Радничке новине

&р. 153

Београд, Среда 2. јула 1а!4 године

Гол. хгу.

71|лаае свакв ллн сем »едвм. — Цена: на годану 12 динара, ва •ола године 6 динара, *а 3 месеца 3 динара, аа месец дана 1 дин. За внострапство 30 днвара годишње. 1Р8Ј 5 1Р|

ОРГАН СРПСКЕ СОЦКЈАЛНЕ

ДЕМОКРАТНЈЕ

Уредништво је у штампарији Раденковнћа Ад миннстрација у Соцнјалистачком Народном Дому. ТЕуГНФОН РОДЗКЦНЈ! М6 Ддинанствиш 1711 Рукописи се не враћају. Огласи се штампају по врло јефтивој цени

с Теднодоми сисшгм

Парламентарни систем може бити са једним домом и са два дома. У Србији постоји једнодоми парламентарни систем, док у Енглеској, Француској и још неким земљама постоји дводоми систем: Горњи и Доњи Дом. Као год што изборни ценз и неправичан изборни систем имају за циљ да спрече да расположење широких народних маса не добије свога пунога израза у представничком телу, у парламенту. исто тако и установа Горњега Дома има за циљ да бремзује, да спречава вољу парламента, вољу народа. У земљама са дводомим системом представници Доњега Дома, Парламенга, бирају се општим правом гласа, а представници Горњега Дома бирају се цензом, и то један део, обично једна трећииа. а остали се постављају доживотно. У избору представника за Горњи Дом има варијација, у које ми нећемо даље овде улазити. Углавномеједно\ стоји : да се представници Горњега Дома никад не бирају општим правом гласа, и да је према томе Горњи Дом једна установа привилегисаних друиствених класа, капиталиста и богаташа. Због тога пролетаријат, због тога социјална демократија мора бити против Горњега Дома. Колико је установа Горњега Дома противна интересима народних маса, показаће нам овај пример. У парламенту, који је изабран на основу општега права гласа и пропорционалнога изборнога система и који је према томе израз воље народне, донесе се један закон, рецимо закон о прогресивној порези, који богаташе оптерепује порезом сразмерно њиховоме богаству. Тај закон, да би постао закон, треба да прође кроз ГорњиДом и да га он одобри. Е, али пошто у Горњем До-' му заседавају не представници народа већ представници капиталиста и богаташа, они неће одобрити тај закон који је изгласан у парламенту, и он неће моћи да постане закон. Та] сукоб између Горњега и Доњега Дома дешаваће се у свима важкијим финансиским и политичким питањима, и парламенту неће никад испасти за руком да своју вољу изрази у једном позитивном закону, ако се са тим не сложи и Горњи Дом. Фузионаши, док су били далеко од власти, тражили су највећа права за народ, јер им је требало да се помоћу тога народа дочепају власти. Кад им је народ доиста дао власт у руке, они употребљавају сва средства да народ завиличе и да му не даду могућност да их збаци са власти чак и кад раде против интереса народних. То се показало иуњи*овој тежњи да заведу у Србији Горњи Дом. Наиме, кад је питање о сазиву Велике Народне Скупштине било свршена ствар, онда су неки листови почели доносити изјаве мањих и већих политичара из свих буржоаских партија о појединим важнијим питањима која

