Радничке новине

дикзла*), борца против .свемоћи*, .личнога режима* итд. Затим „Работнически Вјесник* набраја та сјајна својства престолонаследника Фердинанда која се састоје у отвореном апсолутизму, у стварању војне партије, у протежирању анти семитизма и ултрареакционарствз, у отвореној освајачкој политици према Балкану итд. итд. „После одсудних победа које су балкански савезници однели над турском војском октобра 1912 године, Франц Фердинанд се састао у Не мачкој са цзрем Виљемом и склањао га да се сагласи да аустро-угарски корпуси, мобилисанн на српско-црногорској граници, пођу на Солун, Немачки цар, из страха сд европског рата, успротивио се томе и осујетио завојевачки поход Аустрије који је могао још 1912 да сахрани незави сност и постојање балханских држзва*. „Бугарсха буржоаска штзмпа поводом сарајевског преступа кога преставља као плод српске национа листичке пропаганде, органззованог од војне лиге, са српским престолонаследником н,а челу — прссипа најљућа прокле^ства на Србију и потстрекзва на оруж*ну освету Аустри)у, која је и онако веома раздражена протиз Срба. И у томе безумном потстрекавању сви органи бугарске буржоазије потпуно су једнодушни. „Бугарски шовинисти су побеснели! Они не знају да ће доћн последњи час и за опсгзнак Бугарске, тгда кзда аустријска војска пође против Ср бије*. Тај глас, који социјалистичкаштампа Бугарске и Србије дижу у свом моменту шовпнистичког лудила и у Србији и Бугарској јесте одјек народног мишљења и расположења. Тај глас напослетку надјачаће сву луду дреку жуте штампе и постаће запсведнички зг владе балканских држава. Он ће васпоставнти трајан мир и братство на Балкану.

Цозеф Чемберлек Повукавши се са политичке позорнице, у засенку некадање славе и популарности умро је у суботу Џосеф Чемберлен. С њиме леже у гроб најистакнутији и најпопуларнијч политичар енглески, инаугуратор свих модерних политичких идеја и парола у Еиглеској. Јер Чемберлен је енглеском либерализму дао његово социјално обележје, као што је био најизразитији представникенглескогимперијализма. Родом из једне фабрикантске породице Чемберлен је ступио у политику као либерал. То је било добз кад је радничка ‘класа у Енглеској својом синдИкалном и кооперативном акцијом стехла свест о својој моћи, а после две изборне реформе чинила већину енглеских бирзча. Енглеска буржоазија стајала је пред судбоносном дилемом: или да поведе борбу с радничком класом, да загази у реакцију, или да радничке масе концесијама придобије за себе. И што је енглески либерализам прихватио ову другу методу заслуга је Џозефа Чемберлена. У дотадањи енглески либерализам, 'запојен манчестарском доктрином он је унео социјални дух. Виши стзлежн имају се старати о радничкој класи; држава мора узети на себе бригу о осигурању слабих и потиштених. Она мора регулисати односе између рада и

тивцима, и прихватио и развио идеје Дизраелијеве о колонијама. Циљ енглеске спољне политике не сме бити само мирно развиће Енглеске већ увеличавање колонија. Енглеска нација је одређена да влада светом! Што више колонија и што тешња нривезаност колонија за метрополу, Енглеску, то је била нова проповед Чемберленова, за коју се он са страшћу и одушевљењем годинама залагао. А у последњим годинама своје политичке делатности он је бацио још једну политичку паролу: враћање заштитним царинама. Заштитне царине значе заштиту енглеске индустрије од немачке и америчке конкуренције! Заштитне царине значе заштиту енглеског радника од беспослице! Заштитне царине су средство да се метропола веже с колонијама у одбранбени царннски савез, да се колоније што тешње привежу за Енглеску. С том паролом он је 1905 пропутовао целу Енглеску; пламеним речима и живим сликама закосио и хинотизирао масе.

