Радничке новине
Бр 145
Гед. » V
бввгрдд, Понедељак 23. јуна 1914 го«»н* - . . ...» . .
——....
И*лазс свакн дан сем иедеље. — Цена: на Јодину 12 динара, на нола годнне 6 динара, на 3 месеца 3 дннара, аа месец дана 1 дин. 8* вностранство 30 дЛнара годишње.
I • м
9РГАН СР1СКЕ еОЦИШЕ ДЕН1КРАШЕ
Уредииштво Је у штампарији Радевковића Ад министрација у Социјалистичком Народноу Дому. ТЕЛЕФОЦ ?шшјг 5« 1 дмштиш 1 87о Рукописи се не враћају. Огласи се штампаЈу по врло јефтиној цени
Социјална Демократија све више поклања пажњу селу, и почиње водити своју акцију и у том правцу. И зимус, кад је послг престанка мораторијума, отпочело безобзирно наплаћивање зеленашких интереса, Радничке Иовине су дигле свој глас, а наши посланици су у Народној Скупштини по тој ствари и интерпелацију поднели. И тек после тога Министарство Привреде послало је један распис о наплати интереса, као и привредне инспекторе да испитају ове злоупотребе. „Земљорадничка Задруга“ од 15 јуна ов. год. дала нам је повода да се опет на ту ствар вратимо. Тек у јуну она нотира један збор који је један наш врло агилан друг са села, М. Гајић из М. Пожаревца, по овом питању одржао још 2 фебруара. И саопштавајући како је на том збору решено да се подигне протест против зеленашке пљачке коју новчани заводи врше „Земљорадничка Задруга", осврћући се на Радничке Новине, пише: Нама је право што се органсо цијалнстичке пзртије кнтерссЈ је недугом, који дави земљораднике. Од тога платонског интересоззња не може бити нккакве штете. Али ни користи. Не могу се ни иемаш тина ни зеленаштво ^ искорен.чти никакеим полигичким ' мсрзмз, све да се и озаконе, а још мање ре золуцнјамабез прквредке подлоге" И место политичке акције коју ми водимо против свију зала која притискују радни народ Земљорадничка Задруга предлаже — земљорадничке задруге. Тако је орган наших земљорадника хтео да убије једним ударцем две муве: и да омаловажи нашу акцију и да задруге * препоручи као јединоспасавајуће средство, као „лек од крајње сиромаштине“ и као „штит од зеленашке пљачке.„ Лепа, али неостварљива жеља! Ми нећемо да полемишемо са „ Земљорадничком Задругом “, како је она започела, нити хоћемо да потцењујемо значај земљорадничких задруга, као што она потцењује значај наше Партије. Напротив, ми наглашујемо да се рад нашег и задругарског покрета не искључују. У земљи где је задругарство најразвијеније, у Данској, социјалистички покрет на селу захватио је најдубљег корена. Неколико десетина социјалистичких посланика у Данској бира сеоски живаљ. А то долази отуда што тамо задругарство не искључује бављење политиком, што се тамо зна да и свеколика помоћ што је задруге својим члановима указују није довољна без политичке акције. Јер ако задруге и могу помоћи својим члановима да дођу до солиднијег кредита, јефтинијих усева и животних намирница, спасти их од зеленаша и прекупаца: оне их не могу спасти од највећег зеленаша и прекупца, од државе. Држава је та која огромним порезима принуђава сељаке да се задужују код зеленаша, као што она царинама и монополима највећма поскупљује жиеотне намирнице. А на тој о-
’ бласти боримо се ми. Тражећи разумнији начин газдовања у држави и праведнији начин порезивања, ми још више чинимо за побољшање положаја нашег сељака, него што то чине Земљорадничке Задруге. Улажући протест противу зеленашке пљачке по новчаним заводима, ми нисмо мислили да смо решили проблем зеленашења у своме корену. Ми знамо да узроци пропадања нашег сеоског становништва леже много дубље, да им је корен у самом капиталистичком друштвеном уређењу, које све више на село продире. А против њега управљена је свеколика наша борба; уништење капитализма је циљ социјализма. А/ш зато ми не занемарујемо ни борбу за примену практичких политичких мера у садашњости које иду у народну корист, као што у опште водимо политичку борбу, као једно од најглавнијих средстава за постигнуће нашег циља. И зато је „Земљорадничка Задруга“ и сувише далеко од истине кад нам подмеће да у голим протестима видимо лек од зеленашења и сиромаштине.
