Радничке новине

Гиш [оодјалша ј [олш Пре извесног времена добили смо вест из Солуна да је полици]а Веницелосова опет извршила напад на социјалистичке организзције у Солуну. Она је опет употребила најодврат није средство против социјалистз, издајство према отаџбини и оптужила их за комитаџилук у корист Бугарске. Као жртва тог гоњења пао је друг Ардити, уредник „Азанти-а", органа солунске социјалистичке фе дерације. За њим су дошли другови Бекароја и Јона, који су затворени а затим прогнани административним путем на острво Накссс. Баш као у Руеији! Векизелосова влада труди се да изједначи свој ре жим са режимом руских Сипјагова, Плеве а и да штићеница Грчка не изостане ништа од своје заштатнице _ . .. . Ј , ј р-. илиијли Русије, Колико Је сдвратан тзј реак- ' у инт ензивном. кретању свих разционарни курс „највећ .т балканског | ( 5 0/ - а и у реншабилној ироизводњи

Довођење Арнаута у фабрику за штрајкбрехере до очигледности Ј'е показало да фабриканти нису ни мислили на неки рад са њима, већ само да преко њкх прсвоцирају штрајкаче на спречавање уласка „радницима кој'и хоће да раде“ у фабрикамг, што би био повод да полиција интервенише оружаном силом и у крви неколико штрајкаша угуши штрајк. Да фабриканти једино у фнзичком сукобу штрајкаша са г.слицијом гледају у пропаст штрајка, доказ је још и у томе, што су они нгјмили неколико комитских лумпова, опијају их и свакога дана са њима излеђу из фабрика и врше нападе на штрајкашке страже, једи но у намери да штрајкашку радни чку масу увуку у физички сукоб са полицијом. Али радници су знали да Је за фабриканте једино решење штрајка

политичара" Веницелоса најбољи су доказ та гоњења наших другова којима се најмгње може потурати та проста полицијска подвала, створање комита. Многи нгши другови из

и еспапа , шго се може постићи само упославањем за рад способне радне снаге, враћањем штрајкаша иа посо, И они се нису преварили. Арнауги, доведени из нових крајева СрбиЈе,

Србије познзју друга Бенароју коме морали су бити отпуштени из фа су исго толико запали за срце бу- , брика, пошто нису могли извршити

гарски, српски или турски капига листи колико и грчки и јсврејски, чије је ои народности. Наше братске партије у Европи изрекле су своју осуду нгд овим полициским режимом Венкцелссз и грч ком владом која гадничкој класи Со-, . л луна одузима ионо слободе што су каше > ка0 Ј едине способне носиопе

нзмењену им улогу: да својам доласком изазову угушење штрајка полицијом, и враћање самих штрај каиШ на рад после изгубљене борбе. Да су фабриканти очекивали да ће натерати натраг у фабрике штрај

Је кмали под некултурном и назадном турском управом, место да их прошири и покуша утрти трагсае проливене крви балкансквх народа, даЈ'ући им слободе, право нз живот к право на борбу за иапредак! Мн се придружујемо тсм протестуутолико енергичнијеу колико слабљење ма које балкамске ссцијалистичке

радне снаге, угушивањем шшраЈка оружаном силом, доказује н посредннчко-прОЕОкаторска улога окружног начелника Г. Живојина Ружн ћа. Јер, шта би друго значило иего провоцирање на крв то, што Г. Ружић закључује иреговоре, у име фа бриканата, изјављује да је споразум постигнут и моли да се сутрз сви послове; одлазн

партије значи нашу слабост а јачаље ! Р зд " нци в Р аТс нз у 1 Ј ■ - 1 I «з Лесковца а иза леђа штрајкаша

шовкнистичких струја у балканским државама. Грчка владо, срам да те буде!

