Радничке новине
7 Г?
/
I
БРОЈ 1.
НИШ, ЧЕТВРТАК 1. ЈАНУАРА 1915. ГОДИНЕ.
ктжш
ГОД. XV.
ТИерак
УРЕјЕјј-В ЛДМИНИСТРАЦИ.ГА
ИАЛАЗИ СЕ У ШТАМЕАРЛЈИ .Г Т Е ! I Б Е Р Г“
ОРГАН СРПСКЕ СОЦИЈАЛНЕ Л
•МОКРАТИЈЕ
Број 5 пара Излазе сваки дан
с у ч Ј
Италија је пре кратког времепа заузела Валону, разуме се у пнтересу Арбанаса. Напоредо са тим, појавпла се и буна у северној Арбанијп против Есад-иаше, који баш није иерасположен према Србији. Србија се ондз, у лпцу Самоуправе, почела мешкољити и, разуме се опет, у ингересу Арбанаса, стала докази-ј вати како све то што се тамо радн не ваља ништа п може одвести рђавим последицама. Пре два трп дана прочитасмо како је стамбуловиста Генадијев, најизразитији и најистакнутији прсдставник и адвокаг аустрофилске политике у Бугарској, отпутовао „у информативној мисији“ у Рим, у који је пре два месеца допутопао најбољи немачки дппломата, кнез Билов, „дл замени талијанскога амбасадора који је нешто пореметио са здрављем". А јуче, телеграми нам јавише да је Турска, савсзник и експонент Н.лачке иа Балкану, решила да пружи Италија сва зпдозољсчва која она тражи због оног сукоба у Ходејди, који је изазвао претње талијанског министра спољнмх послова и који мало што нмје довео још онда до рата. Ето неколико факата; ко оће и уме да резонује нека прави закључке. Али, од вредности је, за оцену садашњега положаја, учинити још две трп напомене. ИталЈја има ннтересе који стоје у оштрој супротносгп са Аустрпјом. То је, прво, њена тежња да обухвати на својој тернторији и све оне своје саплеменике којп данас живе у оквпру црно-жутс монархије. То је, затим, традиционална мржња према негдашњем угњетачу и завојевачу Италије. То је, најзад, извесно ривалство око тога ко ће господарити Јадранским Морем, које је данас за Аустрију оргаи помоћу кога дише. Међутим, ништа мање нису супротности између Игалије и сила Тројиога Споразума. Ако су Трсти Тријент у Аустрији, Ница и Савоја су у Француској; и док грмн против хабсбуршке монархије, талијански шовинист гледа жудно испод ока ка талијлнске области које су у домаку фрзнцуске републике. Затим, данас је за крупне капиталистичке државе много важније колонијално питање него ли национално питање. А у том погледу, Италија стоји у много оштријој су* протности са снлама Тројнога Споразума него ли са силама Двојнога
Савеза. Италпја хоће Среднземно Море; Италнја хоће Северпу Африку; онз, изгледа, сања о рестаурирању старога римског царства које је бпло господар обеју обала Средиземног Мора н експлоататор п;.јлепших делова два богата континента: Европе и Афрнке. Међутим, Енглеској треба Средиземно Море иа коме лежи Египат п Средиземно Море које је пут зл њену најбогатију колонију, пут у њси Елдорадо: у Индију. Фраицуској треба исто гако Средиземно Море, помоћу кога влада својим огромним колоннјалним царством у Северној Африци, и преко ког.< пројскгује мова освајлња у Централној Афрпци. То су два супротна иптереса којм се тешко дају измиритн; и због тога, п ако су Талијани само један огранак романске расе, и ако Италија добрим делом за своје ослобођењс има да з»хвали Француској, и ако Италлју везује за Француску и заједница расе и лепа успомена историје, капигалистички интерес био је јачи и од једног и од другог и гуриуо је у најинтимпији савез са немачким држазама, савез којп је упереп против Француске! ■ Тај капиталистички, империјалистичкн интерес домииираће и данас, и због тога не само што није иемогућно него је напротпв врло вероватно да у овој страшној и колосалној борбп великих снла Италије стане нз страну Немачкс и Аустрије. Јер, у случају успешнога рата, Аустрија и Немачка могле би много пре задовољитп претензије и апетите Италије ио силе Тројнога Споразума. Ако би прегазила Србију н Маћедоннју и изишла на Јагејско море, Аустрија бп могла без велике штете уступити обале Јадранскога мора Италији, пошго у том случају за њу Јегејско море постаје оно што је данас Јадранско. Кад изиђе на Солун, Аустрији не треба толико ни Трст ни Валонл. Међутим, однесе лп победу Тројпи Споразум, како би он могао дати Италији оно на шта Србија, Црна Гора и Грчка толико времена аспирирају ? А то шго тамо за Балкан још мпого више важи за Средиземно Море и Северну Африку. Колонијална политика Немачке и Аустрије упсрена је ка Малој Азији и даље; оне би, према томе, много пре могле задовољити претензије Италије иа Средиземном Мору и у Северној Африцн него што би могла Енглеска,
кој I је вечмти путник по Средиземпо.м Мору, и Француска, која је северо-афрпчка сила. А сви оби сумњиви знацп последњмх дана пзгледа да нажалост потврђују и доказују тачност нашега резоновања....
