Радничке новине

|. 154

Београд, Четвртак 3. јула 19И годкие

ћјказе сваки дан ссм Јждсље. — Цсна: на годаау 12 ди.чара, ва нода годчне 6 динара, ал о кесец8 3 дивара. «? месец оана 1 дик. В* еаострзнстео 30 динара гсдишше.

III б |

Уредништво је у штампарији Радеиковића Ад министрација у Социјалистичком Нзродно* Дому. ТЕЛН*ОН “едавЦ 1 }| Ш МмнвнслшвЈв 171 ) Рукописи се не враћају. Огласи се штампају по врло јефтиној цени

Ми смо у прошлим чланцима указали на потребу таквог 1 пар -1 ламентарног система који ће у што вЛој мери бити израз народнога расположења. То ће бити само тада ако постоји опште право гласа и изборни систем једне листе за целу земљу. Међутим и при таквом парламентарном систему народ се одриче своје суверене власти и преноси је на своје представнике у парламенту. Парламенат доноси законе који постају обавезни за све, чак и кад би већина народа била против њих. Ј Да тога не би било и да би народ задржао у својој руци право о давању последње речи по свима важнијим законским питањима, ми тражимо такозвано непосредно народно законо■ давство. Непосредно народно законодавство састоји се из два дела: из предлагања и одлучивања, из праза предлагања закона или народне иницијатизе, и из народног гласања о законима или референдума. Парламенат је овде прост саветодавац, он вишг није законодавно тело у правом смислу речи. Његове савете, законске предлоге, народ може примити или одбацити. Парламенат сада мора водити више рачуна о законима које доноси, јер увек има да рачуна са непосредном контролом народа. Ако парламенат донесе један рђав закон, он ће бити одбачен народним гласањем (референдумом). Ако иак неће да изнесе добре и корисне законе, тада народ по својој иницијативи, из својих сопствених побуда, износи законске предлоге. Као што се види, при систему непосреднога народнога законодавства карод није пренео на парламенат потпуно сву своју власт, а нарочито највећу власт доношења земаљских закона, већ је нзабрао представнике који ће му бити само помоћни органи ради бржега и лакшега доношења закона, задржавајући за себе право да у крајњој линији одлучи да ли ће један предлог постати законом или не. Непосредно нзродио законсдавство је допуна парламентзрнога система и без њега се не може замислити правз демократија, права влада народа. Непосредно народно законодавство је потребно нарочитс због тога да сачува парламенат да не постане инструментом једне шаке људи: бстаташа и капиталиста. Неиосредно народно законодавство постоји у већини швајцарских кантона, а иајбоље је изведено у циришком кантону. По циришком основком закону од 18. априла 1869. годиие, на родка се иницијатива може двојако извести. Кад петнаести део народа поднесе један предлбг он се мора изнети на гласање. Или ако једно једино лице псднесе један предлог, коме се придружк трећина парламента, .мора .се предлог такође изнети народу на гласање. Народ се преко штампе и зборова обавештава о таквоме закоискоме

предлогу и после свестранога обавештења доноси гласањем свој суд о њему. У Србији осем социјалне демократије ниједна друга партија није за непосредно народно законодавство. И то из оних истих разлога из којих миоге од њих нису ни за опште право гласа ни за пропорционални изборни систем: оне су свесне тога да раде против народних интереса и да би народ осудио такав њихов рад, па се стога брижљиво старају да му не даду много права. Како без непосреднога народнога законодавства нема праве демократије и како је једино социјална демократија његов поборник у Србији, то ће и сваки онај који је присталица пуне демократије, присталица владе народа, морати бити и присталица социјалне демократије.