Штрајк у лесковачким фабрикама који траје више од два месеца, најизразитије је истакао величанстве■ ну моћ радникове радне снаге. Као и свуда, тако је и у нас штрај- шени кашка политика и борба морала, овда ондз, бити ометана методима ^нархо - синдккалистичкг&х теарџ-чјметсдима који, на супрот значају задржавања радникове радне снаге од учешћа у произеодњп, као најефиксснијем среству у борби радни ка са послодавцима, кстичу методе рушгња људи и ствари и често пута препоручујуфпзичке нападе штрај кашких маса на групе шграјкбре хера, чега је увек био резултат: деморалисање и пропаст штрајка или његово угушење оружаном држав ном силом. Трикови кСје су до дашс лесковачки фабриканти у борбн са нама употребљавали, несспорно су били срачунати на то да се радници штрајкаши истерају из њихове једино ја ке и победоносне псзиције: задржати радну снагу у штрајкашком ло • гору у место да оде на рад у фа■ брику, и натераги штрајкаше на физичке сукобе са полицијом, где би

нзређује лесковачкој полкцији да у вече, ма и по цену штрзјкашке крзи, „енергично растера штрајкаше и и | Арнауте спроведе у фабрику? Плзн до очигледности гадан али и јасан: преговорима обманутн, довођењем Арнаута револтирати штрајкаше и | изаззати их на крвопролиће. Да би се крвопролићем заиста сломио штрајк, доказ је у крви угу- ј штрзјк на Чукарици марта 1907 године. Тада је при спречавању сељака крушсвЂана да не уђу ■" ^абрику шећера, дошло до фи сг,-.г.ог сукоба штрајкгшке масе са оружаном жандармском силом Су коба. у коме Ј - е неколико штргјкаша погинуло, неколико рањеко а један број похапшен док су сви они синдикалистичко - директашки еле менти, који су на физички сукоб увукли штрајкаше побегли чим је одпочела дејствовати жандармска брзомегка. После, на такав начин сломљенога штрајка, све што су рззбијене штрзјкашке масе могле још учинити, било је — бегање од хап са и молбе фабрикантима да се врате на посо.

Благодарећи само тсме, што до сад лесковачки штрајкаши нису лаи шли на терен сукоба у маси са полкцијом, и поред свих трикова ле сковачких фзбриканата, и поред свеколиког полиц^ског. провоцирања, па чак и поред толиког довођења

као слабији сигурно претрпели крах. штрајкбрехера не само Арнаута из

ФЕЉТОН

У пакас с »ш! Били смо на једном брежуљку. Псзади нас био је већи брег на ксме је била наша јединицз. Пред нама је била падина, једна равница од 4—5 километара у квадрагу. На крају те равнице према нама био је један вис, стаснт и огромак, много већи него овај на ксме смо ми. Отпочела је падати ситна кишица, али тако брзо и непрекидно да је сваки од нас оквашен до голе душе. Истина завили смо се шаторским крилима, али која вајда кад је киша непрестано цурела и увлачила се и у најмање отворе. Ветар је страшно почео да дува. На земљи је било блато до више чланака. Лежати се није могло, ма да смо с времена на време добијали смену у страж<-рима. Гладни смо били као е>ци, јер нгм хлеб ни са које стране није могао доћи. У нечувеним мукама проведесмо два дана. Одједанпут нешто се уско меша. Отпоче комбинација свију је диница и родова оружја на томе крилу. Неколико ескадрона коњице ухватише лево у безумном галопу. Једна коњичка батерија отскочи на један ћувик испред наше мртве страже, а неколико пољских батерија поседоше неке висове десно од нас. Да бих се о целој ствари у неко

лико информисао, одем у шатор мог командира. Одшкоинуо сам шатор ско крило и имао сам шта да видим: Командир је узео слику своје мкле веренице, стегао је обема рукама и плаче. Повучем се назад к помислих у себе: Да, њему није лако. Човек је имао лепе а можда и величанствене перспективе, његов је живот драго-! ценији него мој, јер ја, један сиро-1 машак који ћу се патити целога века немам у толикој мери да згжалим за животсм као он! Један водни сфицир дсјури од не куд, трже ме за раме и запита: је ј ли ту командир? — Не, није 1 — Ш.а! где је? — раздера се овај. Он се ј ухвати за шатор, а ја се брзо удаљих. Било је пре подне, колико саги не знам. Облаци су се сада спустили тако ниско, рекао бих да миле по земљи. Ветар је престао. Десно од нас потмуло зачу се пуцњава, није прошло ни 2 сата а пред лама се спуштени облаци почеше да ковитлају као ветар кад дохвати расллетени прамен бујне девојачке косе. Сваки стоји запањен. Поред нас и преко нас отпочело је смртонссно дејство сваковрсног оружја. Грмља вина мртвих, укрштених топова погасила је људске умове, који, до мало пре, беху живи. Орао смрти беше раширио своја црна крила над целом нацијом Ј'едном! Растурени облаци саставили су небо са земљом и васиона је дрхтала свом грозотом, јер је челична техни-

