Радничке новине

Бр. 150

Београд, Субота 28. јуна Ј914 године

М>лвзе сввкв дан сем ■едел>е. — Цена: на »одину 12 динара, н? нола године 6 динара, »а 3 месеца 3 динара, ша месец дана 1 дин. 8* вностранство 30 динара годишље.

] 5

8РГАН ОРПОКЕ СОЦКЈАЛНЕ ДЕМ9КРШЕ

Год. Уредништво је у штампарији Радевковића Ад министрацнја у СоциЈалистнчком Народнои. Дому. ТЕ/1Е*ОЦ г?ЈИОДЈ Адшвнствик 1 в 170 Рукописи се не враћају. Огласи се штампају по врло јефтмној цени

Н/ШДО ПРЗД РЕЧ

Сикоћ је ка Лозоришком Жргу оЗржак бшчанстбен мишинг какаб ни јебна паршија 9о бакас у јјеограбу кије обржала. Цеограбскв иролешаријаш дао је сјгјну прогкозу за изборке успехе Социјалне Земократије у целој Спбији.

Немамо простора да огшсу-' јемо колосални сикоћни митинг. О томе ћемо донети детаљан извештај у идућем броју, као год и о оној спонтаној демонстрацији која је извршена по-; сле збора, која је прошла кроз цело Теразије и која је у нео-; писаном одушевљењу завршена пред нашим Домом. За сада доносимо само говоре који су одржани и који су са највећим разумевањем и одушевљењем пропраћени.

Збор Ј'е отворио Ј'едним лепим уводсм друг Влада Богдановић, председник месне партијске оргаризације. После њега говорили су овим редом друговн: Драгиша /ЈапЧевић: Нзша је Парткја захтевала да се сместа по свршеним ратовима иде на избсре: да се буржоаске партије ставе пред и лод народни суд за њихова зла дела и за њихову крваву ратну политику. Али су се томе зах теву једнодушно олулрле ј у > 1 «• опа 111 1 О СЛ 6 ПО СЛ’/ ша Николу Пашића и оне које му Ј тобож чине опозицију. А одупрле | су се из једкога прсстога рззлога: што су све подједнако осећале тешку одговорност коју су приииле гурајући народне масе на нланице и доводећи их у свестрано очајан положај. (Б>рно одобравзње). Сад су на иаборе изашле не зато што су их желеле, већ с тога што су они псстали неминовни, необилазни, као последица њиховс реакционарке борбе око властк. Они нас зову да 1 августа пресу димо некакзв тобожњи спор између њих. А, међутим, међу њима никак вог озбиљног спора нема: све су буржоаске партије једнодушне биле у објављивању ратова и вођењу ратне политике, све су оне једнодушно изгласавале ратне кредите, све су оне урлале за упро-пашћивање народа! (бурно одобоавање). За све то време, док су водкле такау злочиначку политику, мсћу буржоаским партијама је владала пуна једнодушност. Онз је попустила само онда. кад је солдатеска коман довала жалосним политичким парти јама: тада је настала опструиција за рачун милитаризма, за престиж официрске клике, за тријумф реакције! Где видесте да буржоаске партије воде опструкцију на питањима општих вародних интереса? За њих је народ девета рупа на свирали! Каквогаспора између буржоа:ких партија има? Никаквог! Зар се све нису на влади измењале у двојнкм коалицијама? Зар пре неку годину све четири не владаше заједнички овом ојађеном земљом? Зар 1912., у очи рата, Никола Пашић не зва самосталце у заједничку владу? Зар после рата самосталци не показива ше готовости за коалицију са фузионашима? Зар ономад фузионаши не позваше напредњаке у владу са два министра и зар оии за то не показаше готовости? Зар блок, у коме учествују самосталци који веле да им је заједничка спољна и унутрашња политика с фузионашима, напредњаци који су за Горњи Дом и либерали који траже ввјнички режим, зар тај блок до очигледности ие показује да тамо више нема на-