3. Петар МуњиК. Главно зани мање: полицијски шпи/ун. Споредно занимање: репортер Оворскога ли■ ста Јрибуне и врло угледан клан ергеле која се шови на јаслима диспозиционога фонда. Сем тога, он је и један врло интересантан научни проблем... Бесградски прхродњаии још никако не могу да се сложе у мишљењу. да, ли ово ство рење спада у ред мајмуна или у ред људи. Ја мислим да гре/ие и једни и други. Муњић стојп на сре дини: он је онсј прелазан тип од мајмуна ка нове у, питекантропус. Он је, дакле, ипак користан по друштво: он самом својом егзистенцијом пружа несумњив доказ да је тачна једна револуционарна теорија: Дарвинова теори/а.

4. Влајко Мартиновић. Уредник органа нове Партије, који ће се по тачном предрачун\> астронома, појавити кроз седамдесет година, за једно са Халејевом кометом. Ако бирачи не поклоне повгрење овој Парта/и, онда је Србија збиља пропала земља и у њој нема места Социјализму. Човек што се смеје

Мој венац. Заборавих ван напо- ј менути прекјуче да сам и ја при Ј ложио венац на одар рускога по- ј сланика. На венцу стоји ово: „Наколају Хенрикозичу Хартви- ј гу, бившем кнезу Бугарске, бившем Ј шаху Персшг и бившем краљу Ср- \ бије — Човек што се смеје'.

орна борба

с ЈСа дргу руку }(о6а ЈГарШија Основана је нова Партија. 7 о Је такозвана Народна Социјалистичка Странка, која је исто толико народна колико је и социјалисти чка. Она има за циљ да препороди и морално уздигне Српску СоциЈалну Демократију, коју је упроЈ пастила злогласна ужичка котери/а. 1 а Паршија предсшавља, дакле, у неку руку ситно соци/алистичко решето. Њој није стало до тога да има много присталица. Али јој је стало до тога да оно што има буде ехт соци/алист, наЈбоља сорта. Она много не полаже на кван титет, али полаже у толико више на квалитет. За сада, та Партија има свега четири присталице, рачунајући ту и осниваче. Друштво мало, заиста, али одабрано. Њво вам га, па сад сами цените : 1. Милан Маринковић. До скора је био трговачки агент српскг бр жаве у Каиру, са задатком да рекламира наше волове на тамошњој пијаци. Оеај избор Министарства Привреде несумњиво је био добар, јер нпко нс би могао имати толико успеха а угледа на воловскоЈ пијаца као Милан Маринковић. Сад мј се досадило да шпекули ше с еоловнма, па се бацио на шпекулацију са необавештеним бира чима. 2. Живота Ђурковић. Док му Маринкозић дође као срце, или још ј боље као трбух нове Партије, Ђур ковић би. требало да јој буде као \ нски мозак. А и јесии-. мудор ипи т , смгн човек. Што тпј уме да на пише — мани\ Завије завчје, завије тако вешто да га не можеш ухватити ни за рен ни за главу\ Ра ни/их година кад смо, по пар \ тијској обавези, морали читати I по некч његсв чланак, скупимо се Гпако по десртак нас и онда пзга\ ђамо шта :е /Кивота хтео да ка же. Ксрисна /е то ствар реш/еа ти ребусе и коњичке скекове: изоштрава ес мозак\ И онда сг отзори. \ читава кладионица. као на ГпгкаI ма. Ја сам увск губио.... Никад ни! сам могпо погодити шта тој чо век хоће дл каже\ Анасам, да ре чете, глуи чозек... Ин&че је он врло добар а Вредан ј адеокат 7 ај се толпко заузме за \ стеар клп/ентову оа је просто сматра коо своју. Сећом се лепо неколико меница које је наплатио за рачун неких оругова радника^ толико се сн одушсвљено зал■ жиоза ствар тих својих кли/гната да, иад је наплатио менице, сн сасвим заборавио да то нису његоег ме нице... Ио, уосталом, забооавност и расе/аност сдлике су свију гени/а.

Кандидати за ^еоград За посланинке кандидате на/ие Партије за Београд једногласно су утврђени другови: Дкмитрије Туцовић, новинар. Никола Величковић, столар ■ ски радник, Павле Павловић. абаџиски радник. Драг. Марјановић, типографски радник.