> )

нових краЈ'ева и сељака из околине ! Лесковца, него чак и четрнајест квај лификованих радника са породицама из Аустроугарске, штрајк данас стоји боље и са више изгледа на ј успех него што је то било првога дана. Арнаути неспособни за фабричне послове отишли су оставивши фабрикантима искварене машине и ј упропашћене сировине; сељацч сва| ког се дана мењају не добијајући обећане наднице; дсведени штрајк ј брехери из Аустроугарске, њих је једанаест са породицама, напуштају фабрику пошто су увидели да су од фабриканата обманути, и обраћаЈ'у. се пксмено конзулату за помоћ да се врате свој'им кућама. За минула два месеца, и ако је штрајк пролазио кроз врло озбиљне кризе, ипак данас стојн боље но икад, јер фабриканти далеко од тога да су што год производили, имали су суеу штету причкњену ве ликим трошковима око кабавке штрајкбрехера, исквареним машина; ма, упропашћеним сировинама и тро шење на одрешене псеће службе комитских лумпова и појењем, хранењем и плаћањем млађих и стзријих полициских сргана. Наши синдикални функционери могу из овога штрајка, тако да ре чемо, опипљивим примерима увиде ти колика је величанствс-на моћ ра дниксве радне снаге, и извући кон ! зеквенце, да Ј'е за сзаки успех штрзјка глгвни сснов умртвљивање про тивниковог капитала уложеног у предузеће тиме, и једино тиме шшо кеће бити радне снаге која ћеуло женом капиталистовом капиталу давати производну моћ. А то заачи, победа у једном штрајку заснива се на страни јачега. или: к пи талист може држати дуже свој пласирвни напитал бев његове произвођачке функције и вишка вредности, а то значи без радне снаге, или радници могу издржати дужо без рада? Да би радници могли издржатн дуже без радз, него ли капкталисг без радке снаге, знах~е шга је услсв: —јаке синдикалне организације. Јз ке свешћу својих чланова и јаке својом касом.

Из партије

Из дама у дам

Мост на ТиЈиоку. На држзвномЈ путу измећу Зајечара и Књажевца, а на реци Тимоку, подићи ће се још један мост гвоздене кокструкције, за који Ј'е одобрен кредит у суми од 15.000 динара. Оријенталне ?ке/ћезнице. Г. О то Милер, директор оријенталних железнииа, био је јуче код Министра Грађевина. и поднео му про токол делегата, о откупу оријентал них железница. Питање ово са свим је довршено, и у првој Министарској седнкци, биће дефичитивчо ре шено. , Нови пешкеш /лилитароз/лу. Микистар всјни био је јуче у двору код престолснаследника н подписао све војне указе, који ће се о Петров-дану публиковати. Укази су обухватили: производства официра, који су прошлим указима случајно или погрс-шно изосгазљени, реактивисањз из резерве у активу, унапређења административних чиновника и помиловања. Г. Чапрашаков код ЈТашића. Бугарски посланик г. Чапрашиков, био је јуче код председника владе г. Н. ГПшића. Ова посета стоји у вези са последњим инциденгима, који су се десили на српско бугарској граници близу Радовишта. Испдата возаране. Министар грађевина тражио је од Министар ског савста кредит од 280 000 динара, за исплату дужне возарине на државним хгелезницзма, учињгној за рачун минисгзрства унутрашњих дела. Курс За нзпћс/лене војнаке. Од I јула почеће курс ?а непксмене војнике Вардарског г.ука, којих има 391. Зз управника постављен је г. У рош Благојевић. С њим ће радити још 22 учитеља, из Београда. Нова пошганска станица Ре шењем г. манистра грађезина, отвара се од 1 јула нова поштзнско теле графска станица у Сарзорцима. Повређен од традгваја. Синоћ око 9 часова, ппед хотел „Крагује

