Радничке новине

БРОЈ 216.

НИО Ј, УТОРАК 9. ДЕЦЕМБР^ 1914. ГОДИНЕ.

ГОД. XIV.

Рукописи се невраћају Број 5 пара

Нз.члзе сваки д:н

Радничке Новине ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛ11Е ДЕМОКРАТИЈЕ

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИ.ЈА И‘.1а:ш г.К у шглмпариЈи .ГУТЕУБЕРГ-

т/~.

111

[Ј 1 ео Троцка, јг.дли од најугледнијих, најдаровцтијих и најспмпатшчни.јпх представника Руске Соцчјалне Цемокрапшје и добар познаник српскога пролетари јата у чијој је средини неколико пуша. био, написао је ових дана изврсну сту- \ дају о длнлшњем рату чији предговор ево преводимо у целиниЈ. Данашњи рат је у суштини побуиа продуктивних снага које је створио капиталпзам против његове национално-државне форме ексилоатације. Цела земља, континенти као и мора, ваздух као и дубине испод земље, све је то претворено у арену једног универзалног , светсиог газдииства, чији су поједини делови зависни једнн од других. То је урадио капитализам. Али он у исти мах гура каппталистичке државе да се боре да гу светску привреду потчине себичпим експлоататорским интересима ове или оне националне буржоазије. Империјалистичка политика доказује пре свега да је стара: ационална држава, која јс .стварана: (: .-.»».-ч*? н 17*^ 3, | ^48—1859, 1864 — 1866 и 1370, већ преживела и да је већ једпа несносна препрека развмтку производних снага. Рат од 1914 значи пре свега рушење националне државе као једне самосталне економске области. Националност може и даље да постоји као један културни, идеолошки и психолошки факт, али је она већ лишена економске подлоге. Због тога, све фразе о томе како се данашњи крвавп покољ врши ради заштите националности, значе само лицемерност или заслепљеност. Баш напротив: објективни смисао овога рата јесте: рушење национално-економских центрова у име светскога газдинсчва. Али империјализам данас неће да реши ово питање на тај начин што би сгворио једну свесну организовану кооперацију целокупног продуктивнога човечанства, него хоће да га реши тиме што ће целокупно свегско газдинство да стави у експлоатацију капиталистичкој класи оне државе која буде победила и која ће се, овим ратом, претворити од једне велике силе у једину светску силу. Овај рат објављује уништавање националне државе. Али у исти мах он објављује и уништавање капиталистичкога облика производње. Заснован на националној држави, капитализам је револуционисао целокупну производњу делећи земљину куглу међу олигархије великих сила, око којих су се груписали њихови

у име Скор' су та цијаЛ

траоанти, мале државе, коЈе живе од супарпиштва великих држава. Доцнпјп развитак ка светском газдинству на капиталистичкој о.спови зпачи једну непрекидну борбу великих сила око све нових и нових области земљине позршине, као око објеката капцталистичке експлоатације. Економска супротност, под знаком милитаризма, довела је до грабежп и уништавања која одузСГмају људској производњи елементарне оснозе. Светска производња буни се не само против национално државних противречности него исто тако и против саме капиталистичке организације производње, која се претворила у једну варварску дезорганизацију. Рат од 1914 је највећи крах за који Историја зна једног економскога система које пропада због својих властигих противречпости. Све историјске силе позване да руководе буржоаским друштвом, да говоре у његово име и да га ек'Сшоатишу, све с^ оне ратом' од 1914 објавиле своје банкротство. Оне чу-јда 1 ске

јата има нечег вишег од грубих и еглистичних класних интереса — уништење | класа и њихових грубих класних иптереСАо Радничка Социјалдемократска Са ' Т ° баш и помаже п Р°летаријату да Паргиа, која стоји на земљишту пролс- Се уЗДИГНС ° ИС0К0 у Д анашњем м °менту терскк: интереса могла је унети јасиост И да 0ТКрНЈС дапашњу ситуацију у свој и трезвност у дебату о престоној бесе- њезн,10Ј наготи ' да изнссе голу ИСТИН У ди и I) каже истину о положају у коме прсд свеноликс иа Р°лне масе. За то је и се нај зи наша зеиља. Истнна је била МИСа0 ^цијализма, мнсао наше Партије' [.> била тако силна и јасна у Народном Согорка ,али Је мпак заго остала истина. Ц . ‘ 3 ‘ г- I брању. Али не само то. Политика коју Самочтае се може објаснити оно пси- 3 ‘ 3 V данас наша партија предлаже бугарсКом холоц-Л расположење у коЈе се препео, н ‘ у А 3 ] ,, народу, а заједно с њим и свим осталим цео пфламенат, кад је друг г. Кирков, 1 3 1

наше групе, говорио у тој дебатн. све парламентарне групе осетиле 10ст наше мисли, истииитост со\тичкс мисли. И, доиста, никад није била.^/ко блискз, тако остварљива, лако реалК идеја Балканског Споразума, балканс^ I полигичке и економске федерацијв^јвалканске Федеративне Републике као^Внс. Данас она већ није утопнја фантазија, како су се изразиле иоте и големи државници. Њу ће развој догађаја, она већ ипљива идеја, јер њено оствачување независности балкана и економске бухућности тих опипљивост Балканског Споћају сви балкански народи. осећају и балкански упра\ и политичке партије балканијс- Све чињенице говоре

балканским народима, није само једно платонско објашњење догађаја и живота.. Опа је и иолитика великих практкчних срсдстава и резултата. Она предлаже и пуг спасења. А тај пут је да још сад парламснти балканских држава приступе споразумевању о општој заштити и општем чувању мира на Балкану, за шта има да узме иницијативу бугарско Народно Собрање. Овај наш предлог не би примљен. Нико није гласао за њега осим наше десеточлане парламентарне групе. У том одлучном и еудбоносном моменту тај предлог социјалне демократије остаће историски и подвући ће дебелом цртом издајничку политику свих наших буржоаских и ситнобуржоаских котерија, као и што баца сву одговорност на њих!

