Радничке новине

н>е, сплетке, за дане непосредно пред изборима. Наши другови из Беле Паланке такође су предузели жив рад у околним селима, обилазе и обавештавају. У недељу, 29 јуна, одржана је у Пироту окружна конференција ради кандидације. На њу су позвани и другови са села. У исто време за тај дан су заказани велики зборови за неколико села, где су тога дана „сабори*, месне славе, кад се искупља много светз. Све мере које су предузете, само расположење које влада у народу, страховита немоћ буржоаских партија, да ма са чим изиђу пред бираче, — све то даје наде и изгледа нашој партији. изгледа да добијемо нове присталице, да наша реч продредаље и дубље, и да социјална демократија добије иову гласачку војску. д. Јурил на зселезничаре Фузионаши су стапили у покрет сву силу и власт која им стоји на расположењу, само да I августа не остану у бубњу. Они употребљавају најбруталнија средстза притиска и насиља, нзрочито према државним службеницима, прете им казном и отпуштзњем, ако на дан избора не гласају за фузионаше. Али су се највише окомили на железничаре. У нишкој железничкој радисници поједиии шефови радионица призивају раднике и приморавају их да гласају за фузионаше. Нарочито су се окомили на оне железиичаре за које мнсле да припадзју железничком савтзу и дасу соцкјзлисти. Од социјалиста се највиши боје, јер су приметили да се код железничзра јавља све веке уверење да им је месго једкно у редовима соц јалне демократије. Али је и блок бацио око на железничаре. У Праеди од пре нс-колико дана кзашла је једна провокагорска ноткца, у којој се кука како сви железничарн прнђоше социјалнстима и како о томе фактору трсбт да се поЕеае сзбиљан рачун. То значн: не дајте железначарима само у сеци јалисте, па макар глзсзли и за фу-1 зионаше, против којих се ми бо-1 римо! Но СБе то неће ништа помоћн.: Ни нзсиља, ни претње, нн засграшивања непе моћи да сирену желе зничаре са пуга којимсу пошли. Она су увидели да од буржоаских партија немају чему да се надају, и де се једино Соцнјалиа демократија заузима за њих и за њнхове кнтересе. Стога ће они 1. азгуста дати њој своје поверење, како би се моглг сш јаче и успешннјезаложити за њихове кнтересе, „еавремени" доктор Познати доктор Гоотушки уби се, по Пироту агитујући за блок а против Социјалне Демократије. Господин доктор је, вели, и сзм највише за социјалнсте али им „није време још“. И он је заједно са опозиционим блоком за опшге право гласа, али општем праву гласа „није време још“. Зато не треба гласати за Социјалну Дсмократију, већ за блок коме је време, мислв у себи дактор, да дође на власт и да и њему удели штогод да чалабрцне. Најодвратнији су такви политички противници који се глупачки труде|

Ф Е Љ Т О Н

А. Чехов Зебш а суби На николајевској железничкој станицн сретоше се случајно два лријатеља од ксјих један беше пун, дру ги сув. Дебели беше тек ручао на станици и његове усне снјзху као зрела трешња. Он је мирисао на скупоцено вино и коњак. Суви се упраџо скидао из вагона натоварен куферима, завежљајима и кутијама. Он је мирисао на шунке и кафесац, Иза њега је била сува жена са приметно дугим брковима, његова с>пруга, као и високо израстао гимназист, његов син „Нафанај!* узвикну дебели кад спази сувогз. „Јеси ли ти то, дрзги пријатељу? Колико ли је годкна како се нисмо видели!“ „Боже мој!* зачуди се суви. *Миша! пријатељ из младости! „Шта ћеш ти овде?“ Пријатељи се загрлише, пољубише трипут и гледаху један другог испитујући; у обојице беху очи пуне суза и осећаху се пријатно нзненађени. „Драги мој, отпоче суви после поздрава, тсме се нисам надао! То је право нзненађење! Ну сада ме разгледај какс изгледам! Ти си још и сада лел момак као и пре! Исти

да заклоне шаком стварност. Пред; Г_ а њима стоји једна бујна и силна нова * ћРнЈкла С и°ч Ц ^н1жЛг М ^п,м а Ј т И Ј!' . Једна конференција резервних о-