вац“ Михаило Танасковић, хлебар овд. хтео је да ускочи у трамвај и при пењању омакне се падне и лако псвреди по глави. ПЈ>еглед Вајфертове пиваре. По жалби Радничке Коморе, привредни инспектори извршили су преглед послова и књига у Вгјфертозој пивари, и том приликом констатовали су, да настоЈ'ници употребљавају на прековремени рад раднике, противно закону о радњама, а сем тога и неке ситније неправилкости. Према реферату инслекторз, учињена је строга напомена послодавцу, дасеубудуће такве псгрешке не дешавају. Против пореских терета. Јуче је дошла из Приштине у Београд једна депутација тамошњих грађана, да се жали на велики порез, који им је за ову годкну распоређен. Она тврди, да је једном од њих, који је под турском управом плаћао 10000 годишњи порез, сада распоређено 7000 дикара! Ко/ииснја у Бору. И у Борске руднике, п.слага је Јуче једна комисија, да извиди неправилности по закону о радњама, које севрше према тамошњим радницима. Кланица ради!.. Драгутин Клисарић, из села Змкче у округу чачзгском, пресудама Земаљских Суд вз, осуђен је на смрт, за дза дела убиства и 19 дела разбојништва. Министар правде наје предложио Клисарића за ломиловање, због чега ће бити ових дана стрељзн. Из/менв у закону о радњама. Трговачка комсра, поднела је предлог Министру Народне привреде за измену извесних одредабџ у закоиу о радњзма. ј > Пчеларски конгр!ес у Прагу. У идућем месецу, Јулу, одржаће се у Прагу Свесловенскн Пчеларски Конгрес. На овај конгрес послађе свога делегата Пољопрквредно друшгво а од стране Министаоства аривреде присусгвоваће г. Др. Вел. Стојковнћ, секретар Министарства.

Организација у Прокупљу, изабрала је уораву: председник Милаван Миљковић, пнљар, секретар Сава ПрокиН, ковачки радник, благајник Антоније Милугиновић, кројачки радник, чланови: Тихомир Марковић, текстилни радник и ДушаЛ Станковић, лимаоски радник, конгролори: Годор Бчлабаиовпћ. сголарски радник и »Миливоје Цаетковнћ, обућарскн радник. Организација у Гучи изабрала је упрзву: председник Рајко Сгаиић, секоетар Богдан Броћић, благајник Борисав Шушић. члановн: Видосав Вуровнћ и Витомир Протгф, контролори: Љубомир Ђуровић, ЈанаћиЈе Белобрковић и Илија Мрвић.

■ м кчми ^■|И.ац||, м| 1ДШ1Ш11П ||||Н|Н И |1 I ВВИВ Ко хоће да се упозна са марксистичком науком тај нека будг стални претплатник и читалац соци/алистичког часописа $«>ј?бе. Цена на годину 8, за пола године 4, за три месеца 2 динара. Дрш одар [з зз В 31 О 01 Ц апивд

ка страховитс парала њену утробу! Земљу су лафети н разорна зрна необично тресли. Барут је врео свом несрећом својом, и после само једног сата страховитсм праску оружја при дружи се јаук покиданих, пресече них људи, који даваше једн/ чудну, непојамну хармонију. Али сам одмах поиислио да је то химна „савршеној кулгури“ добу у коме живимо, и да су се 20 векова људског живота њом и њој сличној култури одликовали. Али где ће нове генерације? где ће потомство да се сакрије од те културе? Одговор је кратак: На плећа режиму, па у пакао с њим! С. Станковић.

