Радничке новине

БРОЈ 207.

НИШ, НЕДЕЉА 30. НОВЕМБРА 1914. ГОДИНЕ.

ГОД. XIV.

;

Р 3 'квпив« се неврахпјг Вр©ј 5 нари

Излазе сваки дам

Раднинке Новине ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

УРЕДН! ЈШТВО И АДМИНИСТРАЦИЈА НАЛАЗП Г.Е У ШТАМИАРНЈИ „ГУТЕНБЕР1-

*<*“

се повлачи, и наше су тру

. са

1оиожри1вован>е којг иоказу/у у нарски ступци пуне се иззештајима са • - - ‘бојног поља, описују се поједине борбе,

Сузбијање Аустријанаца продужује се. — Заузета Бајина Башта. Око 5 000 заробљеника Крагујевац, 29. иовембра. У току 27. новембра на западном и северо-западном фронту наше су трупе продужиле гоњење неппи* јатеља, који се непрестано у хитњи повлачи, и заузеле Бајину Башту, Рогачицу и Каменнцу. У правцу МладеновацБеоград непријатељ је, после неуспешних напада на наше положаје, почео да

На фронту према Дуна-ј^ десило ништа м

пе И на ОВОМ фронту пре- Ј™'°ј намешнутој борби покажу — обу^г^ шге V НЛСТ''Пач-° Н се в Р пте кукама, к у борби Европе 1 ! т.д., али се о једној врло ва™своје интересе и своје идеиле: Т Ж,:Г Ј и Г ’ 0М:Ј интеоесантној ствари са, ј свим и не говори. Ја мислим овде на 1ои за СоциЈализам, КОЈИ ће оо- узроке рата. Шта је изазвало овај колопи кра/ свима ратовима л брат- салан светски рат? Чиме је проузрокован овај страшан пожар? Шта је натерало

ву нијс се зиачајније. У току 27. новембра заробнли смо 7 официра и 4.770 војника, међу којима има доста рањених, а запленили смо: 3 митраљеза,

а

во и цивил 'заци/у свима наро-

д{ ма!

КА БРЗУ РУКУ

Камом Ш 1 и бомбом? „ Библијско-соц ијални клу5 сШудена8 ПОЉСКИХ топова, 1 брдску !'р , ‘ објавиоје преко овдашњих листоаа \ V ће дрлсаши своју седницу. Као ииио Н сиди, ни грмљавина Шопова ни прасу брзометки није могао да угуиш глас УАиићанске науке која проповеда љубаз мЛ/у људима, трпљење и праштање. ' Дневни ред седнице није објављен, ал ја сам га сазнао и сад вас обаве-

хауоицу, мноштво муницио них кола с мунпцијом, неколико аутомобила, 1 рефлектор, велику количину пионерског и запрежног материјала н много кола.

миоге милионе људи да се лате оружја и да једаи другог убијају? Сваки озбиљаи човек сложиће се одмах с тим, да један. тако незнатан догађај, као што је сарајевски атентат, ни у ком случају није могао да проузрокује светски рат. Нн аустриска влада, поред све своје мржње према Србији, ни ратоборни немачки цар не би смели да увуку у рат многе милионе својих поданика и да ставе у питање опстанак свопра- јјих зе.маља само због смрти престолонаследника Фердпнанда, па ма колико они шега ценили. Агентаг на крунисане главе у Европн није тако ретка ствар; таквих је атентата било више, али ни један од њих није имао тако страшне последице, као шго би се то на први поглед могло приписатп сарајевском атентату. Исто

ипавам. На седници ће говорити смирии раб божји др. Николај Велимирови, проповедник хришНанске љубави и тако ни руска влада не би имала куражи ј оџанизашор комитских чета.

