Радничке новине

БРОЈ 226.

НИШ, ПЕТАК 19. ДЕЦЕМБРА 1914. ГОДИНЕ.

ГОД. XIV.

УРЕДНИШТВО и АДМИНИСТРАЦИЈА ИЛЧАЗИ СЕ У ШТАМИАРИЈИ „Г У ТЕНБЕРГ*

Врој 5 пара Пзлазе сваки дан

НДРЕДБА БР. 8676 2. ррави раздог

, на јавности. У Србији је учињена јједна грешка; она ће бити исправј љена. „Веле да ј е генерал Поћорек, који је сад смењен, обећавао да ће победити до Божића. Али се рат не води по утврђеним роковима као неки трговачки посао; он се мора продуживати до коначне победе“.

> 2

НА БРЗУ РУКУ Индустријски просперитет Пребацују неки влади како не в ;ди довољно рачуна о земаљској пррвреди и како не развија домаћу идутрију. 'То је неоиравдано. Ради сриска влада, само не може одједном на све стране. Развија она једну поједну гране индустрије у земљи. Тако например приметио сам, откако живим у Нишу, како се нарочито једна грана радиности нагло развија. То је индустрија мртвачких сандука. На све стране, где се год окренете, мртвачки сондуци. У сваком другом дућану вредна рука произвођачева теше или закива чамову даску и весела песма на далеко се ори. Сваки дан Произведе се бар По сто мртвачких сандука, и одмах све то плане : толика је потражња овог артикла! Једном речи живот и рад струје на све стране. Пирот је чувен вбог ћилимова; Ниш ће се прославити мртвачким сандуцима. А док влада није дошла у Ниш, ничега од свега овог није било. Једва ако се производило по два и тра сандука за недељу дана, па се чак ни то није одмах трошило. Било је то једно мртвило по целом Нишу док није дошла наша вредна и предузимљива влада, која је указом од 12 јула отворила нову еру привреднога развитка Србије....

Које р зшр — ШТА МИСЛЕ МАЏАРИ Пештански лист Пестср Лојд пише поводом смењивања Поћорековог ово: „Сви ће признати да ово смењивање значи једну ликиидацију. Анкета о узроцима нашега пораза, која је извршена по наредби царевој, овим нам је саопштена јавно сасвим искрено, али и без песимизма. Признаје се да је рђава команда била узрок пораза. „Добро је што се на тај начин, са највишег мсста, саопштава исти-

ЧИЈОМ КРЦВЦЦОДО? — ЈЕДНА ЕКСПЛОЗИЈА У одељсњу војно-техничког завода, које је бнло привремено смештено из Крагујевца у Лесковац, догодила се, пре неколико дана, доста јака н несрећна експлозија. Од те експлозије остао је на месту мртав Пеп1ар Цекић, војни обвезник из Лесковца. А лако и тешко рањени су: Влада Синђелић, надзорник, Милан Терзиђ радиик, Андра Матовић, радник, Алекса Цробњаковић, радник, Димитрије Младеновић, радник, Младен Јовановић, радник, и Трајко Н. стражар.

Питање Г. Министру Војном У Нншу постоји девета резервна војна болница која је смештена у још недовршеној згради новог казненог завода норед Нишаве. Ова зграда и њено уређење ни у ком погледу није подесиа за болницу; рањени и болесници очигледно пропадају, тешко се лече и нове болести добијају. Пре свега зграда је сва влажна. Са зидова цури вода од јаке влаге. Ова вепика влага убиствено дејствује на рањенике и болеснике. У овим влажним собама болесници се крше јер су собе препуњене. Болесници леже у ходницима на асфалду који је застрт само некаквим бедним асурама. ПромаЈа кроз ове ходнике дува као на сред друма. Ова промаја, и што по тим ходницима нема пећи, убијају болеснике. Купатило није никакво; болесници се купају у хладној води. Многи и због оваквог „купања“ настрадају. На превијалишту, као и по собама, стално Је дим из пећи, да се болесници гуше. Не постоји нухшик. Болесници нужду врше на отвореном пољу. Не постоји капела. Храна није добра. Због свега овога болесници тешко оздрављају, а мортелитет је велики. Од 1. до 17. ов. м. умрло је 40 људи на 500 болесника! Једном речи цела зграда није за болницу, нити за људе уопште. Извештавајући Вас о овоме ја Вас, господине министре, молим да што пре учините да болница у овој згради више не буде, да се болеснпци што пре отуда склоне и зграда затвори као неупотребљива за становање људи. Молим Вас да ме по овој ствари