Са те своје вештине да широке масе придобије за планове и интересе капиталиста и индустријалаца Џбзеф Чемберлен заслужује име „великог заводника“. Он је успео да огромне масе енглеског радништва учини шлепом либерала; њему је полазило за руком да за своју империјалистичку политику до бије прпстанак код већине енглеског народа. Али токисториског развића нико не може задржати, нити пролетаријат омести да не дође до свести о својим интересима. Енглески пролетаријат почео је водити своју самосталну, социјалистичку политику, као што је и сама буржоазија морала напустити идеје свог великог вође и поборника. Ирска ће кроз неки месец добити самоуправу; заштитне царине ће морати ускоро пасти, а мржња против Немачке све више слаби. Тако смрт Џозефа Чемберлена не значи само крај једног човека већ и крај једне политичке епохе.

4 |4з дане у дан

Офицарска Задруга. За управ ника Официрске Задруге најозбиљ нији су кандидати г.г. Петар Мишић, потпуковник у пензији и Никола Маленић, виши интендант Мкнистар-1 ства Војиог, Дисдокац!!]« трупа. По наредби Министра војног а у року од три данз, преселиће се II коњички пук | из Крзљева у нове касарне у Паланку. Мест на Дунаву. Између ру мунске и српске владе утврђен је споразум да се на пролеће идуће године отпочне грађење моста нз Дунаву. До тога времена, обе владе дужне су да потребан материјал спреме. И-Ззоз сувих ш/ћОва. По представкама заинтересовзних шљ- варских трговаца, управа трговачке коморе решила је: дз умоли министра

народне привреде за набавку материјала, ради екследиције сувих шљивг, како би се на тај начин сачугао углед и праизводња шљивз. Откуп јуница и бЦкова. Министар нзродне привреде решио је, ца се ове годиве откупи од карода 198 бикова и 205 јуница. Рзди тога одређене су нарочите комисије, које ће радити у: Неготину, Зајечару, Ћуприји, Алексинцу, Крзљеву, Крагујевцу, Свилајнцу, По,; жаревцу и Взљеву, Бикови ће се откупљизати од 12 до 18 месеци старосги, а женсса грла крупнијег тиаз. Комнснја ће отпочети рад 10 јула у свима местима. Хв/«ијска даборатороја. Влади је одобрен кредит усуми од 15,000 динара, за дозиђивање нсве згргде хемијске лабораторије нашег универзитета. Повређен радник Свилојнац Један грађевински предузимач, не ки Светолик Антић, користећи се тиме што државна власт ни у ко лико не води рачунх о примењивању Закона о радњама, тера своје раднике на посао од 5 часова изјутра до 7 у вече, са одмором од 1 сзта у подне. Услсд овјко прекомерног рада код радника који су уз то још и нестручни, наступа пре замори шлаксалост. Тако је један радник, по имену Богдан Јанипијевић, 16. о. м. п*о са висине од 4 мстра, са једне скеле, и сав се угрувао. Сад лежи у свилајначкој бслницч. ЗЈнагске радиокице у Свилајинцу всћнном су влажне и неззраве, а о томе нико не води рачуна. Господа привредни инспектори нтсу нашли за умесно да обиђу и ову ‘взроши цу и увере се о примењиаању Зак. о радњдиа. ГБима је тамо у ладо-

вини добро, а народ неки пропада овде. Изигравање Закона о раджама Гучл И у овој варошици Закон о радњама, у погледу његов.нх одредеба о здштнти радника, нарочато о па дном времену, ниуколико се не примењује. Овдашњи газде и занатлије држе своје помоћнике на послу и недељом, као и радним даном, трговци држе радње отворене, мајсгсри своје раднонице такође не затварају. Власг ово свс гледа и прави се невешта. Неће да се замери ћнфтарији у Гучи, и допушта да радници пропадају на раду без од мора. Ми се обраћгмо вама и молимо вас да уложите протест где трсба, неће ли се једном престати са овим грубим изигравање Закона о радњама. Јер овако се више не може. издржати.