Изборна борба
с 7Са дрзу руку дсигурсгње и реосигурсгље Пашићева влада просто ће нас претрпаши и удавити у својим ди алсматским усиесима. Пре крат ког времена закључила је уговор са Васељенском Патријаршијом; ових дана потписала је конкордат са Ватиканом: споразум са папом у Риму. Немамо простора — а богами ни довољно дипломатских способно• сши — да бисмо у детаљина пре■ тресли и изложили ово исшориј ско дело генталног балкапског дипломате. 1о је посао за новиноре и научнике вишчх способности, г. На \ума Геџу, бившег уредника Поли\цијског Гласника а сада владинога листа Трибуне, и за Лр. Станоја Станојевића, ирофесора Историје на Универзитету, бившег самосталца а сада фузионаша. Ми ћемо читаоцима скрснути пажњу само на две, најважније та чне овога уговора. По чл. 5. српска држава је дужка да да/е београдском архибискупу годишњу плаГпу од 12000 динара и још уз шо 4 хиљаде динара додатка, а скопском бискуиу годишњу плату од 10000 динара. У накнаду зи то, они ће се, по чл. 15уговира, моли ти у евојим црквама за нашег до брога владаоца и певати: Оотше заИит /ас герст („Господе спаси краља“). Као шшо видите, није ску по плаћено! Оаај конкордат са Ватиком личи му на неко реосигурање код Господа Бога. Српски свештеници. зна се већ, моле се сваки дан православ номе Богу за Срби/у и њинсга краља. Али, за сваки случа/, ако би молбе православнихсвештенича про машиле, или ако не би постојао источно православни Бог (као што католичка Прква енергично тврди), онда нека се нађу фратри и нека нас протежирају код свога, като личког Бога. Молитве правислав них свештеника су осигурање, мо■ литве католичких свештеника су реосшурање СрбиЈе. После овога, српски народ нема шта да се брине. Пардон, има свега још једу дригу: да 1 Августа даде своје куглице Пашићу. Па ипак, ја сесве нешто боЈим да Пашић тога дана не остане на цедилу, и поред благослова београд скога митрополита, цариградског патри/арха и римскога папе. Угурсуз је овој српски народ, и некако не почитује ни свеце ни »ласти\ 1Ш ШТО СВ смвјс.