]е никла изданашњег друштва, која у данашњем друштву има довољно услова да се развија и развија се. Место отворене борбе са том новом

фицира која је одржана неки дан код „Касине* даје нам повода да проговоримо неколико речи и о том

стру ОНпоГсвојомфирмом" ти се питањ У' Не „ мнслимо да одгова Р“° људи, тобож демократи! — сакривају на -Р а ^оге' покретача удружења „ - н Ј резервних офзцирг, пошто ]е рад з 'Ј _ Р " буџоносаца и ’ конференције био прилично неозбиР г1 г? И на п предњгка - и љан то да би се могло о њему озотуда гађају СоциЈалну Демократију. - Али ће је слабо отуда моћи логодити као што је слабо могу пого дити отворена полициска наскља фузионаша и притисак појединих партијских кнезова и новчаних завода. Време је раду и напретку Социјалне Демократије, госаодине докторе и гослодо из блока и из владе. Баш сад је доба кад ће вас ошинути по лицу. ДелезниЧаридча на разМиСид>ање Већ је две деценије како нам наши власнвци даваше разка обећања, гла само и увек пред избсре. На власт су сс пели и једни и други. Пашић с-Г; скине, Јаша се попне; Ја

биљно говорити. Уосталом тај рад нису схватили особито озбиљно ни сазивачи, т. ј. нису пред позвану господу ни нзашли са неким идејама коЈ‘е треба да остваре својим удружењем, не мисле ни сами нити препоручују позваним какву енергичну акцију која, природно треба да буде последица на њихово бедно стање као резервних сфицира. Довољно је да нашженемо да су на кснференцији ладале речи о запостављању резервних официра и о неправди која се њима тим чини. „Треба и нама дзти бесплатно дрва, у половину подвоз ка железницама, повластице у позоришту, на лађзма и т. д.“: једном речју, све сне повластице којеужква официрска каста на рачун народа и других њинкх ша сјаше Рибарац узјаше; Рибарац ј чиновника грађанског реда. То су сјаше, Стојан Новаковић се попне. I биле речи многих који су узимали Е, сад да се запитамо: Па да ли ре Ч на том договору. Мгђу тим

когод од тих људи у име своје пар тије предложи у парламенту да се Згкон о железничарима измени и економски полож-ј желсзничара по-

запостављеним „сиротанима“ бклоје доста богатих људи који су били, тако ради да уживају исте повла стице које имају активни официри.

бољша? Не, и по сго пута не! До I Нзјзгд са пуним правом када је реч душе јесу они и наградили желез-ј 0 официрима, јер официри својим

ничаре, али само своје људе. Од о бичних чиноанвчића постајали су брзо контролори и начелници, (Панић има свега 2 разреда гимназије,) а од истерзних поднаредиика поста јали су ргзни кадзорници и звтнични ци. И онда ови бедниц^ неразвијејенога ума ударе свом снзгом на саоје другове, куд и камо способ није, који втадгју са по неколико језика или са 6 и 7 разреда гимна

радом понајмање ззслужуЈу неке повластице. Оставпмо на сграну к неколико шићарџаја који гледају да пџеко овог удружења нешто ћаре. Па да не дирамо ни оне лекаре који ту прилику уграбише да се изјздају за подвалу коју су им учинили колеге активни санитетски офкцири, остављајући их за цело време рата без привагне прзксе и ако су они, ма да активни, доста времена про-

зије шпиЈункрају их, кортешују за ј вели на приватној пракси и лепе

рачун својих партиЈа, а све на ште ту мирних и поштеннх службеника,

паре зарадили занемарујући болесне и рањене војнике, задржазамо се

који не могу да постану ни чувариј сам0 на неколнцики млађих људи магацина. чи ј а ј е понос увређгн понашањем Замислите, другови, дневннчарз ј н2јвиших војних кругова према њимз.,

у канцеларији са 7 разреда гимказије два динара днеБнице, и Милоша Голубовићз, чортеша Јевте Поповићг, једног обичног бнвшег под наредннка који нема никакве способаости, н то први купује од сзо је дневнице матеркјал за писање,