, 'што што смета, што не да Јствари. То је што се балканваЈу кагштализам као систем људске: ске :тн Ј с не могу одрећи себе и своје културе, а катастрофа коју је тај си-; шовљистичке политике. То је што наци„ ^ и ' онал(е балканске буржоазије наносе не стем изазвао биће пре свега његова „ зу ‘ " , , |могуда разделе балканске народе и бокатастрофа. Први таласи догађаја уз-, гаств Г њихових земаља . То је што полидигли су били националне владе и тичкешотерије балканске буржоазије, каармије на једпу до данас недостиж- ко ксд нас у Бугарској, тако и у Србину висину ; али ће у толико страш- ји. Тјдкој и Румунији, не могу да се нији пад власника бити кад се пред ° д Р ек јУ СВ 0 Ј С прошлости, која је дубоко

народима, пометеним топовском грмљавином, смисао догађаја покаже у свој својој истинитости и ужасу. Револуционарни отпор иародних маса биће у толико силнији у колико су страшнији потреси и крахови које је Историја извршила над њима. Капитализам је створио материјалне услове за једну нову, социјалистичку производњу. Империјализам је завитлао капиталистичке народе у истормјски хаос. Рат од 1914 Родине показује излаз из тога хаоса гурајући силом пролетаријат на пут Револуције. НА БРЗУ РУКУ Патриотска подела рада Чудно је ово време у коме живимо\ Док Арнаути и Турци из нових крајева кољући се са Србима из Аустрије стварају Велику Србију, дотле ирофеси онални шумадијски, војводински и далматински патриоти и ехт Срби, шефови Народне Одбране, седе спокојно по штабовима и у позадини. Савршена подела рада: Једни агитују за Велику Србију, а други лију за њу крв...

Др. Ото Бауор заробљен Друг Ото Бауер, који је резервни официр у аустријској војсци, и који је показао необичну храброст за време рата, заробљен је на бојишту у Галицији крајем новембра, и сад се по свој прилици налази већ у Сибиру. Ото Бауер је теоретичар аустријске Социјалне Демократије и, ма да још млад: тек тридесет и неколико година, један од најјачих и најдубљих мислилаца у целој Интернационали. Може се још сад смело рећи да, поред седога Карла Кауцког, Бауер заузима прво место у социјалистичкој науци; и ми се надамо да ће се он из рускога ропства вратити жив и здрав, да послужи својој партији и интернационалноме пролетаријату који на њега полаже толике наде.

Ц ШШ\

сраслдса грознпм пљачкањем државних средсЦва и широким ексилоатисањем народшД маса. Да не би испустили пљачку изсвојих руку, балканске династије и бал>.анске буржоазије са својим котеријамг на влади и ван ње гурнуле су данас бапканске народе у грозно самоистрсбљтање и припремају њихово потпуно по.итичко и економско поробљавање од овс или оне силе. Пр1тив свега тога нема ко да се бори осш пролетаријата. Пролетаријат, као и рацје, остаје и сад једина друштвена сила, организована под заставом револуционаршг Социјализма која воо,и тешку борбу сачупа независност балканских народ^ И у тој својој борби балкански пролеђ]ријат, стојећн на земљишту класне борбе, врши своју исторнску улогу на - - „ , Балкаф, као страна независности бал- Л>а.ш како АустриЈанци одводе у канскик народа. Јер само при тој неза- ропство наиге мирно становнивисностн, полигичкој н економској, ОН пство. О ТОМ њиховом поступку може »аштититн своје интересе, развити, имамо са ^ а и писменога доклЗп. своје <наге и, на тај начин, заједно са Пао нам је у руке слсдећи тепролетаријатом целога свет 5 припремити ' леграм: своје потпуно ослобођење испод јарма ј „ Команда етапне ствнице уз капитапа и триумф социјализма! Ради тог ЛФ 2620 0. К. Армијске Главне Коциља пролетаријат не треба ни од чега да | манде: Међу српским грађанским преза. бн све потчињава том свом главном ^ становништвом коЈе се сад враћа интере<у. Све интриге и напади, које на^у отаџбину налазе се, као што се њега управљају разни буржоаски и снт- Ј Ч-УЈС, и војници преобучени у гранобуржоаски агенти и штићеиици, неће ђанско одело. На једног официра га омести, нити он на њих обраћа своју 13 корпуса већ се пуцало. С тога пажњу. Јер у класној борби пролетари- треба према досадашњим српским

ОДВОДИЛИ У РОПСТВО РаниЈе смо у више прилика јав-