Конференција у округу порсареваЧкод! За срез Звишки у уторак на Иван дан 24 о*. м. у 10 сати пре подне у Кучеву. За срез Моразскн у четвртак 26. ов. м. у 10 сати пре подне у Жабару. Позивају се представннци на ше листе, чувари кутије и агитатори из свих општина ових срезова да неизоставно дођу у одређене дане на конференције. На овим конференцијама говориће се о изборној борби, о начину вођења наше социјалистичке изборне борбе, и даће се врло важна упуства нашим агитаторима и партиским представницима. На свима овим конференцијама у име главне партиске управе присуствоваће и говориће друг Триша Нацлеровкћ, народни посланик. Окру?кна конференција у За/веву одржаће се 29. ов. м. ради кандидације народних посланика. Изборне брошуре Скреће се пажња организацијама да одмах набаве у што већим количинама ове брошуре које су посвећене изборној борби: Порези, од Д. Туповића. Сељак и његов спас, од Подринпа. Закон о радњама и његова противници, од П. Павловића. Нећемо ратове ! од Мирољуба. Брошурама је цена по 5 пара. Рабат је 30%. /1етећи листићк Ускоро ће се отпочети штампа ти и растурати изборни летећи листићи, у којима ће се обрадити највожнчја питања на ко/а треба обратити пажњу ових избора. Г/отребно је да оргачиз>ције буду приправне за брзо и прецизно ра стурање ових листића и у вароши ма и у селима. У сваку радничку и сиротињску кућу, у сваку варош и у свако село треба да допру ови листићи. 1реба још настати да они ко/и први ове листиће доби/у, прочита/у исте и својин комшија ма и познаницина, да се утицај \чаше речи роспростре. Све то нека припреме и органазу/у наше организаци/е. Зборови у округу по?каревачкојк На Петрав дан 29. ов. м. Одр'жаће се зборови: пре подне у 10 сати у Нушиљеву. после подне у 3 сата у Породину. после подне у 6 сати у Ливадици. На Павлов дан 30. ов. м. у 9 сати пре подне у Брзоходу у кафани; и у 2 сата после подне збор у Забрђу. У Ракинцу ће се одржати збор у петак 27. ов. м. у 7 сати у вече. На свима овим зборовима наш посланик друг 7 риша Кацлеровић говориће о програму наше социјалдемократске партије, о раду наших посланика у На родној Скупштини, и о значају садашњих посланичких избора. Изборни ћорци Спремљено је све оружје за борбу. Изведена Је и тешка и лака ар-
тиљерија, подмззане су и брзометне пушке али и стари кремењаци су изрибани. И веН се пуне. И већ се пали са обе стране, и од стране опозиционог блока и од стране владе. Али за чудо још ни један не погађа у мету: у залеђено располсжење народно. Бију дсброифузио наши... све тешком артиљеријом... поиздалека, пошто су још далеко избори. Помињу тридесетогодишњу рздикалну борбу; помињу освећено Косово, еда би се срца бирача раскравила; потржу великог покојника Милована Миловановића; помињ^ чи стоту радикализма коју су они деценијама чували. Било је неких споразума које су пакосна, и богу самоме мрска, млађа браћа крстили фузијом а њих, према томе, фузионашима. Али то је још више учврстило чистоту начела њкних. Па и пзк народ ћути и не крави се. Чак и нзјсилније оружје, „покајану Сливницу“, које фузионаши пале често пута, никако да добаци до срца народног. Ту некако понајгоре пролазе. Народседобро сећа радикалне политике бглканског савеза која је ј оберучке прихвзћена, и коју су.фузионаши упропастилн братоубилачким рзтом, и коју фузионаши не ммсле понова водити. И тако изборно оружје се пуни и празки, алн метци или не пале никако или прскају у ваздуху и никако да погоде ту же1 љену мету. Опозиција оправља, удешава, скла па нову мгшику, блок... ко, рецимо, неку врсту митраљеза: да покосифузионаше. И као каправише ту нову машицу, али пр.ек летци п,а у зетар. Или нкје добар први нишанџија, самосталци, или не взљају метци, а можда и једно и друго; тек никако не иде кзко треба. И удри са њихо вом огорченом борбом противу радихала и њихове тиракије која се зацарила, и њихове реакције која упрспасти народ горе иего реакције нзпредњака и либерала. — Знзмо, знамо, све је то лепо, вели народ. Само, некако нама је чудно што ће те ви сада са тим истим либералима и напредњацима? Добросеми сећамо њих и њиховог управљања, па нас некако подилази језа од мешања вашег „демократског“ програма са по.