беде: Хајде, врући, врући, марони! $ Прев. Р .Б.

Днатод Франс: ОСТРВО ПИНГВИНАЦА 43 КЊИГА VI. Ново доба Афера са осамдесет хиљада бапа сена ТРЕЋА ГЛАВА Граф Мобек од Дзнтилинкса. Т ада се виде мудро ;т Г ретокова: сведоци нису знали ништа, судије и судски лисар.ч нису знали ништа. Кришом они дслажаху до куле где је био Пиро слаху му плашљиво питања која он није могао чуги од хујања мора и

гоактања гаврановз. И све узалуд. Седам стотина срздника Пироа не могаху оборити доказе у тужби, јер не могадоше сазнати, и нису их могли сазнати, пошто их није ни било. Пиро је морао бити осуђен. И са оправданим поносом изјави Грсток једнога дана у разговору са генералом Пзнгером: „Оаај процес је мајсторско дело; он је створен ни из чегз.* Седам сготина сродника Пироа нацаху се да ће ма када осветлети мрачну аферу. Тада изне нада открише преко једнога укра ђеиога писмз: да осамдесет баласена нису никада ни постојале; дз их је један отмен племић, граф Мобек од Дантилинкса, продао држзви и добио за њих новзц, алн да их није никако лиферовао. Јгр он, лотомак јсднога од најбогатијих земљопоседника у сгарој Пангвинији, наследник Мобека од Дантилннкса, негдашњега поседника четири херцештва, шесет графовсгва, шестсготина дванаест маркграфозсгва није имао ни стопу земље, и није био у сгању да лиферује ниједну прегршг сена. Од министара па до последњега владинога чнновника, сваки је. знао да би пре петао могао снети јаје но Мобск лиферовати сено, Седам стотина сродника Пироа испиташе новчане азворе графз МоI бека од Дантилин.сса врло тачно и нађоше да он није имао нигде ништа. Они га јавно означише као лопова и тражаху да се Пиро одмах ослободи. Мобек је водио порекло из једне сјајне и са драконидчма сродничке породнце. Демократија ништа толи ко високо не цене као племство по рођењу. Мобек је служио у пингвинској војсци, и сва војници су били из Пингвиније, и волели војскуслепо. На бојишту Мобек беше добио крст, одликовање које су Пннгзинци више ценили но постеље својих жена. Цела Пингвинија узе у згштигу Мобека, и глас нзрода који поче да грми тражаху да се казне седамсготина сродника Пироа' који клеветају једчога невинога човека. Мзбек је био племић. Он позва на двобој седам стотина сродника Пироа. „Ви сге скаљзли мој образ, писаше им он у једаом славном писму, ви сте распели мзјега Бога и хтели сге моју кожу. Али Вам кажем да ја нећу бати онако трпељив као он, и да ћу вам ја одсећи ваших седамстотина ушиЈу*. — Наставиће се —

Потребно је да организације набаве и у највећој мери растуре ове скооашње брошуре: Против глобаџиске политине! 0*10 За ратне жртве! 0 20 Рабат је 30 од сто.