Радничке новине

Изборна борба

Кандидати за округ врашски. Наша је Партија истакла за посланичке кандидате у о■ кругу врањском ове другове: Луку Павићевића, агента из Београда. Милана Станојевића, бакалина из Лесковца. Јована Цветковића. дрворесца из Црне Травг. Ђорђа Јовића, обуНара из Власотинаца. Николаја Динића, земљ. из Д. Коњувца. Ристу Павловића, трг. из Сурдулице. Носту Стефановића, столар. рад. из Лесковца. Петра Милосављевића, столара из Врање. Трајка Стојановића, земљ. из Турековца. Ђорђа Нартаревића дуванског, радника из Лесковца. квалификовани: Тасу Миљковића, адвоката из Лесковца. Филипа Филиповића, секретара Радничке коморе из Београда. Кандидати за округ ЧаЧански За посланичке кандидате наше Партије у округу ЧаЧанскодо утврђени су другови: РадоЈиир Ивановнћ, абаџија из Чачка. ЈУЈидзКо бавић. економ из Свештице. Коста 'ђорђевнћ, каменоразац из Краљева. Зелидшр ^уракић, економ из Зеока. ^Киван Станојевић, обалски радник из Београда. квалификовани: Коста Новаковић, новинар из Београда. ДОиливоје Тадић, адвокат из Ужица. Митинг у КрагуЈевцу Вечерас ће се у Крагу/евиу у сали хотел Премовић одржати митинг, на номе ће прву изборну реч њенс партије дсти другови Димитрије Туцдвић и Душан Поповић. Зборови у окр. крагујеваЧкодл Наша ће Партија одржати ове; зборове: у Наталинцима и То-1 поли 6 јула, у Аранђеловцу и Грабовцу 16 јула, у Брзану 20 јула, у Лужници и Страгарима 26 јула, у Лаиову 26 јула. Зборови у Црној Реци Велики изборни зборови ће се одржати 13 јула у Бољевцу и 20 јула у Злату, на којима ће говорити наши посланички кандидати. Изборни листићи Позивају се секретари свих пар тијсхих секција да доћу у администрацију ,Р. Н.* и узму Изборна манифест. Нека секретари раздаду пописивачима и повереницима манкфест и растуре га у току дватри дана, како би се другиизборни листић могао растурити чим изађе из штампе. Организације које нису узеле и растуриле први изборни листић На родна Права, нека узму и њега и расгуре заједно са манифестом. Цевтрална парт. ограиизација за Бсограч. /Аеталцн за изборе Партиска Управа је добила ово писмо: .Појимајући велики значај оео годишње изборне борбе за оргонизовани пролетаријат Србије, управа Севеза Металски Радника оОлу чила 1е: да саестрано, морално и матери/ално, омогући нашо/ Пар тији што пуни/и изборни успех. Стога управа Савеза ставља Пар тији на рлспзложење 500 динара за изборни фонд, а једновремечо и