Неколико хиљада резервних офи- ■ цира са целим српским народом и сз свега 700 активних официра у борбеаим редоаима поднели су све ратне тегобе и нзвојевали крваве победе. А шга је био резултат тих народних жртавд? Би.то је оно гато

това: снажење милитзризма и његоаа тежња да у ратом осиромашеној земљи и збуњеном народу ра-

а другога Јевта намеш^а где падају ј наступа обично после успешних ра масни бакшиши и прекоредне класе! Један манезрисга, сав гарав и жалостан, радк за 12 гроша, 2 Јо ван „Гачула“ прима пензију за “сте- спростре свој утиг / свуда па н у чене заслуге" (ваљда шго шаијунира и денунцира мирно к поштено робље на железкицн!) Железкичари раде од 5 сзти ујутру да до 7 ило и 8 увече. Дирекција гази Закон о радњама, а преко њега и сва на ша политичка и грађанска права. Ми несмемо да се двојица сатаиемо да прогозоримо, јер Језтинн шпијуни

државној управи. ВоЈСка као каста испољава се свом бруталношћу. Оаа се не обзире на цео свет који је био сведок свим догађајима за време рата. Она члаиове касге награђује за прљзва дела, одлккује за злочкне протежира за кукгвичлук. Она све кривце ослободи а сзе кукавице огласи за хероје. Она рђаве

му одмах тодостгве и ми се изба-Ј команданте дарује најтишим чаноцујемо напоље. У памет се, друпви| вама) аза упрзпашћеае хиљаде жижелезничари! Први авгусг иде. Ако| вота српскога народ2 њином рђ јвом гласамо за радикале или блок, гла- комакдсм ке одговара нико. А као само против себе а за нзше упропа врхунац свега тога, војничка чизма ститеље. Наше је место у социјлној ј Л упи пред владом и парламентом и демократији, јединој заштитнлци по- | П оче заповедати. тиштених маса народних. е ТОј господо млади резервни сфиОрловић. \ цири, који осећате понижење које

онакав намирисан и елегантан господичић! Ах, драги Боже! Ну, па шта ти управо радиш? Јеси ли богат? Ожењен? Ја сам се као што видиш већ оженио.... Ово је моја жена Лујза, рођена Ванценбах... Протестанка... А ово је мој син, Нафанај терцианер.*) Види, Нгфанаје, ово је мој пријатељ из младости! Били смо заједно у гимназији!* Нафанај промисли неколико тренутака па затим скиде капу. „Били смо заједно у гвмназији!* настави суви. „Сећаш ли се још какав ти оно надимак беху дали?3вали су те Херострат јер си с цигаретом направио у каталогу рупу: н меие су звали Ефиглт јер сам радо подказивао! Ха, ха, ха! Баш смо били деца! Не буди плашљив, На фанаје! Приђи мало ближе... А ово је мој^ жена рођена Ванцекбах... 1 Протестанка.“ „Ну па како иде, драги пријате љу?“ Упита дебели и гледаше при јатеља са искреним погледом. „ Јеси ли где у служби? Напредујеш ли дсбро?“ “У служби сам, дргги пријатељу! Већ сам две године друштвени помоћник и имам Станисављев орден. Плата је рђава... но мора се у томе наћи! Моја жена даје часове свирања, а ја у одмору правим од дрвета муштикле. Сасвим изврсне муштикле! Продајем их по рубљу коI мад. Кад ко узме десет или више *) Ученик трећег разреда.

комада добија, замисли, рабат. Тако се мучно пробијамо. До сада сам знаш радио у министарству; али сада сам у ксти ресор овде премештен као старешина. Од сада ћу овде служнти. Но шта с тобом? Шта дакле? Јеск ли већ државни саветник?* „Не, драги пријатељу; отишао сам још нешго више,* одговори дебели. „Ја већ доспео до тајног саветника. Имам два висока ордена.“ Суви постаде наједанпут сасвим блед и стајаше као укочен; али од мах потом развуче се његово лице на све стране у смех те изгледаше као да му лице и очи добише неки нарочити сјај. Он само се згрчи, сави се и постаде сасвим мали... Такође куфер, завежљај и кутија изгледаху згрчени и скупљени. Дуга брада његове жене псстаде јсш дужа. Нафанај заузе војничко затегнуто држање и закопча сву дугмад на својој униформ,и. „Ваша екселенцијо, ја Врло ми је мило 1 Некада тако рећи школски другови, а сада сте, екселенцијо, на једанпут до тако високог положаја доспели! Хи, хи, хи!* „Не износи што се догодило!* одговори дебели са незадовољним ли цем. „Нашго тај тон? Ти и ја смо ипак пријгтељи; шта ће нами те формалнссш 1“ „Опростите, али ипак не... Ми вас мсжемо само...“ неприродно се церио суви н још вишесе згрчи. „Ми-