ће бити предмет рада Велике Народне Скупштине. И ако те изјаве нису даване у званичној и обавезној форми за оне партије које стоје иза тих политичара, ипак се из њих могао добити закључак и о гледишту саме партије. Тако се зна, например, да су фузионаши, а са. њима и напредњаци, одлучно стајали на гледишту установе Горњега Дома. Фузионаши никада не би дали опште право гласа без Горњега Дома као компензације. Њима је Горњи Дом потребан као једна моћна брана против воље парламента и воље народа. Они су данас владајућа партија, и стога ће употребљавати сва средства која иду на то да им омогуће власт за што дуже време. Социјална демократија гледа у установи Горњега Дома једно реакционарно средство власника да владају против воље народа и на штету његову. Стога је одлучан противник Горњега Дома. Она не може да допусти да воља разних МиниНа, Којића, СавчиНа и осталих богаташа, који би заседавали доживотно у Горњем Дому, буде старија од воље целога народа. Стога народ на дан избора не треба да да]е своје поверење фузионашима нити оном дивљем браку између самосталских ,демократа” и реакционарних напредњака и либерала, веН социјалној демократији која у свима питањима заузима само оно гледиште које одговара народним интересима. ГласајуНи за буржоаске партије, народ гласа против себе и својих интереса; гласајуНи за социјалну демократију, народ гласа за своја права и за свој суверенитет. сЖј дрзу руку Ј{аша срећа ! Први акт новога потписивача у каза, Александра, био је забрана официрама да носе цивил ван слу жбг. 1о, отприлике, треба да значи завођгње новога курса у официрском кору. После овога, за неки дан ће министар војни морати премапот писати указ о забранч официрима да се друже са грађанима, а затим ће доћи свечано проглашавање чи зме и качкете за сеетињу. И онда, по себи се разуме, на Теразијама ће се побости мотка и на њу ставити качкета а при дну мотке пар чизама. Сад око тога ће вероватно доћи до велике дискусије у нашем нау чничком свету: какве чизме треба да буду. Ђенерал Живковић, као демократа, тражиће сигурно вој ничке цокуле и шајкачу: кад се треба некоме клањати, дно бар да се клањамо војничкој цокули и шај качи. Али ће он бити анатсмисан због таквог свог неритерског хватања и ако му остану еполете читаве, добро ће бити. Нема сумње да ће победити мишљење секретара Универ зитета, главног саветника офи цирског кора, окушаног борца и ратног психолога: да чизме морају бити лаковане, сјаЈне као ореол који краси главу његову а Вемићеву. И онда, пошто ствари једна из друге излазе, мора доћи свечано о свећење са жртвом, на ко/у ће се принети бор једно туце социјали ста. А веру/емо да ни Стојан Про ■ тић неће пропустити ту прилику да свечано прогласи закон протчв соци/алиста и анархиста. Прво преклсњање пред качкетом и це-

ливање чизме.-.^па да коме би другом припало него Љуби Давидовићу. Замислите тај дирљив опис који би сутрадан „ Пијемонт“ донео: „Борац, за народна права љуби чијзму бораца за величину Србије “. И онда ба цео православни српски \ народ узвикнуо из дубине срца свога: „Благо нама од сад па до века, I уиђосмо и ми у ред културних др ! жава које умеју да цене и разви' јају племенмтос ти ритерство и . Безммени

