Радничке новине

БРОЈ 223.

НИШ. УТОРАК 16. ДЕЦЕМБРА 1914. ГОДИНЕ.

ГОД. XIV. ’

Рукописи се невраћају Број 5 пара

Излазе свзки дан

Радничке Новине ОРГАН СРГ1СКЕ СОЦИЈАЛНЕ ДЕМОКРАТИЈЕ

УРЕДНИШТВО

ддмикистРА ЦИЈД гн " у ц(,>Ахиг.АГ«м». „ГУТЕНБЕРГ-

Копенхаген, 13. децембра. Међународна конференција за м-ир, коју су сазвали социјалдемократи појединих земаља у Копенхаген, састаће се 4. и 5. јануара. Том приликом ће се одржати велики митинг у корист мира.

ОДЦОСИ СД БУГДРСРМ

III. Зна се шга је услов Бугарске па да поново уђе у Балкански Савез: остварење уговора од 1912. године, то ће рећи заузимање Маћедонаје до Скопља. Сад јој је пала секира у мед, и цела официјелна и буржоаска Бугарска резонује у себи:- сад или никад ! Као што смо видели у прошлом чланку, њен положај у Европи уопште а на Балкану специјалио такав је да она, овога пуга пре но икад, има шансеве за остварење ссојс заветне мисли, за присаједињење целс Млћедопијс ■ Еугарској. II цслокупни преговори који се сад воде, врте се само око тога: да Бугарска ограничи бар колико толико своје претензпје на те области, да макар нешто остави, да води рачуна о еамољубљу Србије п о тешком положају целога режима у Србији, за који би то био страховит удар, управо слом, ако би морао после годину дане, такорећи сутра дан, да враћа натраг Бугарској све оно шго је јуче откупио крвљу неколико сготина хиљада људи. Фердпданд је јуче зависио од милости Пашићеве; Пашић данас зависи од милости Фердинандове... И као год шго је овај јуче био немилосрдан, тано је данас онај немилосрдан. На којој се основи воде преговори са Бугарском, може се отприлике назрети по изјавама Таке Јонеска, које доносимо у данашњем броју. Таке Јонеско је несумњиво пријатељ Србије и човек који размењује интимне телеграме са Пашићем; па ипак Таке Јонеско моли бугарске политичаре да се умере у својим захтевима и да пристану на Битољ са околином, која представља срце Маћедоније.... Види се, отприлике, како ће Србија проћи ако се преговори са Бугарском приведу крају и закључи са њом „споразум". А ммого је веро ватније да ће до тога „сноразума“ доћи, него ли да ће он бити осујећен. То је потреба Србпје; то је још више потреба Тројнога Споразума; то је највише потреба Русије. И тако ће, по свој прилици, историја дати већу сатисфакцију гледишту наше Партије но што смо ми чак и ми мислили — и но што смо желели. Прошле године ми смо, свеколиком искреношћу свога уверења, које је за нас било тако јасно и тако очигледно као једна математичка

јајеСрбији неопходно потребна, постаје ових дана још очиглетнија. Србија има два излаза у свег, два, тако да речемо, респирацпона оргамз, два органа за дисање: Јегејско море и Јадранско море. Овај други излаз гори је, тежи и неирироднији за Србију но онај првп. Међутим, што је још важније, излаз иа Јадранско I дочешку,авлада се већ бриле_о ономе * V, „, * . 1 * ииио Јв иошребно за идући рат... море постаће за Србију изгледа и 2 _ /, - - 1Ј Благо нама са шако добром, ааж-

бији, па као главну поуку из догађаја изводи захтев да се „подстакне цео нултурни свет да се побрине о мерама, које би, бар.за будућност, свакојрапсној страни одузеле вољу да се одаје пусшошењима и зверстви.ча“. Као што видите, још се није завршио ни данашњи рат, још стојамо у његовој средини, а може битч и тек на

немогућап. До сад је отуда немп

љивом и нежном владом. Дубоко сам

лосрдно гурала Аустрија ; отсад ће 1 гануш, и све ми сузе врцају због ове њене је изгледа потискивати Италија. Срп - превелаке љубави према народу... ски грандомани, у својој фаталној! ——■——

истина, устали против братоубилачкога рага с Бугарима. Ми смо доказивали да је то злочин који се врши над два братска народа, да је то крвава препрека њиховом културном развпјању, да је то смртни удар за будућност целога Балкана. Историја нам данас казује још и нешто више: она нас уверава да је српско-бугарски рат био бесциљап чак и са гледишта буржоаских н династичких интереса. Кроз кратко време, врло вероватно, Србнја ће остати без Маћедоније као што је и пре две године без ње била; и сзе што се досад радило биће само Насрадин оџино, одпосно Пашићево прометање кроз поњаву. Само са том разликом што је прмлнком овог ( про-; метања одлетело бар трпдесет хи-ј љада глава... Пошто немамо у себи ни трунке 1 шовинизма или сентнменталнога нацио.иализма, ми смо у стању да се уздигнемо на једну висину са које можемо видети, разумети и објективно оценити све ове узајамне борбе иа Балкану, њпхове мотнве и њихову оправданост. Ми једним добрнм делом разумемо бугарске претензије на Ма')едонију. Не могу Бугари да се задовоље, као са својим националнпм идеалом, са једном држазом од пет милиона душа, у којој један знатан проценат сачињавају Турцм и Грци, елементи сасвим туђински и страни које је немогућно усисати и претопитиу једну чврсту и солидну државну и националпу заједниау. Маћедонија, са елементом врло сродним бугарскоме, представља најсигурнију базу за Велику БуЈгарску — да већ и не гозоримо о колосалним материјалним и моралним жртвамз којесуБугари утрошили, у својој тридесетогодишњој пропаганди по Маћедонији, жртвама које се такође не могу лако заборавити и нсппсати из рачуна. Бугарској је тешко без Маћедоније; опа мора да живп у заједиици са њом. п С друге стране међутим, нн Србија не може привредно да опстане ако нема Маћедонију. И колико је год најтешња заједннца са Маћедонијом потребна Бугарској, толико је исто потребна н Србији — да се не упуштамо у досадно и схоластично питање коме је Маћедонија сроднија и да ли су Маћедонци више Срби илн Бугари, питање у коме и једна и друга страна има права, односно у коме ниједна страна нема права. Та заједница са Маћедонијом, ко-

