Радничке новине

Нзз тџт 1063 Резервиств ]о(и позивају Свакога дана виде се на возовима обвезници првога позива који иду у команду илп се враћзју из команде кућама. Указ о вежби од 6 недеља још је у пуној снази; злоупотребе са тим указом такође су још у пуној снази: место 6 недсља људи обично остану бар недељу две више у касарнамз. Да ли је пОтребно позивати још и сад резервисте на шестонедељну вежбу? Место нас нека одговоре мкогн псзвани за то са којима смо разговарали и који су нам нзјавили да је апсолутно непотребно позивати више резервисте на вежбу Кадроваца имз довољно, јер су сви задржани у касарнамз, према новом закону о повишењу рока службе а било би их довољно и да није повишен рок од 6 месеци на годину дана. Дознали смо, поред тогз, да посшо/е и рапорти појединих коман даната о томе да су њима за слумбу непотр/бни резервисти и да их не би трг бало више позивати.

Кзда тако ствари стоје, зашто онда мучите и упропашћавате људе! М-н позивамо владу да министру војном наложи да обустави ту наредбу и да спасе људе од коначне пропасти која им прети од непрекидних потрзања и одвајања од послова који су сада у највећем јеку, како у селу тако и у вароши. Пуштајте људе кућама, не мучите их више !

НЗ1НН1КОГОЕ На знање Занатска Комора ударила је разрез на своје чланове на тај начин што послодавци морају плаћатн своме ес нафу за упис одраслог раднииа по 2 дин. а за упис ученика по 1 д«н У многим местима занатлије поиушава ју да овај свој еснафсни разрез пре несу на своје раднике и ученике. 05раћа се пажња свима друговима Д 1 најенергичније одбијају овај неза кокити терет од стране еснафа.

|4з дама у дам

Одбор За штадшу. Векерас у 6 и по часова вече у „Народном Дому. седница. Одбора за штампу. 1реба да буду присутна сви секретари синдикалних и партиских орга низација. Официрска Згдруга. На захтев официрске задруге, трговачка комо ра одредила је пет стручник Е^сперата, и то: два за маиуфактурну а 2 за галантериску робу, као и је дног за кожарску бракшу, који ће извршити преглед робе у официрској задрузи. Оправка Народног Музеја. На јучерашњој лицитацији у Министар ству Грађевина, уступљена је оправ ка Нзродног ћЛузеја г. Свет. Живковићу, инжињеру из Београда за суму од 10,800 динара. Ј1з дрдсавног одбора. На јучерашњој седници државног одбора, постгвљени зу за председнике глав них бирачквх одбора по окрузима, чланови државног савета и чланови касациоког суда. Закон о порезницид^а. У пореској управи приступили су изради законског пројекта о реформама у пореским оделењкма и повећању пла та свима порезнкцима и њиховим помоћницима. По томе законском пројекту, пореска се оделења деле на два одсека: административни са књиговодством и извршни одсек за наплату аореза Највећа плата порезницима пред виђена је 3500 динара на годину. Инспекција у традшајскоЈи друШтву. Привредни внспектори, који су кзвршили преглед књига и ио слова у трамваЈСком друштву, поднели су извештај Министру, да тргмвајски радници раде и сувише, и да нема)у потребног одмора, који закон о радњама проиисуЈе, а осим тога да се измене употребљују на пре ковремени рад. Веле да је Министар Народне при-

вреде упутио акт трамвајском дру штву, да се у будуће строго придржава закона о радњзмг, јер ће у првом поновљеном случају казкити друштво. Град у Мидутовцу. У селу Милутовцу близу К^ушевца, падао је прекјуче чако велики град, да је у ништио све пољске усеве, а осим тога полупао и кров на зградама ћерамиду — да скоро цело селс мора покривати изнова своје домове. Уредба о посредницима. Минисгар народне привреде потврдио је уредбу о посредницима, коју је израдила трговачка комора. По овој уредби посреднике ће бирати по квалификацијама трговачко удруже ње, а посгављати трговачка комора. | Помоћ стредцима- Вдада је одредила помоћ од 5000 динара, оној петорици стрелаца, који ће участво вати на међународним стрељачким утакмицама у Копенхагеку. ПенЗиокбсања у војсци. Ми нистар војни ^премио је један указ, којим ће пензионисати једну вгћу лартију сфицирд, и то оних који су молили За пензиЈе. На тзј начин повећаће кредит за производство оних официра који случајним погрешкама у прошлим војним указима нису унапређени. Пом а гање домаће у/летности. Министарски савет одобрио је, да се из прихода Класне Лутрије, изда сума од 2000 динзра, за помагање дсмаће уметности. Из тога кредита, већ је откупљен вајарски рад г. Јо вана Коњарска вајара. (сејач.) бпоразум Опозоцнје. Између групе самосталних радикала и напредњакч, утврђен је дефинигиван споразум о заЈедничком учешћу на изборима, за наступајуће посланичке изборе. Остало је још, да и деле гати националне групе даду свој пристакак, који ће по свој прилици данас бвти готов.