Посдедњи час

капитала, интервенисати у корист радника. Из те теорије, којој је аутор Чемберлен, развило се заштитно радничко законодавство, за које се и сам Чемберлен заложио. Што данас издржање пострадалима на раду плаћају фабриканти заслуга је Чемберленова! Али да се Чемберлен у овој својој социјалној политици није руководио хуманим осећањима или принципом социјалне правде већ добро схваћеним интересима доказ је то, што је он био н проповедник империјализма. Одвојивши се од либерала због неслагања у ирском питању, Чемберлен је са својим присталицама, „либералним униснистима*, пришао конзерва-

Ји у Хрвапкој Загреб, 23. јуна. Данашња седница Сабора очекивана је с највећом запетошћу, јер су Франковци силно претили. Седница је почела у 11 и по часова. Галерије су биле пуне. Одмах у почетку седнице Франковци су протестовала против записникл од прошле седнице. Понављали су грдње, али и то не сви, него само њих неколико. Председавао је Мзгдић, који је морао седницу прекинути. После се ипак успело да се прочитају сви предлози. Хорзаг није био присутан. Галамили су готово сами Франк и Затлука, довикујући председнику: „убоI јицо, хуљо, лупежу!“

Срби коалирци били су потпуно мирни а Хрвати коалирци разгневљени навалише свом жестином на Франковце. Франк је вадио револвер и скакао по клупама, добацујући свима велеиздају. Најзад је прочитан предлог хрватских чланова саборске већине. Међу првима су на предлогу потписани гроф Кулмор, Јанковић и бивши бан Ракоцај. Предлогом се тражи, да се Франк, Хорват и Затлука искључе из 60, а још чегворица других са 30 седница. Седница је закључена а у 3 чзса по подне отворена нова, у којој је изгласан предлог о искључењу. Галерија је одобршала коали-

цији. Нн улици Франковце није по готову нико дочекао. Грађанство одобрава искључење. Чак и социјалисте захтевају у своме органу, да се франковачки шефови ставе под суд. Из Беча и Будимпеште стигла је са аутентичне стране вест* да истрагом, Еођеном у Сарајеву, није ни из далека оправдано тврђење о учешћу Милана Прибићевића у атентату. Никаква веза није доказана. Политички курс неће се мењати. У Хрватској је чак ојачана коалиција, а у Босни је нађен модус за даљи рад, с групом Димовића и Супарића. № I ј! [рбнја крива Лондон, 23. јуна. У уводном чланку данашњег „Тајмс-а“ о атентату у Сарајеву дају се на крају оваке конклузије. Држање владе краља Пегра било је до сада потауно коректно и ми ћемо претпоставити, да ће оно остати коректно све док се не појави доказ о противном. Дужност и право дуалистичке монархије је да изврши потпуније ислеђење свих околности злочина; не мање је њено право и дужност, да од Србије очекује умесну и оправдану помоћ у томе ислеђењу, онакву какву је једна држава дужна указати другој. Такоисто дужност је и право аустро-угарске владе, да у својим границама предузме све мере да спречи у будуће извршење таквих злочина, али не би било ни мало мудро да она учини нешто, што би створило импресију као да влзда жели, да од трагедије царскоIкраљевског дома створи нолитички капитал. „Пестер Ј1ојд“ тврди, да је злочин без икакве сумње подстрекнут у Београду. Међутим за то тврђење до сада не постоје никакви правни нн формални основи. Постоји јак разлог за сумњичење да је убиство дело српске завере, али посгојање те завере има још да се утврди јасним и аутентичним доказима; да ли је и кад склопљена, као што ће морати да се покаже сличним доказима: да ли ма који од подзника краља Пегра има удела у истој. Страно мишљење неће бити заведено смелим тпрђењима и денунцијацијама. Оно захтева убедљивост поштеног и отвореног ислећења, пре него што би приписало криаицу поједннцима, расама или државама. Французн јз Србе Париз , 23. јуна. Француска штампа почела је од јуче доносити извештаје од својкх дописника о почињеним варварствима над Србима у Боснн а нарочито у Сарајеву. „Матен* доноси стику поломљених кола пред кућом Глигорија Јефтановића, разбацзне и псцепане робе пред кућ ш једног Србина кројача. У овдашњим политичкам круговима влада уверење, да се ове демонстрације против Срба не би могле извршити беа присганка политичких власти у Сзрајеву. Иа Рима телеграфишу, да се нназ Вид решио да напусти Албанију и то, како изгледа, најдаље кроз два три дана. Све је већ спремљено за одлазак. № М№ ШШ Цариград, 23. јуна. Грчки посланик посетио је Јуче по подне великог везира на Порти за време трајања министарске седнии,е. Тврди се да је грчки посланик чинио вербалан корак у погледу ситуациЈе Грка у Турској. Бугарски зајан Келн, 23. јуна. „Келнске Новине* имају весгизСофије да је уговором између берлинског дисконтног друш тва и бугарске јвладе углављено да зајам буде у суми од 500 милиона динара, од којих ће се одмах еми тозаги 120 милиона као аванс зз бонове трезора, са роком исплате 1. августа 1915. год. Уговор о зајму