челмих разлика, већ само отмице оно власти: ко ће се дочепати државне силе да гули, пљачка и упропашћује пролетерске и сиромашне иародне масе? (бурно одобравање) Учинимо да у место тројнога ускоро настзне четворни блок: натерајмо буржоаске рогове у једну врећу! (смех и олсбравањс) I августа се нема да суди спор између буржоаских партија већ спор између њих и народа: тога дана издајнике народне треба повалити на оптуженичку клупу, судити и осудити ! (Б}рно одобравање с пљескама) /Кивко Топаловић: Пре краткога времена мм смо присуствовалк јсдној великој лицита цији. Надметали су се влада к буржоаска опозиција о милост сфицира, о милост милитаризма. Влада је одмах понудила 122 милиона, а у име опозицлје изјавио је њен шеф г. Давидовић, да они дају ке само толико него нека војска и без знања На* родне Скупштинетражи колико хоће. Опозиција јс давала више, али је теслим опет пао на владу. Јер опо I зиција је веЈ)есиЊ а мчвит&ГИего ј ‘ ^ * Ј рол У 6 на цритци. У томе факту надмегања око милости солдатеске, у томе факту да су они оборили и опет поставили владу, лежи доказ да онм земљом у ствари владају. Државни брод СрбиЈе броди данасу знаку владавине чи8мв и сабље. (Бурно одобравање). О.чи су се пре две године дочепали неогранкчене аласги, и ту власг више не пуштају. У рату су се играли људским животима и бесконтролно располагали народном и државном имаовином. То им се усладкло па хоће да прсдуже. Преторијанству, хајдуклуку, одметништву солдатске испод владе закона, буржоаске партије или неће или не смсју да стану на пут. У ратовима су генерали лудошћу и нсмзркошћу својом улро пашћивали хиљаде војникз. Ни један за то није }зет на одгозор. Другн су као обични зликовци убијали и пребијали народне синове. Један страшан регистар сфицирских злочина изређали су наши посланициу Скупштини, и још. ни један унифор мисани убица није отишао за колац и ни један зликовац у окове. Трећи су пљачкали и по старим и по новим крајевима, и трговали са лиферантима. Борцкма на бојишту слат је само буђав тајин, а осталу храну нггнани су били да отимају од македонског становништва. Лиферанти и њихови ортсци у мундиру створили су богаства у рату, војници су гладовали, а народ је широм Бал кана опљачкан. (гнушање) И још ни једна униформисана лопужа није обукла робијашко гуњче (гнушање и одобравање). Њих су сае заклониле и покриле својим жалосним аутори тетом влала и владина и буржоаске партије. У ропској служби милита ризму сви су се они ујединили. Док скривају своја недела милитарци се у прси бусају својнм заслугама, и причају да су велике историске творевине ка Балкану њихово дело. Србија је године 1912 мобилисала 310.000 војника. Међу њима било је 2500 активних официра, а од ових свега 750 учествовали су у рату као борци. И ето, њих 750 срушили су Турску царевину1 А оно народно море од три стотине хиљада људи, на чијкм су грудима пукле старе држав-

не границе? А ш.з је са тоцима пррливене крви

оним по|гласа. (Бурно, народне ? ј вање). Шта је са оним гомилама костију. ! којима су потрусане гудуре балкан

дуготра 1 ко одобра- ње групишу, и иза бедема њене неприкосновеносши се крију и воде своју себичну^ политику милитарци, бирокраши, аристократи, фиј в . н . I -—задатка у овнм иансијери, шовинисти: саа реакциопС и,1 ИЗб °Р ИМа - 0н треба да казни К Р И13 на Р ни чгалог Историје, сви отиадце; он треба да нађе лек од зла. Цп модернога друштва.

ЗаР сав тај народ није творац; На род има два

... ДуОЈан Доповић: ске? Зар сав тај • ' историје Балнана, него упарађених пајаца, који су рату из позадине присуствовалн? (Бурно одобравзње) У место да их изведе пред суд за њихова нсдела, влада их је наградила чиновима, давши њкма лично ссам стотина хиљада динара сваке године из народне касе, скитила их је орденима и поклонкла се пред њмма као пред господаримл земље. Са владом се у скутокоштву утркисвТтамИорГ оТалГ^глуви^ондаI У - - ЛУ - ШИ Т У исто време ’ највећа"број вода Путник и Сгојан" Рибарац. То се ми морамо обратити народу да ок дз свој суд. Мн „ред њега сад у изборној борби истичемо свој ста ри захтев: да се расчине сви који су у рату унапређеки, да се врате генерали у пуковнике, ковнипи потп >’'! т Р в 6а да ради на уништењу 'монархије имала користи од привредно и прковнаци у маЈоре. а маЈори да отшију ( буг)Н0 одобпавзњећ Ј литички моћка. Го је спамота за 20 век. 1о Нагие пствеко^вно 1 се више несме трпеги. Мшнархија би једну добру стра- се нзјзад и могла поеносчти кад би