свога секрешара за агишацију за цео месец јули." Организацмја у Дреновцу (Мачва) Изабрала !је управу : председник Живан Лисић, секретар Милорад Максимовић, благајник Јанко Шобић, члапови: Михајло Јелић, Давид Макевић, контролори: Ннкола Шобић, Милорад Шобић, и Војислав Шобић. Сахрањивање саддостадске партије Из Шесгигабора (срез нишавски) Ј добили смо ово саопштење: Револг народа велики је. Овај о круг не може дати резултате као остали. Огроман број налази се у Румунији, већином сиромашних. Успеху се иадају све буржоаске пар| тије. Међутим, главно је ово: све буржоаске партије губе, само и једино социјална демократија добија. Прилив гласача биће запрепашћуЈући. Блокирање је сахранило самосталну радикалну странку и целокупно њено држање. И ја не верујем у ваше поштење Тек што је изборна борба почела, још кису паклићи и чокањи от почели своје дејство, а један наш учитељ, чсвек који је пола века ;провео у борби за „чзст радикал I не партије" — како он то вели, зашао по пијацу па пазарује ли па зарује. Не то да се њему баш нешто купује, боже сачувај! тек човек воли да се умеша онако међу народ: да ик посаветује и рече коју добру. — Видиш, пријатељу, вели он једном сељаку, овај лукац што ти сад продајеш није толико скул колико су паре скупе... Шта ћеш, брате? Ето и ми се боримо за јефтииоћу, боримо се противу оних што су против народа али се не може. Зауздали лепо народ, па квит... Не верују ни краљг, ни богг, ни закоз, а овамо су ксбојаги уз народ... —• А којк су то, господине, пита га сељзк. —- Па социјглисти, а ко ће други бити, одговара Уча. — А којој партији ти припадаш, славе ти ? пита га сељак опет. — Ја сам стари радикалзц. Припадам онима који су к : > поштен начи.ч ироширцли Србију, кгзели је на обале „нашег — мора“, створили срећу, ослободили народ и.... — Хзала господине! Не верујем у ваше поштење, проговори сељак, зграби корг.у и продужи нгз пијацу размишљајући о радикзлском поштењу. Столе ИапредшаЧка демагогкја И ако им је народ и народни интереси девета брига, напредњаци га се ипак сећају — пред изборе. И онда ни они не уступају „нгрсдним пријатељима” фузис-нашима к самостглцима у празним обећањима и лажима. У тој својој ревности за народно благостање они се сећају чак и радничке класе! Труле гааде и надувене бирократе, они показују даиас очинско старање за рзднички сталеж! Критикујући фузионашку привредну политику њихов орган „Правдз* у свом 174 броју пише: Раденичко је питање испод сваке критике, раденичког закондавства и осигурања апсолутно и немамо. Лепо је, напредњачка господо, што тако отворену истину износите, и ми Немо се том вашсм изјавом послужити у згодној прилици. Само хоћемо да вас лупимо по прсгима због оног што овим мислите. Констатујући ову истину ви бисте се хтели препоручити радницима гла сачима. Ми вас само питамо, на основу чега? Ваљда на основу изјаве ваших првака да је Србији непотребно опште празо гласа, јер у Србији и нема пролетаријата који би због неплаћањз порезе био ли шен својих грзђанских права? Или ваљда због вашег држања при донсшењу Закона о рздњама? Али шта сте ви тада чинили? Ко лико се вн за њ’ заузесте к шта ваши представници рекоше? Зар Ићје онда с ваше страке говорио само ћир Милорад Павлсвић, који се одлучно изјррнио против заититних одредбч у Закону о радњама? И зар није тај београдски мклнонзр тада цинично изјзвчо да ће избацити привредног инспекто ра који доће да завирује (I) У н>е гову радњу\ И кад данвс напредњачки орган тврди да у Србији заштита радника и не лостоји, онда нека се сети да је поменути напредњачкв предсгав | ник протесгвовао иротив сваке за-! штите радника и изјааио да се за- ] штитним одредба ма у Закону о ■