се чини взма што се ваше заслуге не признају, што ће вас кад будете отишлк на вежбу свака шуша малтретирати и ниподаштавати, ето вам резултата рата и резултата овога касарнског система војске који је створио од једне класе чиноеника господарећу касту у држави. И када се зи, лично револтирани, буните против понижења и тражите да до бијете ист .1 права која имају и ак тивни официри, са свима призилегијама које, ван остзлих чиновничких редова, имају официри, — онда вас ми питамо да нам кгжете штз тек треба да раде војници које сма трају као стоку и за које не по сгоје нккаква праза? Ачо хоћете да будете поштенн и искрени — ви би морзли рећн да они имају пуно права да се отворено побуне за заштиту свог жавота. А смете ли извући такгв закључак? Сигурио не смете или, управо, не можете. И кгд је реч о томе да се положај резервннх офицара поправи, онда не може бита иикада реч о томе да се од њих направк један привилеги сан ред у држави. ПраЕИ је лут не да се стзоре нове привилегије већ да се укину и старе кој'е имају активни официри. Ако ту срамоту не могу да осете активни официри, али резерзни официри, људи кз средине карода, треба ца је осете када траже за себе привилегије зато шго су учествовали у рату и ако је поред њих и без плате и без икакве накнаде, учестаовало преко три стотине хиљада срлских војннка. Правн је пут борити се иротив привнлегија а правс јс зло стајаћа војска која је стбо рила официрску касту. Мн устајемо енергично против свих иривнлегија а у оним резервним о-

фицирима који траже исте привнлегије за себе гледамо исто тако непријатеље народа и помагаче снажења милитаризма. Счрема се једна скандалозна пљачка народног новца коју милитарисгички кругови хоће да изврше. Спрема се нови закон о устројству војске који предвиђа скоро два пута веће плате официрима ; али да би пљачка била бсље извршена, треба направитн саучесницима у њој донекле и грађане. Резервним официрима ће се, такође, одредити извесна помоћ или чак и сгална плата (од 20 динара месечно, како је сад у пројекту) и пљачка ће бити свршена. Оствзрење тога пројекта имаће још )'едну рђазу стргну а то је што ће резервни официри постгти полуактивни и што ће војне команде много чешће позивати ове на вежбу, сматрајући да имају много више права на то него лређе, пошто резервни официри примају сталну плату. И тгда ће команданги и командири, као оно за време рата, све теже иослове пребацивати на резервне официре. Резервне официре ће отрзати са њиних послова: из школа, из судова, са пољопрквредних послова и доводити их у касарне да врше пословс активних офицкра за које се ови плаћају. Милитаризам ће постати с.члан и прегазиће све остале потребе народа. Зато му још сада треба стааити брану: не изједначењем резервних официра сг. активним већ претвзрањем стајаће војске у народну одбрану, а активнах офицарз у резервне. То је прлви и Једини лек. Њим треба почсти лечење још сада гласањем 1 азгусга против стајаће војске.