Докле се у Србијн између бур! жоаских странака разгорева једна јбезобзирна борба око власти дотле ј је у Данској ових дана зазршена једна симпатичиа и значајна изборна борба. Симпатична, јер се пред народ изишло с принципима и изборним паролама; значајна јер ће после ње Данска постатн једна од ( најцемокрзтскијих земаља у Европи. Тиме се, у исти мах, завршила 1 дуга политичка бообз народа с племством и плутократнјом која се водн већ четрдесет година. 1864, после рата с Немачком, дански земљепо седници су успели да место једнодомног заведу дводомни систем и да увођењем горњег дома, Лендстин га, ограниче народна права. За Ленд- 1 стинг је установљен висок ценз, посредно бираље и наименовање знатног броја доживотних чланова. Тиме је он постао брана свим де мократским реформама, најбољи заштитник плутократије и племства. Али је зато и данска демократија уложида све своје снаге да га укони или бар његова лрава смањи. „ПротивЛендстинга" и „против привиле гија“, то су стално биле девизе буржоаске демократије, које је доцније прихватила и снажно помагала дзн I ска социјглна демократија. И још 1905 она је поднела захтев о реви зији устава, захтев који из годинеу годину понавља. 1912, кад је на владу дошао либерални кабинет Бернценов, народно представништво.Фол ј кетинг, и усвојило је уставну реформу. Сенат, Лендстанг, није укинут, али није више састављен од представника имућних класа. И за њега као и за Фолкетинг уводи се опште кзбсрно право. Шта више, изборно право добијају и жене, тако да је Данска, поред Финске, друга зекља у Европи, у којој су оба пола изјед начена. И ако је Фолкетинг примио ову изборну реформу с огромном већином гласова, ипак су господа из Лен дстинга били тако дрски да преко њега пређу на дневни ред. Они чак нису хтели ни да говоре о њему! На то је либерална влада распустила Лендстикг и изборна борбз је пове дена у знаку изборне реформе. И 30 маја 1913 четири петине данског народа изјасниле су се за њу. Конзс-рватнвци су од скоро сто педесет чланова Фолкетинга добили само 7! Али „лордови” су се олирали и даље. И ако се и у Лендстингу бројни однос изменио, и ако су шта ви ше и у њему присгалице изборне реформе били за Један глас у већини, ипак су остали хтели да сачузају евоје привилегије. Кад је требало гласати о кзборној реформи, они су напустили салу и онемогућили изгласавање пројекта. На то се дигла буј ра негодовања у народу и радикални ј председнкк владе, Цале, који је за ; менио Бернцена, затражио јеод краља да распусти не доњи већ горњи ! дом, Лендстинг. Под притиском нзродног распо ј ложења краљ је шта више морао распустити и доживотне чланове, које он наименује и наименовао је нове. А већ и народ се одужио лепо противницима реформе: на изборима 27 јуна он је послао у горњи Дом 10 нових присталица изборне реформе, тако да је она дакас потпуно обезбеђена. Њом се у Данској укида горњи дом — јер тиме што његове представнике бира цео народ, као и чланове доњег он губи свој привилегисани карактер, — заводи опште право гласа и за жене и пропорционални изборни систем.

Како после овога изгледа мизерна изборна борба у Србији, а како реакционарне наше буржоаске партије. Док се, дакле, у осталом свету изборне борбе воде с изборним паролама, док тамо народ поклања своје поверење странкама да иззеду извесну реформу, дотле се код нас тража од народа поверење да би се дошло до власти! Како назадка изгледа наша „демократска* самосталска странка која се годинама гложи око кметовског питања бацајући у нозадину крупне политичке и привредне реформе! А какви су реакционари, тек, фузиона-

ши који хоће да заведу дводомни систем и још већма сузе и онако ограничена права српских грађана! После овог упоређеља Србије и њене политичке борбе с другим земљзма најбоље се види колико су преживеле и колико су анти-демократске наше буржоаске партије. У Србчји је данас социјална демократија једина демократска странка, једини заступник народа и народних икгереса. То и народне масе све више осећају, то ће 1. августа и показати. Изборна борба

Квартовни зборови у {>еограду Центра/жа партијска организацнја за Београд, заказује за петак у вече, у 6 и по сати, зборове по свима квартовним организацијама. Зборови ће се одржати: за организацију „ Три Нључа и код „Смутековца* (у 6 сатиувече) говориђе другови Живко Топа; ловић и Лаза Стефановић; за организацију „ Дунав * код „Мале Пиваре" — говориће другови Драгиша Лапчевић и Воја Пековић; за организацију „ Врачар“ код „Слоге“ — говориће Димитрије Туцовић и Милош Тимотић; за орч амизацију „Сава и код „Европе“ (Босанска ул.) — говориће Душан Поповић и Илија Милкић; за организацију „Палилула" код „Палилулске Касине“ —■ говориће Павле Павловић и Сава Музикравић. Другови, агитујте за зборове код свих радника и свих сиромашних грађана. Нека би наша изборнз реч допрла и у најзабаченије кутове! „Сдободни избори' У Рачи 29. о. м. у недаљу у 11 саги пре подне отворен је наш партијски збор кодопштинске пијаце накомеједруг Љ. Миладиновић одпочео излагање политичке ситуације. Одмах у почетку почео је обрачун са ратном политиком радикалне владе. Својом силном аргументацијом референт је као навек тукао убилачку и распнкућску политику радикалне владе и страхотно дејство по широке Гфолетерске масе. Ово излзгање дирнуло је у живац немнрну савест рздикалског председ кика општине Чедомира Ргдовановића, који јс са својом потркушом Драгољубом Михајловићем, трговчићем, среским писаром Николом Милосављевићем и осталих трабанта, подигао тслику вику и ларму да је онемо г ућио даље држање збора. Друг референт са осгалим другсвима позвао је енергично комесара збора да успостави ред на збору. I Пошто је референт по други пуг продужио взлагање, опет је сд радикалских плаћсник* лрекинут у говору. Видећи да се збор без туче не мо же завршиги због срамног провоцчрања одстране радикала, друг Љуба закључи јаван збор, осуди овај сраман испад и позове другове и грађане на конференцију у затвореном локалу „Национала*. У дупке пуној сали пред друговима и грађанима референт је продужио своје излагање критикујући оштро: 1) Финансиску политику 2) Приврелну политику 3) Политику зајмова 4) Реакционарну политику радикалне владе. Пошто је извршио критику рада радикалске владе, онда је изложио каке су све остале буржоаске власничке — партије које су у борби за