Шго се тиче групе старијих рааикала, они ће употребити све мере, да поквзре овзј споразум, бар у поједи.чим варошима. Забрањен дштинг. Поводомбезразложне пљачке и демонсгргција, које се бесомучно врше над српским живљем у Босни и Војводини, због атентата извршеног над аустријским престолонаследником и његовом женом — београдска омлздина хтела је јуче да приреди митинг, и ра оштро осуди држање аустријске влаје, али је наша влада ззбранила др жање митинга, обећавајући, да ће учинити сама енергичан протесг. Како влада доовога часа још ћути, ми с правом тражимо, да се протест сместа учини.

Дартијски зборови Синоћна конференција партијских управа, секретара савеза и секретаријата жена одлучила је да се по свима квартовним организацијама одрже Зборови у недељу, 22 јуна, тачно у 8 сатн пре подне, ради извршења пописа бирача у појединим квартовима. Конференција је одлучила да секретари савеза обрате пзжњу својим члановима да се уписују у организацију онога кварта у коме станују и да то изврше одмах, како би се могли ставити на расположење управама партијских организација за рад око избора. Зборови ће се одржати: за „Врачар" код кафане „Слога“ (Макензијева ул.); за „Палилулу“ код „Соколовића" (Ратарска ул.); за „Дунав* код кафане „Солун" (на рибарској пијаци); за „Три Кључа“ код „Гарибалди“ (Сарајевска ул.)

1ај свет тобож изјављује лојалност монархији, док међутим иде да пљачка где до чега дође. Нарочито су се окомили нз Српску банку, Српски соко, Србобран и Хр ватскиПокрет,срп:ку основну школу. Прве вечери по гтентату зашла је та руља и полупала прозоре: на стЈрој згради, где је била српска банка све до једнога, на Хрватском Покпегу, Новостима деликатесној ргдњи Ћука. Ове демонстрације врше се свако вече и почињу од 7 сати по тра/у до зоре. Њто се тиче полици/е она ти је као свуда владчча слушкиња, ко/а иесто да уводи ред прави саиа неред и тутка демонстранте да на падају, говорећи) „Удри мајну му влашку!“ Демссшранше ни у једно / прилици нчје покушала да растера , нити ако кога нападају да брани. Маса је разбијени главз, пребијени руку, ногу и т.д. Не пропуштају никога; кога само један позна из гомиле, одмах оспу камењем. Ако им није на домаку одмах се одвоји група па га тера, докле га не стигне... Пред Народ. Кафаном свноћ седимо на Јелачића тргу друг Деметровић његсва жена, другарица 3офка Кведер, која је врло угледан књижевник, и ја и још двсјнца и посматрамо руљу, кад од једном повика неко из руље: „Удрите, ту су власи!“ Када само осу камење и цнгље; па доју рише пред кавзну, па чашама, па саксијама од цвећа, па столицама! Ми се дигосмо и потрчасмо унутра у кавану, где се силан свет гуши. Деметровић потрча маси да јој да објашњење. Ја остад:>х да гледам како да уђем са другарицом Зофхом унутра а стојим пред њом, да је

заштитим колико могу и смем, кад у томе добих неколико удараца мањих, али ме одмах затим удари један у зглавак од десне руке стаклетом од мастила. У томе и другарица Ззфка доби веома јак ударац у главу. Кад смо већ сви били сатерани унутра онда осу једна брзг паљба у прозоре, које, све до једнога полупаше. И ово све славна полиција посматра веома равчодушно поред силних протеста. Ово докле ће трајати овако не зна се, а изгледа да је по свима већим варошима по Хрватској. Што се тиче саме Босне, тамо су руље силне изгреде начравили и силан је свет побаЈен, радње опљачкане и поразбијане и из њих све однето, сзмо се толико не може о појединосгима говорити шго не долазе вести тачне због страховкте цензуре. Ово што дође то је нетачно и неверно, а ово што се чује о страхзтама, то се чује од бегунаца, који беже отуда тражећи ма где склонишга. Мћ.

Нз партије П&ртиска секција „(Јрачар“ јавља својнм члановима, да је стан секције пресељен у Кафзну „Слога", на углу Макензијеве и МЈлерове улице. Благајник се налази у локалу понедеоником, средом и суботом увече и недељом пре подне. У суботу вече у 7 часова, секција ‘‘Врачар -1 заказује збор чланова на који се позивају свн чланови па неизоставно дођу.