предвиђа две опције, и то прва од 250 милнона, која се има извршити до 1. септембра 1915. год. а друга за другу половину, која се опет има извршити у року од две године од прве опције. Интерес зајма је 5°/«. Зајам ће се амортисати за педесет година а смисиони је курс 8*. Ако тај курс пређе 88, бугарска држава има права учешћа на вишак од половине. Волфов Биро сазнаје да кота тог зајма још није одобрсна.

Шпандава, 23. јуна. Пет лица која су додирнула прекинути подморски кабл погнмула су од електричне струје, а тешко су рањена још шестлица која су притекла у помоћ погинулима. СукоОн нзмеђу Грка и Турана Цариград, 23. јуна. Турски листови сазнају из Смирне, да \је турска топовњача п Иса Рејис“ гонила грчку барку, која је долазила са острва Гуни и хтела да превезе грче емигран те. Топовњача је барку натерала на бегство. У сукобу између грчких комита и жандарма у МалоЈ Азији код Карарејса, три Грка су погинула а остатак се разбегао. При другом једном сукобу код Вурле са грчком комитском четом, која је покуисала да искрца оружје потпомогнута ватром са грчких шалупа, које је реморково грчки торпиљер, грчке комите су се рагбегле. Озе вести треба да се службено потврде. 1рош №т ЦеШиње, 24 јуна, Синоћ иосле јед ■ ног ироШестног миШинга проШиву анШи-српских демонстрација у Аустро-Угарској, маса свеШа пошлаје узвикујући пред аусШроугарско послансШво. али је одбијена енергичним посредовањем в гасши и полиције. Сада је варош поШпуно мирна.

СИНДШШШ ПРЕГЛЕД Јелна каподеена На представку Радничке Коморе која је упућена министру грдђевина поводом сметњи које су чињене каменорезачким раднкцима у Нишу приликом њиховог путовања за Београд, на дан 14 априла све године, а са уверењем за повласгицу у пола цене, — Дирекција нзвештава РадНичку Комору, да је чинила ислеђење, којом прилпком није могла да угзрди истинитост нзвода каменорезачких радника, наводећи: да би се у будуће могло знати ко чини сметње радницима, требасеодмах сбратити шефу дотичне станице и случај за| бележити у књигу за жалбе, на основу чега ће Дирекција ово одмах узимати у поступак и кривце казни подврћи. Ово се нарочато упозорзвају радници који путују са уверењима за повласгицу у пола цене по члану 142 Зокона о радњама. III Каир Глнг Шш (авга IV седница ( 15 ) Берзама рада се наши синдикаги врло мало служе, међутии без њих је готово немогуће сгално утицање на радну пијацу, а по готову чести штрајкови су непрактични и скупи регулатори тога важног посла. Ратови су погоршали радно време и наднице по фабрикама и радионицама, а скупоћа живота од своје стране допринела је да положај најамних радника буде тежак и очајан. Тако стање баца у искушење синдикате о чему се нарочито треба бринути. Кад би организације едмах у току ове године, хтеле неиосредном акцијом поправљати то шго је ратом покварено, за ту би им циљ требало неколико пута више срестава него ли што кх сада пмају. Јаким организацијама, јаким касама и живнм унутрашњнм просветним радом најпре ће се натерати у поштујући став сви нашн класни непријатељи, с којима рачунамо м кад нападамо и кад се бранимо. Председник отвара дискусију

Друговн, ипјп ЈЦНЕ11“