влгст направиле блок, а противу народних интереса. Напослетку је изложно програм Соц. партије и њен досадањи рад у Народној Скупштини. Под силким утисцима и од&бравашима присутиих, друг Љуба је поззао слушаоце: Да на дак 1 августа изрекну свој народки суд власничким партијама, и гласају за Социјалну Демократију. бви сте ви криви! У броју од понедеоника „Правда* овако описује бед^ двојице инвалида: Синоћ кад је билз тераса пред „Москвом" пуна света, појавише се два српска војника, даа борца, оба на штакама, од којих се једном сјала сребрна медаља за храброст на лрсима — пружише обојица руке за прошњу ( ! . ^ Сва се публика стресла на сву жалосну сцену и са свнју се страна пружаху прилози, кад долсте један жандарм и нападе на ове јаднике са штакама. И ови јунаци, који не устукнуше ни на Куманову ни на ] Брегалници, устукнуше пред бео' градск.им жацом! „Власт* мисли на тај начин да сакрије своју и влгдину бруку и срамоту! Маса таквих јадника има у овој земљи; неизбројне су жртве што их | је покољ на Балкану донео. А за њих су подједнако криве све буржоаске партиЈе, које су одобриле и | тражиле рат. И свима њима платиће народ равном мером 1 августа. Ја одох, а ви се раздшсдите.... Заказали смо збор за општину В. Дреновачку. Свет из околних села похитао да види шта ће Социјалисти да зборе. У Беловодској кафани се окупили сељаци па дебатују ли ј дебатују. Незнамо вала гдн ћемо? Пробали смо све партије па нигде боже помози: гласали смо и за напредњаке и за самосталце и за радикале, још нисмо за ове социјалнсте. То њихово причање прекиде наш друг Мгрко из Кукљина који је пошао ка збор у Дренову. Ама о чему, брате, говорите то, упита их он? Па о изберима, Марко, а о чему се сад па може зборити другом. Па шта велите за коју ћемо партију а? — Вала незнамо.,.. о томе сад баш и причамо. Ако, ако1 Попричајте ви а ја одох. — А где ћеш Марко, питају јга Беловођани? На збор у Дренову. Ама не знамо шта да радимо?,... да се мало размислимо да ли и ми да пођемо? Ја одох а ви се размислите рсче Марко и кидну друмом да изврши своју социјалистичку дужност! Столе Теткиште изборне борбе До сада се из органа буржоаских иартија није могло видетн: у чему треба да буде значај и циљ садашње изборне борбе. За њих су избори сгмо акт гласања. Какве друге користи и резултата од њих — онн ие признају, нити се старају да њоме оплоде нацЈ политички живот. Самоуправа се чак буни и против избора уопште, јадикујући што ће народ због њих издангубити онда када има толико послова и брига код