^дагостаље У Новој србији руке једно цело, уређено јаре за 9 метелика (9 марјаша) једном сиромашку, само да не би платио аренду

Шша каже очебидац — јучерање посјмо из дагреба Ја вам се не могах никако јавити и ако сам то обећао при поласку, а после тога сам јако запослен учењем за испите, па се због тога нисам толико могзо да бавим никаквим другим стварима, а- сад ме натера овај атектат и ова демонстрација. О самом атентату знам, да сте до вољно обавештени, но рећићу вам само нешто о овамошњим демонстрацијама, какав утнсак чине на једног објектизног посматрачг. На првџ поглед види се, да је то једна маса од онога најгорега лумпа , састављена из саме шегртарије, не организованог радништва из најго рих професија који су сви затуцани католици, а међу њима се нађе по неки од клерикалаца студената франковаца. Целој маси нмје у ствври стало баш до убиства престолонаследннка, веЋ јој је једино циљ да дође до пд»ачке, па је овај моменат искористила нао најпогоднији за њу.

....„Народ је просто притисла нека милина од које не може ни да дане,“ вели у једном писму један од наших другова изНовог Пазара, означава јући тим речима благостање које тамо влада. Навешћемо из тога пиема још неколико места која су драгоцена за допуну слике тамошњег при вредног и политичког стања. „Како је пореза неправилно разрезана, најбоље ће се видети из овога примера: један младић продао целокупан принос са имања за 110 динара а порез на то имање износи 140 динара. И тај човек мора да прибави са друге стране какав при ход којим ће платити порез за то имање, које је требало да плагк по рез и да га изцржи." „Трошарина општинска је преко мере велика. А постој’и као иеки про ценат од продате сгоке на пијаци који узима ог.штина. (О томе ћу писати доцније кад се будем тачно обавестао.) Жквотке намирнице у варошима су неколико пута скупље а производи са села су веома јевтини. Ови су крајеви сточарски и љули продгју поглавито стоку пошто дру гих производа мало имају да би њиховом лродајом могли покрити све државне и општинске терете. Стока иде у бесцење, пошто нема крупних трговаца из других крајева. Имао сам прилике дз видим својим о чима кзко један Турчин продзде испод

и трошарину које би изнеле бар три и по гроша. „Услед исељзвања богатих Турака који су своја имања продали неколицини, такође, богатих бегова, новац је изиет из земље и ссећа се велика оскудица у новцу. „Радна снага је тако рећи бесплатна. ЈБуди раде само за парче хлеба, колико да ие умру од глади. Један добар обућарски радник, Турчин, ради од р 2 не зоре до мрклог мрака за 0.50 дикара дневно. „Од једког општинског писара дознао сам да је у општинама наишла права најезда кеких патриотских и нољопривредних дела. И ако сељаци нису писмени, ипак се свакој општини наређује да набавн толико и толико тих и тих књига, што чини доста вслику суму. Свака општина, загим, мора набавити по неколико скупоцених слика краља, престолонаследника, Кзра-Ђорђа и обесити их у оним бедним општинским чатрљама, да, ваљда, гладни народ заборави на глад гледајући у те сјајне слике. „Други пут ћу взм се јавити још опширније о сзима приликама које будем упознао“....

[ 066 . читаце „

Ф Е Љ Т О Н

Анатол »ранс: ОСТРВО ВИНГВИНАЦА 46 КЊИГА VI. ^ово доба Афера са осамдесет хиљада бала сена ПЕТА ГЛАВА Пречасни.оци Агарин и Корнемиз Они се труђаху да светлост ко ја је била у њих продрла рашире и и на своју околину. Један од њих беше пријатељ Робена Мјелекса којем повери ствар и којега од тада не хтеде више никако примати. Други мољаше у отвореном писму Министра Војнога да да изјаву о том. Трећи публикова један страшан пан флет; тај, по имену Керданик, беше најопаснији полемичар. Публика се према њему држала врло глупо. Говорило се да су ти браниоци издај ника најамници великих Јевреја. Они су жигосани именима „пиротинци* и патриоти се заклињаху да ће их потаманити. У целој Републици било Је свега хиљаду до хиљаду и двеста „пиротинаца*. Али се мислило да их има на сваком кораку. Бојало се да сс не срету на шета лиштима, на зборовима, по савези ма, по друштвеним салонима, за по-