наивпости, перовали су као поспгур.но да ће Србија бити наследник аустријских обала Јадранскога мора. Међутим, пријавио се у аустријску стецишну масу моћиији потражплац. То је Италија. Оне је већ заузела

СЖВИМ ТВЧНО! : — РоДЕНОВО МПШЉЕЊЕ Генијални француски уметник, скулпВалону, као што нам јављзју прекју- ј Т Р 11о^ черањи теле 1 рами, уз пун благослов шу чувене катедрале у Ремсу, изјавио Тројнога Споразума. Разуме се да је ово:

се талијанске претензије неће на то ме зауставити. Она ће се продужпти и па целу Албанију, па затим и иа Далмацију са Дубровннком са Трстом п Тријентом. Италија се није могла пошфити да делм обалу Ја-

Затто се бунпте протнв овог немачкога варварства? Зар сва највећа уметничка дела Средњега Века и Старога Века нису страдала од немарности и себичности буржоазије? Зар они дивни бриселски квартови из седамнајестога века нису разрушенн да би се на њихово ме-

може извлачити већа кирија. Ред.)? И зар људи који се разумеју у уметности нису, због сличних дивљаштава, протестовали и у Паризу, и у Венецији, и у Флоренцији, и у Ђеновн?“ Роден има сасзим право. Нема шта буржоазија једне земље да пребацује буржоазији и војсци друге земље. Све су оне једнаке, и увек су уметност жртвовале било ренти и профиту у миру, било тренутним војничким потребама у рату.

БШРСКЕ ПРЕТЕНЗИЈЕ — Шта каже Таке Јонеско —

дранскога мора ни са Аустријом, још ' сто подигле модерне зграде. (из којих се мање ће пристати да је дели са Србијом. Јадранско море Игалмја зове шаге'позТго: нсние море\ а сад, при овом односу сиагл, када је она безмало господар у Европи за чију наклоност моли и Тројни Споразум и Двојни Савез, сад она може да ради шта хоће... И сад, у таквим приликама, отсећи Србију од Млћедоније, од Јадранскога мора, значи уништити је. Међутим, иама треба споразум са Бугарском, нама треба помоћ од Бугарске... Па где је онда излаз пз ове ситуације, запитаће читаоци. Има само један излаз! А он је исто толико спасоносан колико је прост. Он је у овоме: Маћедонија не треба да буде ни српска ни бугарска. Маћедонија треба да буде у заједници и са Србијом и са Бугарском. Србија, Бугарска и Маћедонија треба сад одмах да се споје у једну најтешњу привредну, државну и културну заједнпцу која ће, по самомзакону атракуције, привући себи и остале балканске земље ! Ми енергично тражимо да се преговори са Бугарској воде на тој основи, и само на тој основи\ Тај би корак био несумњиво крупан. Али зар је ишта мањи историјски моменат у коме жпвимо? Једино на та) начин српски и бугарски власници искупнли би онај велики, историјски грех који су извршили према својим народима гурајући их прошле године у братоубилачкп рат.

НА БРЗУ РУКУ Брпжна мајка Наша влада је збиља права брижна мајка овога народа. Води она рачуна о свему и свачему, и гледа својим забринутим очима далеко, далеко у будућност... Тако, јучерања Самоуправа пише о последњем поразу Аустријанаца у Ср-

Препорец, орган демократске партије у Бугарској, штампао је изјаве које је Таке Јонеско дао једном члану те партије. Таке Јонеско сматра да Бугарска, кад би хтела да се умери и да буде скромнија, могла би добити линију Енос—Мидија, као год и један добар део Маћедоније: Битољ, Добрич и околину. Додао је затим да је Румунија, раније као год и сад, тражила само једну стратегијску линију. На тај начин, грешке ће бити исправљепе, и то без жртава. Исто тако, изјавио је Таке Јонеско, и Грчка ће бити приморанп самим приликама да учини концесиЈе. Ове декларације Таке Јоиеска живо се комемтарншу у политичким круговима Бугарске. Неки мисле додаје Журнал де Балкан — да је то један покушај да се заплаши Грчка, не би ли се приморала да се изјасни за Тројни Споразум и да пошље помоћ Србији.

У сваком случају, из овога излази једно јасно и несумњиво: Најмањи поклон којим би се Бугарска задовољила, управо што јој нуде пријатељн Србије, то је Јужна Маћедонија са Битољем.