Питодјци технићких Завода. Упраза аојно- техкичких завода у Крагујевцу изабрала је за своје питомце, којк ће изучаватк разке занате у иностранству ове раднике: Милоша Мзринковчћа, Миленка Маринковића, Милана Попадића и Бо ривојз Жизковаћг — мгшинске браваре. Драгослава Милорадовића стругара и Мију Митровића седлара. Како је овај избор одобрио и министар војнн, то ће се ови питомци крајем ове недеље упутити у иностранств ј . фаброка дувана у Скоџд>у. Зз подиззње нове фабрике дувана у Схопљу, дошле су ]уче поручене у Немачкој нове машкнерије, које су послате у С/опље. Школа у Каленаћу Мздисгар гргђевина одобрио је плановеза грађење нозе школске зграде у Каленићу срезу гружанском, к то у режији опшгинској, а под кадзором окружног иажањера. Посданик у РимУ- Нови српски посланик у Рому г. Михзјло Рнстић предао је јуче своје акредитиве Италијанском краљу, и отпочео своју функцију.

Прквремени распоред учитеља за стзре и иове границе Србије, одаочеће да се радл у половани августа у овој ' години. Фабрика цдатна у 5$ограду. Досадзња ф„брика платна у Баограду, која је бкла своЈИна Сретеаа Божинс&ића и комп. претворена је у акциочарско друштво. Правила о овоме потврдио је и Министар привреде. Унапређени ин?кћњери- Један Зслики броЈ инжињепа у Мииистарству Грађевина и Железничкој Дирекцији, унапређен је са ло једном класом. ИспОти у ЈКедезничкој ДирекцОји. Од данас отпочињу испити железничких приправника у Железничкој Дирекцији, и то из конвенцијалне телеграфске и саобраћајне службе. Кзндадата има 90. Председник је ове комисије г. Веља Јовановап, вкши конгролор Железничке Дирекције. Орегадничка ђанка Микистар кародне привреде одобрио је правила о оснивању Брегалничке Банке у Штипу, са основким капиталом од 500.000 динара.

Учате/ћски распоред. Јуче је Микистар просвете потписао стечајни распоред, који је израђен за села у сгарим граиицша Краљевине Србије. лостива пажња од стране ваше екселенције за мене је особита срећа... Ово је, ваша екселенцијо, мој син Нафанај.... моја жена Лујза, протестанка... у неку руку...“ Дебели поче већ одговор, али лице сувога показиваше такав израз поI корности, блзженства и накиселог | поштовања, да тајном саветнику постаде то отужко. Он се одвоји од ј сувога н пружи му за растачак руку. Суви му стеже три прста, с целим I горњим телом дубоко се поклони и церио се као Кинез: „Хи, хи, хи!* | Његова се жена смешкаше. Нафанај ’ се поклони чепркајућа ногама и упусти капу. Сви троје беху врло пријатно изненађени. (Д. С. Срет.).

Наш велики борац Липкнехт ре као је: Над пролетер да свој мар \јаш за буржоаску штам.пу ононда врши издаЈу према радничкој класи. У овим речима има много више ду бине него што се на први поглед чини. Буржоаска штампа, нарочито жута, то је отров који разје• да и разгриза велики пролетерски организам. Напоље с њом, пошто нам она нитта не треба\ Радничке Новине пружају својим читаоцима све што један журнал трера да им пружи.

Ј1ове заду/кбине. Јуче су основзне ноЕе задужбине, и то, г. Мзрка Стојановчћа, адвоката из Бгограда за потпомагање науке о српском језику и пркватпом праву, и Ивана Сганисављевића из Врбсвца у округу Смедеревском, за помагање сиромашних ученика. Завршенч испитн. Мкнистарство Просвете добило је извештај како из сгарих тако и из нових крајева Собије о завршеним испитима за 1913 н 1914 годину. Општинско буџвт. Буџет општине београдске, који је претреСом измењен у финансиској секцији, раздат је одборницчма ради проучавања. Буџет ће у току ове недеље битнизнет пред општински одбор, којн ће поред тога имати да реши још и друга питања. Уврвђено Частод,убд>в. Велиша СтоЈковић, помоћник у радњи Александра Живковића бакалина у Македонској улици бр. 48. пуцао је јуче на себе из бровнинговог ре волвера; и повредио у леву бутину. Он је ово учинио зато, што га је де^овођа радње Милош Костић. грдио и псовао. Повређени је однет у болницу, где му је указана лекарска помоћ.

Ко хоће да се упозна са марксистичком науком тај нека буде стални претплатник и читалац соци/алистичког часописа &орбе. Цена на годину 8. за пола године 4, за №ри мессца 2 динара.