1 радњома радници проглашују за државну мезимчад и за повлашће ну класу\ Код радничке класе демагогија најмање пали. И кад вас неће онај јадни сеоски свет који сте своЈим ; новчаним заводима опљачкали, радници у толико мање. 6асви/и разум/ћиво! Као што се већ и могло очекивати, целокупна буржоаска штампа преш ла је ћутке преко нашег митннга, који Је био тако многобројан да је и нас саме запрепастио, и који изостаје само иза онога митинга који је олржан 1908 пред Пззориштем поводом прогласа анексије Босне и Херцеговине. Један једини лист, Јрибуна, проговорио је неколкко речи. Али само ради тога да каже две лажи. Једна је лаж да је на митингу било свега око хиљаду душа. То је тако бедна лаж да је нећемо ни побијати. Друга је лаж да је на томе митингу друг Душан Поповић држао „један глуп и досадан говор." Друг Душан Поповић се мало осврће на политичке оцене Једног НаумаГеђе, бившег уредника Полицијског Гласника, а још мање на мишљење оног умно и морално закржљавелог ство рењз, оног глуво немог детета што се зове Петар Муњић, човеЈ<а који је способан свега за једну сшвар: да под фирмом анархиста буоеполи цијски шпијун, као што суЈио његови другови анархисти ушврдили и доказали. Сасвим је разумљиво што је говор друга Душана Половића, који је оштро и духовито критиковао м<)нархију, изазвао нароччту мржњу Грибуне, која је сва прилегла халапљиЂО на јасла диспозиционога фонда и на дворски валов. Тим дворским муфљузима и лзкејима никако не може бити пријатан један републикан ски говор; али на њихозу велику жалост, ми ћемо тек од сгд држати те „глупе и досадне” говоре против монархије, а иарод ће их ипак слушати, врло радо слушати. као шго је слушао и говор друга Поповића на митингу. А ако лолицнјски шпијуни око 7 рибуне сумњају у ефекат таквих говора, онда нека се само стрпе до 1 августа, па ће се уверити да народ мало друкчије о томе мисли. А . ИкСика радионица радикадски биро Изгубнвши све квалификације некадашње кародне партије, дисквалификована својом финансиском и привредном политиком, а предосећа јући своју пропаст још од прошлих општинских избора, радикална партија у Нишу латила се н ових избора својих омиљених средспва у агитацији, а то су претња, обећање и корумпарање нишких грзђања и сиротиње, мислећи да се ка тзј начин сачува од скорог банкротства. Најпогодннји елеменат за примењивање ових методз, по мишљењу радикала, јесте фабричко радништво, железничке ргдионце. И речено-учињено, одмах свој изборни биро преместише из вароши у фабрику, где се за време рада почеше да кују по канцеларијама разних пословсђа најодвратнији планови и измишљају најгаднвја средства помоћу којих роче да сеуаара на свест, слободу и права железничких радника. Из те њихове кујне напујдгвали су керове који су почели вијати сиротије и зависније раднаке, гонећи на њихове зборове гдесу ихсилом упи сивали у партију. Но како се овим није постигао жељни резултат, они онда и своја зборна места преместише у радионицу и канцеларије; са ових последњих поскидаше старе натписе и обесише нове који су глзсили: Канцеларија за упнсивање у клуб радикзлне омладине и кан целарија за уписквање у радикалну партију. Радионични дневници, партијалници и књиге израде избацише се напоље а њихова места заузеше лартиски спискови и чланске карте. Радња на јако отпоче; служитељи се рзстураше шкром целе радиони це да позивају раднике. Они, пак, сиромаси, не знајући зашта се зову, однлазе један по један и тада им пословође почну објашњавати како треба да се упишу у радикалну странку, напомињући да ако то не учине, да Не бити оптужени или да неће добити повишицу. Ово се ради по Цео дан. Њих се нишга не тиче што су сви државни пословм у позадчну бачеаи кад се са мосвршавају партиски послови. Оно што нису успели да у канцеларијисло мс, покушае.ају преко породица. вијајући их по кућама и предочавајући њихсвим родитељима, женама и о сталој фамилији шта их чека ек"> се не упишу у „јсдкно саасапијућу страику* радикалну. И дабсгме, да

ту тек наспају дирљизе сцена при којима се могу видети доста чвр стих и јаких карактера. Док тако радикали јавно и отворено раде по фабрици, дотле се на 1 наше људе мотри на сваком кора; ку; о њима се води рачун шта ра де у радионици а шта ван радионице. Али ми смо уверени да им ово неће ништа помоћи, нити ће им ово отклонити пропаст: јер нам искуство вели да притиснуто јаче све 1 на више скаче. Ми знамо још једну партију која је на овај начин придобијала чланове, на слиску их водила преко хиљаде, када су за време избора пре бројзване куглице у њиховој (само; сталској) кутији било је свега некоIлико. Нека се причувају фузионаши да њих не посгигне судба њихове млађе браће, а ми им ништа боље и I не желимо. ! (2а окрудене конференције на Ти/иоку Као иа првој тако и на овој дру гој окружној социјалистичкој конI ференцији на Тимоку, која Је одр ј жана 22. ов. месеца у Књажевцу, биле су застулљене преко својих предстазника све партиске организације и сва партиска поверенишгзз овога округа, Рлду конфенције прнсуствовао ;е и велики део нашега света са села и вароши. Пошто је конференцију поздравио са врло пробраним речима друг Милосав Ми лановић, изасланик Глазне Партијске Управе, прешло се на прву тачку дневнога реда: на утврђивање наше кандидатске листе за овај округ. Кандидатску листу прочитго је председник конференције друг Сре■ тен Маркозић, и онг је примљена једногласно и са највећим одобра вањем од стране свих партиских пред ставника и целе конференцчје. Прнликом конференције говорио је велики број другова и сз села и из вароши, објаснивши, с једне стране, значзј ове изборне борбе, а с друге стрзнс, демократски картктер наше Пчргије и разлику која посто ји између наших парламентарних представника и парламентарних пред сгавнике свих буржоасхих странака. Јер докле су наши парламентарни предсгавкицн одговорни за свој рад у Народној Скупштини нашој Пзртији, и докле они у Народној Скупштнни морају да спроводе програм и начела наше Партије, дотле сви буржоаски парламентлрки представ ници раде на своју руку, без обзи ра на програм своје паргије и 6и рача који су их нзабрзла. После подне истога дана одржзн је “у стану одганизације у кафани „Порт-Артур* јелан велики збор, на коме је говорио друг Драгиша Јшп• чевић о распикућској и убиственој политицн свих буржоаских партија а нарочито радикалне партије, која је, више него иједна друга буржтаска партнја, својом политиком посредних пореза силно оптеретила широке масе сиромашнога света са села и из вароши. Он је исто тако нодзргао критнци ратну политику сзих буржоаских партија, политику која нашу земљу силпо зздужује и уводи у све веће заллете са балканским државама. Њггова излагзња, која су била тако проста и разумљива, наишла су на велико одобравање код свамошњега света која је дупло насгра дао у прошлим ратовима, и нека је то најбоља опомена свима буржоа ским партијама.