П ЧЕСТИТ

Аустријске армије, које смо још 1 '<цП7 ердељу дана такорћћи сл^.г.ал:; како задихане јуре ка срцу Србије, враћају се ових трскутака брже но што су и наступале, и цела земља отпочела је лакше да дише пошто је са ње скинута тешка мора која ју је муњевитом брзином била прнтисла. Шта више, ако је веровати разним и многобројним гласовима, очајна дефанзива почиње се претварати у тријумфалну офанзиву, и јуче побеђени данас заузима све више горди став победиоца. Телеграфска жица, која је за време ових страшних дана била готово сасвим замукла, почиње опет живо да струји, — и честитка се ниже *за честитком. Команданти упућују топле и ласкаве речи једни другима, а густн облак од ордена и аванзмана већ се надвио над нашим главама и само што није пљуснуо. Химнопевци у буржоаској штампи, и у домаћој и у страној, већ шиље пера, и свесрдно се бацају на свој стари омнљени посао : на фалсификовање Историје и на стварање лажних величина. Ми смо далеко од сваке радости, од сваког тријумфовањз, од сваког поклича! Разуме се, ми волимо ову земљу и њену слободу — више и искреније него ли толики патентирани патриоти —, и кад смо добили гласове о изиенадном и, гтраво да кажемо, неочекиваном обрту, ми смо одахиули пре од свију, као представник оних небројених маса у позадини и у борбеним редовима на које највише падају терети и страхоте рата, а нарочито једног рата који се завршује катастрофом.

Па

не :.; јжј ;.; о - лп«овати

да ратује против Аустро-Угарске и Не7е.ил иредавања биће интсресаншна мачке, против двеју највећих војничких ! иудуху Христове науке. Онагласи:„Да јсила, само због голих симпатија према ј л је боље клапш Швабе камом или их | малој Србији, да аустро-српски сукоб I рскидати бомбама .“ И што се тиче није довео у опасност интересе руске | печаснога оца др. Николаја, он ће, по- Ј империје. Још мање има истине у тврђе;:д свгколшсе поште коју осећа према \ њу енглеских политичара, по коме је Енглеска узела учешће у рату само за то д,л С\ рани прззду н право и да ШТИТИ

ипак, не можемо се радовати, I ппак засшупаши_шезу да је боље > 'ДЧЈ: , бОјпбОЈ1. За ш.о сзоге гледишШ аЈ ~ о ће се позваши на многе и многе цртрупе враћају на класично земљиште; кене оце и свеце као што су: мајор Воја обновљене Србиге и у етнографскм' { 1НК °сић, војсода Зук и други. _ ‘ г ј Има, међуишм, Хришћана сшудена'а који ће му опонирати и који одлучно поје на гледишту да кама више одго>.ра Христовом учењу. Јер,уосталом, ни м наш Спаситељ није убијен експлогвом него хладним оружјем: копљем. Веома ме интсресује како ће се свршипи оваЈ хришћански спор.

центар српског народа: не можемо јер се.оне враћају после огромних губитака, јер се враћају пошто су на страшној кланици остазиле оно што је најхрабрије и најумније, јер се враћлју на границе Србије без великог броја оних који су сачињава ли вредност и снагу Србије! Спасли смо главу, али нам је ишчупано срце! Потукли смо про- ј тивника, али смо завијени у тугу и црнило ! Заробили смо његове то-јак? само као један покушај и прилог д: сг покажу прави узроци рата. Разумгсе да се једно тако сложено и тако

пове, али смо их окитили лешевима својих најмилијих ! И ако у овом незероватном обрту ствари мма чему да се дпвн, онда се једино треба дивити колосалној моралној и физичкој снази српског сељака и радника, паупера из гуњцл и пролетера из блузе, који су били у стању да, последњим џи-

Узроци евроиског раша налазе се и економским приликама германске импес! имо пчтање не може једним чланком Р 1 Ч е > У прекомерном развићу немачке инш потпуно на сасвим тачно распра- дусшрије и немачког каиишализма. Ни једна европска земља у новије време није тако брзо напредовала у погледу техничком и индусгриском као што је то слу-