За посланичке кандидате наи/е Партије за округ ннШки утврђени су другови: Љуба Павићевић, ливачки радник. Матеја Кузманозић, ливачки радник. _ , Војнслав Цветковић, берберин. Душан Петковић, земљоделац. Никола Марковић, радник ку\јунџиски. Ставра Јовановић, земљоделац. нички утврђени су другови: Петар Стефановић, опанчар. Драгомнр Дражовић, опанч. радник. квалификовани: — Сава Музикравић, суплент. Живота Милојковић, суплент. Збор у Ј-Јисиу У недељу 6 ов. м. одржаће се у Нишу велики збор на

доме ће говорити друг Филип Кандидати за округ нишки ф ИЛИПО вић, секретар Родничке Коморе.

Зборови у округу Е>еоградско/и У недељу, 6 јула, срескн збор у Мељаку, у 10 сати пре поднеРеферект на збору друг Сава Музикравић. уредаик „Р. Нови.на“. Зборови у окр. крагујеваЧко/и Наша ће Партија одржати озе зборове: у Наталинцима и Тополи 6 јула, у Аранђеловцу и

Тодор Петровић, радник сто- Грабовцу 16 јула, у Бргану 20 лерски. јула, у Лужници и Страгарима квалификовани: , 26 јула, у Лапову 26 јула. Др. Иед г!ошанин, доцент Окру/кна конференција у Универзитета. Крагујевцу Аца Павловић, адвокат. , с ’ одржаће се у недељу 6. јула Кандидатн за округ ва- ради посланичке кандидације. /вевски На овој ће конференцији бити За посланичкг кандидате изасланик Партиске Управе друг наше Партије за округ ва- Павле Павловић. М'Г Окружна коиференчија у Мирко Обрадовић, терзијски У радник. одржаће се у недељу 6 јула раДимитрије Чикић, млинарски т кандидације посланичке за радник. округ смедеревски. Ђорђе Петровић, књиговођа. На овој ће конференцији би-

ти изасланик Партиске Управе друг Жнвчо Топ«лоаић. Квартовии зборози у !?еограду Централиа партијска ерганизација за Беаград. заказује за

Мменко Милпшев-!ћ, земљ квалификовани: Миливејз Тгдић, адвокат. I— Милош Таебињац суплент. Кандидати за округ дооравски За посланичке кондидате петак у вече, у 6 и по сати, збо наше Парти/е за округ мсрав- р 0 зе по свима кзартовним орски утврћени су другови: ганизацијама. Дјгегкша Лапчеваћ, нованар. зб ће се 0 др Жати: за Душан ППУВМ. ношнар. органи р мцнју -7>м К ' љуш - код Милуткн Аракђедоаић, зел- ^снутекошо- (у 6 снт,.увечо)љомер. говориће другози Живко ТопаДимитрмјв Малојловић, .ер- лови јј и Ј] аза Стефановпћ; за зи { и ; .. . организацију „ Дунав " код „МаЖивко Р^ладеновић, осмљо- ^ Пиваре" —говориће друго• бслац. ви Др агнша Лапчевић и Воја Бошко Ст ОЈ ановић, пекар. Пе "Ј ић; 32 организацнју „Вра^оста Петровнћ, кро/ачки ра- ^ код вСл Ј ге . _ г Ј 0 У в0р ^ е ° ник ' Димитрије Туцовић и Милош квалификовани: ђ, мот1 Г ћ З а организацнју .СаДр. АндраШнвновак, адвокат. Е (Босан " а уд .) Ј.Жлвота МилоЈкоаић, сувмнв. _ ГОВО р ић ‘ ПопоЈнћ Кандидати за округ Руд-Ји Илија Милкић; за орган!њ-.цију „Палилула“ код „Палилул

кички За посллничке кандидаШе на/ие Партчје за округ руд-

ске Касине" — говорнће Павле Павловић и Савз Музчкравић.