Здада Народа Нздаја Де/иократије Изборна борба се већ уве лико води. Два главна борца на политичкој арени: фузионаши и самосталци, испуњавају ступце својих партиских органа грдњама и клеветама једних противу других. У место полагања правога рачуна о своме досадањем раду и изношења програма за рад у будућности, и фузионаши и самосталци сматрају за паметније и по њих корисније ако о томе не говоре и ако узајамним грдњама и клеветама буду заварали бираче да не траже да им се положи рачун о досадањем раду. Немајући ни начела ни програма, они избегавају сваку дискусију о томе и све своде на то да бирачима докажу како они требз да дођу на власт па ће Србнјом потећи мед и млеко. Као год фузионаши и самосталци, тако исто раде и ли-

берали и напредњаци. Ове две давно упохојене партије виделе су се данас у могућности да опет постану важан политички фактор, а лудом и властољубивом политиком самосталне радикалне странке они се још могу надати да једнога дана узму крму државнога брода у своје руке и да Србију опет поведу оним путем којим је ишла у срећне дане покојнога Николе Христића и још живога Владана Ђорђевића! Такве нам перспективе ставља у изглед дружба самосталне „демократије* са окорелим реакционарима, као што су то напредњаци и либерали, чији је „програм“ добро познат српскоме народу, јер му још стоји нсписан на леђима! Данас у Србији осем социјалне демократије нема друге демократске партије. Осем ње ми у Србији немамо друге партије која би се заложила за демократске реформе у нашој земљи и која би могла и хтела да поведе једну одлучну борбу за демократизам, за владавину народа у Србији. Све се оне, истина, представљају демократским. и све оне раде на добро народа. Али то су само голе речи, које стоје далеко од стварности. У самој ствари све наше политичке партије су реакцио| нарне и антинародне, и једини им је циљ: добијање власти. Ради остварења тога циља оне ие бирају средства. То нам је најбоље показала последња парламентарна криза. Цела опозиција, са I самосталском демократијом на 1 челу, ставила се на страну милитаризма, тог највећег непрнјатеља парламентаризма и демократије, само да би оборила фузионаше са власти и дошла она на власт. С друге стране опет фузионаши, да би се одржали и даље на власти, начикили су ј компромис, погодан, са официрима, жртвујући на тај начин најосновније принципе парламентаризма и демократије и најосновније интересе народне. У овој парламентарној кризи, у озоме насртају милитаризма на парламеитаризам, једино је социјална демократија заузела гледиште које одговара народним мнтересима: она је одлучно сгала на браник парламентарнзма и народног суверенитета, а против милитаризма и његових прохтева за владавином. Све остале партије су у одсудноме моменту жртвовале интересе народне жељи за влашћу. Али то њима ништа неће сметати да пред бирачима изврћу факта и да своје држање представе друкчије него што је у ствари. Фузионаши већ агитују у народу тиме како су самосталци и остала опозиција хтели да постављају официре за председнике општина, а они нису дали; док самосталци опет говоре како су фузионаши непријатељи војске и официра, који су ослободили нашу стару дедовину од петвековног турског ропства, и ако фузионаши исцедише и последњу пару од народа и дадоше на товљење милитаризма! Наша партија има највећега политичког интереса да скине лажну маску демократизма са лица свих буржоаских партија и да их народу покаже у правој њиховој боји. Она ће то учинити најбоље на тај начин ако буде и на зборовима, и на конференцијамз, и нарочито преко органа, Радничких Иовина, изнела и овога пута своЈе гледиште на нашу спољашњу и унутрашњу полнтику, на прнвредну и финансиску политику, на просвету, на народно здравље ит.д., једном речи: ако буде изнела свој практични програм, своје практичне захтеве које тежи да оствари још у данашњем