И кад је реч о злочинцима, онда се у овим изборима не сме заборавити један од најглавнијих: монархије! (одобравање); а кад ја оеч о лековима онда треба бирати најспасоноснији: републину! (бурно одобравзње). Присталицс монархизма у Србији тврде како је нзш народ монархичан, како му је монархија усађенз

Монархија у Србији, то јв на првом реду: војвода Путнин, генерал Дамшан Поповић. мајор Вемнћ, Стојан Рибарац, Чеда Јовановић, управник Официрске Задруге (бурно одобравање). Монархија, тако сваћена, руковала је у ствари судбином земље у н^јважнијим моментима. Пашић је владао, али су рагове водили вој-

|тих тврди како јесрпски народ нај [ нимало не умањује одговорност. фудемократскији у Европи. Или је јед-, з ионашај то је напротив удваја: но тачно или је друго тачно; обоје ' они су одговорни за саучешћеу злоне може бити. Монархија и демо чину који. је извршен над сриским крашија искључују једно друго) одо- народом и над Балканом; они су бравгње); док постоји монархија одговорни за своју неспособностјер нема правв демократије, и ко хоће нис У схватили историјске задатке пуну демократију тај у првом реду чак на својг класе ко/а би тако/је

„ -.- 1 (бурно одобравање). ширите са чакшира. Да се ооразуЈе у 0 сталп« . »-»-^Сњсжј неумигни на^одни суд^^^тз,' ксји ј стичко оселање? 5е све крнвце узеги на одговор и ј ропство има бар

безобзирно их казнити. Али ми се даиас подижемо и изнад тога практичног захтева. Касарна је у рату баниротирала. (Одобравање). На десет народних војника долаза свега један кадровац. Ако је какав систем у рату тријумфовао то је систем народне војске. Нарсдни војник је тај који је у рату побеђивзо, скупим жргвама искупљивао лудости и поправљао грешке сфицирске касте. Позивајући сс на ратно

ну: ми смо имали Турке, нисмо имали краљеве\ Монархија је у Србији репа корена! (бурно одобравање). То се вида и из историје српских

али бар

без

постојала само по форми, као у Енглеској например. Али код нас, народ, кога је монархија гурала из једног крвавога и безумнога рата у други, народ треба да јој се освети владалаца у 19. веку. Први влада- са Д на овим изборпма. лац, Карађорће, уб;пен је секиром. 1 Пример за то пружио нам је плеДруги владалац, књаз Милош. про- мениги и паметни бугарски народ теран је. Трећи владалац, књаз Ми (Узвици: живео бугарски народ\) Ои хаило, изрешетги је куршумима. 1 е збкља изишао несрећнији но ико Четврти владалац, краљ Милан, на из ових ратсва. Па ипак, у том мојурен је из земље, а његов рођени менту најпогоднијем за реакцију, он

иск}сгво ми бацамо у цснтар кзбор- С ин, краљ Александар, поставио је се правилно определио и кривце за

не борбе захтев да се укине стајаћа војска, да се заведе народна одбрана и да сам народ бира себи во|не старешинв. (Бурчо одобравање). Док шака милитараца и даље влада Србијом, народ поодужује робзвати. Ми смо отишли да се боримо за слободу других а овде с} све сиромахе редом избрисали из бирач\ ких спискова. Нису, веле, док су били на бојишту, пријавили и платили порез! Себе смо заробили а друге нисмо ослободилн. (Бурно одобравање) Нг поштујући крваве жртве наше власници су завели у но 1 вим крајевима један гнусни рвжим насиља, који дави народе и сатире их до костију