лицијским и војничким програмом нгпредњака и либерала. Зачудо, не верује сад народ као пређе. Онда самосталцк бацише другу серију метака: против повишења рока у војсци. И опет све прште у ваздух. Људи се сећају још како су се све три опозиционе г.зрткје у Скупштини утркизале ко ће више дати војсци и ко ће просути више речи о „војничкој Србији", о јачању војске, о умножавању касарни. Сзд напунише и трећи пут. — Упалиће ваљда самосталско старање за инвалиде и резервисте, мисле самосталци и нишаке. Таман дз пале а иарод им се насмеја. Па бог вас видео, где сте били зимус кад пропадаше од глади и зиме сирочад инвалидска? Где бејасте да уложите протест кад испропадасмо по вагонима и станицама од студи и кише? Где вас би да протестујете да нас не држе више по касарнама преко рока к задржавзју место шест недеља три пута по шест недеља? И самосталци се капослетку досетише и прибегоше најмодернијем оружју. Фузионашка дипломатија не ввља! груну самосталски мерзер. Е, ту се не рлзумемс, веле бирачи. Ми знамо да неваљају фузионаши и да не ваљате ви, а за ту дипломатију нисмо чули. Може бити да и она не ваља, нзрочнто ако је фузионашко чеао, али ми ћемо вас на одговор, а ви се са њом рачунајте како знате. Ми знамо Пашића, Протића, Пачуа, Јашу, Драшковића, онога Пећића штоно седи по банкама, ону браћу Маринковиће и Стојана Новаковића шгоно правише споразуме и са фузионашима и са самосталцнма, оног Рибарца што га добро памти Драгачево. Те ми знамо, исањима ћемо се разрачунати за онолике изгубљене животе у братском рату, за ову пу-
стош и сиротињу која влада у земљи, а коју су са благословом све три опозиционе партије — самосталске, националнстичке и напредњачке створили у земљи фузионаши. Али срце у јунака не малаксава. Сад ће, кажу, предузети да пали у „Самоуправи" Настас... добар је нишанџија! ау „Ззстави" Рибарац... и он не гађа лоше! Е да би једанпут погодили и раскравили срце љубљекога и напаћенога народа. Само некако народ једиако гледа нешто у косо и много у лево према социЈзлисгима. То њих највише буни; али ипак неуморно пале сваког дана изборне ћорке. Придози За Борбени Фонд Савез Болничара 14 — дин.
о ашекшашу У последњем броју Г НшпапИе-а, органа француске Социјалне Демократије, коме је директор Жан Жорес, велики трибун, Марсел Семба, један од најугледнијих социјалиста и најјачих говорника у француском парламенту, пише уводни чланак о атентату. Марљиво и најпажљивије читао сам мишљења аустријских и немачких листова о сарајевском атентату. Најгоре, најтипичније рђаво, најнаивније рђаво изгледа ми мишљење аустријског „Рајхспоста“. Оно је драгоцено, јер у свирепој светлости представља супротност истини, и баш тиме што је супротно истини развија ту истину свом снагом контраста. „Истински одговорне личности, писао је овај лист, су оне које су годинама својом пропагандом покушавале да одвоје Босну и Херцеговину од монархије". Пардон! А личности које су присајединиле Босну и Херцеговину Аустрији? Пре оних који су покушазали да је одвоје. зар нису одговорни они којк су је присајединили и инкорпорисали њене становнике аустријској монархији, и мимо њихову вољу? Анексија Босне и Херцеговине пре неколико година умало што није довела до рага. Цео свет зна да су српске победе над Турцима изазвале јако врење у анектираним провинцијама. Држање Аустрије још је појачавало опште узбуђење. У целој Босни и Херцеговини, које су аустријске трупе освојиле, док је аустроугарска војска поседала позиције да нападне Србију, свима становницима се наметало питање: шта ћемо радити ако избије рат? У тренутку кснфликта принц коме је претила бомба Чабриновићева и којега је убио револвер Принципов важио је као жарки непријатељ Србије. Јели он доиста желео рат?Је ли се он икад искрено помирио с увећавањем Србијине моћи? Да ли је покушавао да поправи изгубљену прилику? У том погледу карактеристично је шта веле извесни бечки листови! Зар баш јуче један високи официр, у истом „Рајхспосту“, не жали што је Аустрија „пропустила да запали то београдско гнездо“ и што се противила навали своје војске,