Лесш борбе (Химна „^брашевића”) Компоноаао С. Шијачка Нека загрми иесма борбе У сваки Земље далеки крај, Нек’ патницима целога света Утоли јаде, разгони вај. Нека забрује гласи њени Свуд где зној лије и липти крв, Где год се радиик од тешка рада Угиба стришно к'о счњи црв. Нека се руши, ломи, пада Самога Неба звездани свод Ми ћемо борбом крвавом, страшном Сав човечанства усрећит’ род. Марко Шарчевић

Ј1е ДОозелддану, већ вдади Један роднтељ којк има сина у војсци у Новој Србији упутио нам је једно писмо на адресу Мозелмана, реформатора краљевско-српске поште, нзносећи једну сд многих хиљада неуреднЈСти на нашој пошти. Кад је реч о пошти у новим крајезима, може се слободно рећи да је она изостала бестрага и иза старе скандалозне турске поште. Половина писама се погуби а половина иде по десетину дака до места. Телегра^и путују обично по два дзна, о паке тима и поштанским упутницамз да и не говорико. Овзј сиромашак, који нам пише, одвојио од уста 10 динара и послао сину у новчаном писму 2 маја ове године. 19 маја добија од сина олговор да писмо и аовац није добио. 23 маја пошиљалац изда потерницу ; и до дангс, 17 јуна (када је он писао), вели, нема никаквог одговора на по терницу. Мзса овзквих случајева које нам појединци сзопштавају показујенај боље како фузионашима није сгало па ту новоослобођену земљу уреде Ј и уврсте у ред културних земаља по [ просвети, управи и саобраћају, већ да је даду својим партиским кнезоЈ вима и слугама да је изделе и оп љачкају. Зато ми, место Мозелману, сматрамс да ово треба упутити радикалној влздч, односно у овом спе цијалном случају, надлежнијем фактору: бирачима да они пресуде. Рерсид! „ослободидаца“ Скопље Велике су неправде и изсиља која се врше над сиромашним светом у ковим крајевима. Полициске власти, чија би дужнсст била да нас штите од неправде и насиља, удружују се са агама и беговима те нас заједно деру. Има нас више од педесет баштована који радимо на имању Амид бега више од двздесет година. Али је Амид бег осетио благодети новога режима и видео да се у њему може још више пљачкати него под Тур цима, гга хоће да се тиме користи. Он нас у договору са полициском власти позива свакога дана у кварт, и то сад кад ми имамо највише посла и кзд треба да прибирамо своје производе, позива нзс да бисмо ми при стали на оно што он тражи, а што је, без сваке сумње, противно данашњим законима.

Наиме, Амид бег тражи од нас: 1) да му издамо угсвор, и ако је време уговору прошло има већ девет месеца; 2) лоред кирије коју смо дужни да му плаћамо и коју му плаћамо, овзј бег тражи још да ми плаћамо и порез на ово његово имање. Више је него сигурно да он ово ради у споразуму са полицијом, јер полиција врши над нама велики притисак и члан кварта бунарског осудио је пет лица на тридесего диевни затвор и ту казку одмах извршио. Има веИ 15 дана како нас због ове ствари полиција једнако зивка и принуђава да пристанемо на оно што бег тражи. Треба имати на уму да се овде ствар тиче једне приличне суме новаца. Стога молимо да се ова неправда која се над нама врши изнесе на јавност преко наших „Рлдничках Новина“, нашега једннога заштаткика. * Озо писмо које смо из Скопља добили снабдевено је са преко пе[десет потписа. Оно најбоље кзрактерише режим ослободилаца, режим ј који је за тамошњи сиромашни свет неснсснији него Хамидов' режим. За [ богаташе, за српске и турске аге и бггове, овај режим је добро дошао, јер се пол његовим окриљем могу слобозније и са већом сигурношћу [ да врше пљачке и насиља. Сиромашии свет не сме да даје никаква отпора, пошто би се сваки отпор против ординарне пљачке и огмице таксирао као покушзј буне или томе слично, и такве би људе бацили у ј затвор из кога ко зна да ли би и изашли. Крајње је време да се у интересу живота и опстанка тамошњега света, у интересу мира и спокојстаа наше земље, што пре укине изузетни режим који тамо влада и да се нови крајева у свему изједначе са старим крајевима. Само ће се једном правичном и поштеном управом моћи да придобије тамошњи свет за ново сташе сгвари, а не пљачком и насиљем. Отворено ПИСД 10 Г. М..нистру Народне Привреде Београд 18. марта ове године ја сам Вама поднео молбу да ми се одобри да могу посећи 50 комада чамових дрвета за израду ободова за сита. Ви сте у априлу месецу ту моју молбу вратили овдашњој Окружној Шумској Управи као и осталих молилац«