родичним столовима, у брачним постељама. Једна половина станоаннка подозревала је у другу половину. Цела Алка била је у пламену. Мали отац Агарик, који управља ше једном школом за младе племи ће, посматраше оно што се дешава са страшљивом запетошћу. Несрећа пингвинске цркве није га болела; он је остго веран принцу Кришо у нади да ће наследник драконида опет доћи на пресго Пингвиније. Догађзја који се у земљи дешаваху или спре маху, стање духова чији они беху последице и узроци, забуна, њихов неизбежни резултат, могли су — та ко је њему изгледало, — да буду вођени, дубоком мудрошћу једнога калуђера, путевима и стазама које ће уздржати Републику и придобити Пингвинију за повратак принца Кришо чиЈа побожност обећаваше вернима утеху. Он натуче на главу свој велики. црни шеширчији обод личаше на крила ноћи, и упуги се кроз КаниЈСку Шуму фабрици где је његов пречасни приЈатељ, отац Корнемиз, пекао хигијенски ликер Свете Орберозе. Радња доброга калуђера, која у доба Шатиљоново беше страшно посрнула, цветаше сада поново из рушевина. Чуло се како возови са робом тутње кроз шуму и виделе се под шупама сто тине деце која су пунила и паковала флаше са ликером. Агарик нађе побожнога Корнемиза пред његовом пећи, међу ретортама. Очи старчеве беху повратиле

свој стари рубински сјај. Његова бела лубањ! беше опет глатка и мила. Прво Агарик чести?а побожном индустријалцу на раду који виде поново у његовим лабораторијама и радионицама. — Посао се постепено повраћа, хвала Богу! Одговори старацизКанијске Шуме. Ах, он је већ био са свим престао, брате Агариче. 5'и сте видели како је овде било Очајно. Ја нећу више о то^ 'да говорим. /" Агарик окрете гладу; Ликер Свете О^берозе, продужи Корнемиз, доживљује нове три)ум фе. Па ипак, ујоја радња је непозната и незн;^тна. Закони розорења и пустоши коЈи су је посетили нису укинути, они ј су само привремено суспендовани И калуђерЈиз Канијске Шуме по гледа пут не Агарик му 1Јлетну руку на раме: — Какав Пјризор, Корнемизе. пру жа нам сиројга Пцнгвинија! Свуда непослушност. незавнсност, слобода! Видимо како јпоносни, охоли, бунтовни елементђд дижу главе. Прко сећи божјим з(аконима, наслањају се на људске. Ист^на је оно: да |човек мора бити добЈр хришћанин да би био добар гр; ђанин. Коломбан је пошао стопама #Сатане. Многи зло чинци подража^ају његовом бести дном примеру. својем бесу они би желели да г<рекораче све грани це, да стресу сц себе све окове, да

се ослободе најсветијих веза, да се отргну испод најспасоноснијега ути цаја. Они злостављају своју отаџба ну што им је то у вољи. Али мора ју бити изложени јавном презира њу, жигосању, индигнирању, револту, проклетству и осуди. У тај ам бис бацито их је њихоао безбожништво, слободна мисао, слободно испитивање, неописана дрскосг да суде својом главом, да имају своје мишљење. — Врло тачно, врло тачно, одговори отац Корнемнз и затресе гла вом. Али ја вам морам признаги: да ме је посао, дестилисање леко витих трава, одстранио од политике. Ја знам само да се много говори о неком Пзроу. Једни тврде да је не вин, други уверавају да је крив, и мени нису јасни разлози: зашто се свака од тих партија бави једном а фером која их се ни мало не тиче. Побожки Агарик живоупита: Ви не сумњате у злочин Пироа? — Ја не могу у њега сумњати, драги Агариче, одговори калуђер из Канијске Шуме. Та то би био испад према земаљским законима које човек мора поштовати, у колико они нису противни божјим законима. Пиро је крив, пошго је осуђен. Када бих говорио за или противу његове кривице, то би значило да стављам свој ауторигет на место судскога ауторитета, а ја ћу се од тога чува ти. То је уосгалом, и бескорисно, пошто јо Пиро осуђен. Ако није о суђен шго је крив, онда је крив што

је осуђен; то је јасно као дан. Ја верујем у његову кривицу, као што у њу мора веровати сваки добар грађанин; и ја ћу у њу веровати докле год ми то редовни суд налаже, јер није посао једнога привагнога човека но судија да објављује не виност некога оптуженога. ЈЂудска правда, чак и у заблудама које су урођене њеној сагрешивој и ограниченој природи, мора да се поштује. Те заблуде нису никада неотклонљиве; ако их не отклоне земаљске судије, уклониће их Бог на небу. Уосгалом, ја гајим према генералу Гретоку чврсго поверење. Мени се чини, ма да му се то не казуЈе, он је паметнији но сви његови противници. — Драги Кзрнемизе, узвикну побожни Агарик, ако будеио аферу Пироа дотерали дотле докле се она може дотерати помоћу Бога и потребнога новцз, онда ће наш поступак бити од највеће користи. Он ће открити пороке антихришћанске Републике и сгворити код Пингвинаца расположење са рестаурацију драконијскога престола и црквених привилегија. Али тада народ мора да води своје левите у првим редовима својих бранилаца. Ми ћемо поћи прогиву непријатеља војске, противу оних који вређају јунаке, и сви ће се кренути са нама. — Наставиће се —