в!\Ш. Што се нас, например, тиче, ми смаиЛпмо да је друг Попадић, у озом слу-

ску којл наступа и протишшка којп тек што се није попео на врхунац својих тријумфа кло додиром чаробне палиде метаморфозирају у очајника који у паничном бегству гледа да спасе само главу! Ето тим изнуреиим, измучекнм, напаћеним и десеткованим јадницима из ровова и са иредстража треба упутити честитку, и њима ми, у име ове нејачи у позадини, шиљемо своју захвалност. И шиљућн им своју захвалносг и своје дивљење, ми им у исти мах шиљемо и једну своју жељу: жељу да ту своју колосалну енергију, издржљиеост и

— ЈЕДНО МИШЉЕЊЕ —

[Овај чланак друга Поиадића доно-

слабијег од јачег. Из дипломатских преговора који су вођени уочи самог рата, а који су већ званично објављени видисе да сама по себи неправда која се чини малим државама од стране великих, не би била у стању да увуче Енглеску у овај рат. Аустро-угарска нота Србији наишла је у Енглеској на енергичну осуду у свима слојевима енглеског друшгва. Сви су сматрали тај поступак као неправичан, као дрзак, сви су у њему видели цинично гажење међуиародног права ит.д. али је поред свега тога сер ЕдвардГреј изјавно руеком амбасадору, да Енглеска ие може угазити у рат само ради Србије, јер би такав рат био непопуларан у Енглеској. И заиста Енглеска је ушла у рат тек када су дошли у опасност њени интереси, т.ј. када је немачка војска ушла у Белгију.

чс у, прилично подлегао сугесшији шшам- ча Ј са Немачком. Од земљорадничке зем-

П 1 Тројнога Споразума, која представља Н лачку као главнога и непосредног иза31 та светскога рата.]

ље Немачка је за пола столећа постала релативно и апсолутно највећа индустриска држава. Чак и Енглеска, стара индустриска земља, колевка модерног ка-

питализма, изостајала Је у многом погле-

Прошло је већ четдри массца од поновским напопом свих својпх слага, гч«г.а велнког европеког, или правилнијс! ду у пбследње време од немачке царевојску коју одступа претворе у вој -' Р ( “~ но > светског рата. Колосалне борбе|вине. Тај колосални напредак Немачке с( 10де не сзмо у Европи, већ исто тако у нзвршио се врло брзо, тако рећи пред А ији и Африци, а на свпопско војнште ! очима једног иокољења! Гигантски полет :лачи се војска готопо из свију делова ‘ немачке техникс и нндустрије сасаим при-

асд. По броју војника који у борби I родно пзвршпо је велики утицај на цео у саЈгвују, као и по пространству на коме | живот немачке нације. Све гране јавног сТорба води, овај рат спада у највеће! н приватног живота у Немачкој носе на с етЕкс ратовс. У историјн човечапства Ј себи иечат љеие индустрије и њеног као Цани су многи велики и крвавн ра- питалнзма. Не само политика, већ и мот В1, алн у највећим од њих участвовалс 1 рал, право, наука, па чак и апстрактна с само десетине, иајвише стотине хи- немачка философија и метафизнка налазе Ј 1Дб бораца, док међутим у садашњем се под утицајем модерног диктатора ( ропском рату бори се близу двадесет! капитала! «1ЛИОна људи! | Капитализам се у Германијн тако Према томе потпуно је разумљиво и брзо развијао, да су граннце немачке (|()авдано што се цео свет јако интере- царевнне одавно постале тесне за плодну током ратних догађаја н што је це- немачку расу н за њену напредну индуст« /пна светска штампа заузета описи- ј рију. У данашње време свакој јако инем рата и расправљањем разних пн- дусгриски развијеној земљи потребне су та а, која се у всзи са ратом налазе. \ стално све нове и нове пијаце, потребне Ниа буржоаска штампа, у колико она су колоннје. Међутим Немачка у погледу

у I зом моменту постоји, такође сву своју па њу поклања рату и осталим догађајиф, који су с ратом скопчани. Нови-

колонија стојала је увек доста слабо. Не само Енглеска и Француска већ и многе друге мање и у индустриском погледу