Другови, агитујте за зборове код свих радника и свих сиромашних грађана. Нека би наша изборна реч допрла и у најзабаченије кутове! Нека секретари квартовних секција дођу и узму плакате за збор данас, најдаље до 6 сати увече. ЈТротив Човека што се сдлеје Да би „човеку што се смеје* могли дохакати, за његов „безобразлук* што није био увиђаван, да за ову „златну" „слобод>“ уздигне радикале у небеса, ономадашња седница Радикалског агитгционмг-одбора за округ Крушевачки решила је: 1, да се Дража Полсвић учитељ аостави за председника бирачкогодбора тамо негде у срезу Копаоничком; 2, да се сељацима села Модрице, Буква, Ломнице, Наупара и Мајдева дозволи да до изборз секу шуму државну — где хоће и кад хоће, 3, да се распише конкурс за деведесет агитатора радикалских у округу, како би свака општина могла бити заштићена од најезде црвених. Ближа обавештења за овај конкурс даје жандармериски одред округа Крушевачког, пошто је он надлежач за све припреме око избора. Да се народу бирачкоме из Велике Дренове, пошто је она већ социјалистичка, сгавидознања следеће: да ће се сваки њихов покушај смејања сматрати као атак ка слободне изборе и зато ће се имена таквих прибглежити, да би се нагнали да после избора могу кукати. Радикгли се надају да ће ова њихова одлука имати силног дејства на бирачке масе. Да је ово тачно видисе и по томе, што су већ и самосталци решили ла предложе својкм ксмгањонима ла цонегу исту овакву одлуку, само за разлику од првих они ће за агитаторс узети учитсље самостзлце из округа и Косту Сојкића из Мачковца. Да ли ће успети, бого јаки, да човека што се смеје нагнзју да кука? Столе. Збор у Крагујевцу У пснедељак, 30 јуна, у сали хотел Премовић одржали су наши дру говл из Крагујевца велвки збор, као ув.од у изборну борбу. Главна Партиска Управа послала је ка тај збор друга Душана Поповића, главног уредника Радничких Новина. Збор је отворио друг Срећко Петровић, и дао прво реч другу Љуби Милгдиновићу, који је у кратком популарном и успелом говпру објаснио финансијску и привредну по.литику фузионаша. Затим је узео реч друг Душан Поповчћ. У саоме говору од једног сата који је био прекидан честчм одобравањем и пљескгњем, друг По позић је прво окарактерчсао сву неморглност и беду опозиционога блока. Затим је указао на сервилносг фузионаша према сфчцирској кагти н излажење на сусрет њеним бескрајним прохтевимг, као год и лакејство буржоаске опозиције којој није довољно чак ни то што фузионаши рзде већ која тражм да се господи официримп г.Ои.л -ња икгпом п шг-ком. Затим је друг Поповић разголитао ннштавило милитаризма које се показало у балканскил! ратовима' и ] осудко фузионзше кој • местодзраде на снажењу и уздиз .њу народних маса, којимд се једино имт захвалити за ратче уепехе, раде на протев на 'снтжењу милитаризма н монархкзма. И кзо год што се — на.тавио је друг Поповић — у свзјој ун.траш њој политици наслањају на милатарнзам и монгрхизам,. ако се исто фузио.чаш;! у својој спољној политици ослањају слепо па руг.хи цзризам. У вези сатим друг Поповнћ }е ; указао иа безумље а.лбангке експе1 дацкје :! на стргховп.о последице Јра а са Бугарском .о М:ћедоније. У свЈгаз овим догађа;има — завриио ;е друг Поповић, показало се гопзуко ба.чкротс'во свнх буржлзсК 1 /Х партлја, и погребз — кс;а тце Јсзмо потреба аролетарнјата него и ' општа потреба — да пргко једног режима пуне демократије народ у