кордон на Савн и Дунаву и дао '.сво/у несрећу није гледао у брашском право последњс-м рекруту да убије сриском народу него у својој монар| његовог оца чим се појави. Пети хији и буржоазији. (Одобравање). Он владглац, тај исти краљ Александар, јс демонсшрашивно поклонио своуе исецкан је сабљама. А шести вла- иовгрење СоЦијалној Ј/емокраши/и Његово Величанство Краљ н партијама које нису за клање -- -- ] - Ј —-■ слогу

далац,

и

Петар — отишао је, знате, на ле- него С У ? а заједнички рад чење (буран скех), на лечење ко са Ср6ијом\ је бисмо мч социјалисги моглиЈ Сриски народ треба на овим избопожелети свима краљевлма (бурак рима да пошље громки отпоздрав на смех и пљескање). Као што сс ви- поздрав ноји нам је бугарски народ ди, у Србији, у земљи где је народ послао! Због тога ови избори треба

толкко монархистичан, краљеви не пролазе баш тако добро. Ја нисам славољубиа човек, али када бих то већ био, ја бих присгао да будем и министар, па и гекерал, па чак и нешто шго је најгоре: митрополит

(смех); само никако не бкх пристао ц\Ј писшЈ у - | ' 7 7 /// Јесмо ли ми они врли борци што Д а будем српски краљ (буран смех не презгсмо од опаскосги и жртава? | и одобравање).

Смемо ли ми живети у бесправљу а не звати се робљем? Није ли већ време да дигнемо песнице и главе тамо горе и да речемо: слободу нам дајте, једнакост нам дојте\ Јесте ли превртали пореске распореде и бирачке спискове чад сте нас на мобилизацију звали, кзд сге нас нао ружавали, кад сге нас гурали у са

Монапхија је у Србији ксмпромитована. И њу су највише компро митовали сами краљеви, исто она ко као што су Цркву компроми• товали сами попови. Али, сва та чуда и покоре на српском престолу могао је мирно посматрати само онај нврод који је у основи репу-

бликански, или бар према монархији I / у /пиии»1 I т ј . мртне ратке опасности? Ми смо ги- равнодушан (одобравање). нули за ову земљу, ми смо је сво То расположење српскога наројим жртвама створили, и ми хоћемо да према монзрхији ми треба да у њој да имамо бар осносно поли- ј искористкмо. Јаче него икада ми тичко право, право гласа. Нама не треба ових избора да истакнемо патреба отаџбина која нас бесправљем ролу :

лонижава до скотова. (Одобравање). Ову изборну борбу ми морамо претворити у нородну побуну противу тирана у мундиру и капуту. Ми више нећемо да трпимо бесправље. Ми уствјемо протиау преторијанстаа солдатеске и противу терора глупе бирократије. Ми хоћемо слободу старој Србији и новој, ми хоћемо грађансну једнакост, ми тражиао опште, једнаио, тајно и непосредно право

г доле с монархијом! да живи Ре\пубдика! (бурно одобравање и \ пљескање). Кад говоримо о монархији, ми ту не мислимо на личност. Данас, монархија није један човек, није само једна породица, није једна династи^ ја: монархи/а је /една класа. У то^ ку векова она је сачувала форму,

да буду: протест против узајамног нлања балканских народа; јуриш на монархију; агмтацација за Републику; громна нстормјска демонстрација за братство наБалнану,за Федеративну, Бал- г канску Републину! (бурно одоодобравање и пљескање). ЈТавле Давдовић: Поред полициске и војничке царује данас и капиталистичка реакција у овој земљи. После свих ратова сваки се фабрикант осећа као вице краљ, а сваки крупнији псслодавац као мали племић. Пример са Лесковцем приказује то у најпотпунијој бруталности. Тамо су радници тражили г.римену Закона, који је краљ с министрима потписао а Скупштини изгласана, — па је резултат био сурово избацивање 840 радника, радница и деце (Узвици гнушање) Кад су се радници латили штрајка, онда је отпочео шерор иолициски, који у свему личи на ванредно и опсадно сшање. Тамо се радницн туку, хапсе и гоне као да су дивља зверад. Ту политику благословило је Министарство Народне Привреде, а специјално г. Сима Аврамовић, набе-

али је променила садржину. Њу не [ ђ;ни шеф одсека за социјалну полисачињава једно лице: данас се око тику. Што се овај штрајк всди 80