НА БРЗУ РУКУ Закоп о народном благостању Г. ДрагуШин Пећаћ, адеокаћ", у друитзу са једном булументом адвокаШа, измчслио је и срочпо Једлн „закон о одржпњу народнога благостања." Ту је све лспо подељено на глаае и на параграфе: једна савршепа правнччка форма. Нма само једну млну: фали јој садржана. Пашући ое.ај законаси пројекат, господа адвокаШи заборасили су једну сиШлицу: да би тај њихов закон сичуаао народно благостање, другим ре.чима: да би тај њчхов закон имао уопитг смисла, трсба народно благостање нре свсга да постоји. Према томе, шрсба изнаћи закон о сШварању а не о одржању народног б.гагостања. Ја већ имам готов пројекат таквог једног закона. Оц се састоји свега у три тачке: § 1. Униитити и онемогућити ратовс, за које је гласао и г. Пећић и сви оии народни доброжелетељи који сад подносе оаој закон о одржању нсродног благостања. §. 2. Укинути судове и адвокате, као чуваре призатне својине, која је извор народне беде. § 3. Претворити приватну својину у друитвену. Ето мог законског пројекта: па сад нека народ оцени који ]е бољи.
Кш II 1РИ113 ШИ1 Протпв шпекуланата н пљачкаша Бој се Данајаца и кад дар дају: зар се то небл могло рећи с потпуним правом дарежљивим буржоаским класама? Всћ неколико дана кроз буржоаску штампу ударају иа сва звона како је Народна Скупштнна вотирала толико хиљада за сиротињу, како је изабраи нарочити скупштннски одбор који ће се- стлратн да се што правилније раздели та помоћ, даље, како је Скупштина донела већ и Закон о тој помоћи, и за такав рад одају се читаве похвалнице тако енергичној владн и љиховим сарадницима. Али, на жалост, та истз влада, која је све то спремила, не учини оно што јој је бнла прза н најпреча дужност: да стане ма пут прстераном скакању цена животних намирница, то ће рећи да заштити ту сиротињу од немилосрдних и незајажљивих пљачкаша. На западу, пећ скоро све државе, неке и као неутралне, донелс су одмах у почетку рата закон, којим ће се иормирати цене Животним намнрнпцама, и на тај начин зпштитиле су своје станозништво од великог броја бсзобзирних шпекуланатз. Наша влада, у последњем часу, сетнла се, те је донела неки Закон о помоћи сиротним и избеглим породицама, а међутим ни до данас се не сети да ма шта уради чиме би заштитила тој сиротињи ту злехуду помоћ да јој не буде одмах опљачкана. Па ко нх пљачка? Непосредпо ћифте и шпекуланти, а посредно ви господо што сте на упрази овог напаћеног народа; јер да у овој земљи има власги, клд се тиче тих шиекуланата, зар би они могли бити толико безобзирни да само још што не пресрећу са пушком у руци и не отимају све што / се код нас нађе? Зар то иије пљачкање кад се напри-
мср у Крушевцу, вароши скоро на главној прузи, иззан рсона борбеног, литар петролеума, помсшан са толико воде, продаје по 2 динара 1. килограм, тесто а не леб по 0 60 п. д., стан, који се увск могао добити за 20—25 дин., сад 80—100 дин. месечпо, и тако даље. И према томе, коме се у ствари даје та помоћ: сиротињи или тим безобзирним пљачкашима, који с дана на дан дижу I цене животним намирпицама? И што је пајжалосније све се то ради на очиглед I власти, често уз сарадњу њихову — „наши смо", зашто их пс сачуватн? Овај ће ј сает отићи, а ти „наши“ остаћс па ће ваљати кад се буду давале куглице. У иским варошима покушало се да се сузбије то прекомерсно скакање цена животним намирпицама; а са каквом вољом видн се ло самим резултатима. У Крушевцу ни го иије учињево, ма да је с обзиром на прекомсрено скакањс цена гребало то давно учинити. И иашто онда сва та помоћ? Ако хоћете да занста помажете сиротињу заштитите је од отимачине и пљачкања, ииаче у сгвари не помажете сиротињу већ разне арамије, који су и у овим •тренутцима нашлн начина да се ослободе свих војних и грађаиских обавсза.
СКО ДЕТЕ
Алп ке Иушићево него истинско Наш познати хумориста, Бранислав Нушпћ, написао је једиу духовиту прнповсгку о чудповатч.м доживљајима једног остазљеног детенцета које нико није хтео примити и о коме нико није хтео водити рачуна. За такво једно „општинско дете“ дознали смо јуче. Прилпком паничнога бегства народа из Подриња, пре два месеца, једна сељанка оставнла је у неком трњу, тамо пегде код Аранђеловца, једио детевце од две и по године, које тек што је проходало. Једаи од наших војника мекша срца узме сирото дсте и понесе га собом до Младсновца. Ту сачека један воз са бегунцима и понуди да ма ко од њих узме дете. Једна сељанка из фургона прихвати га, али га брзо остави не хтевши да води о њсму рачуна. Онда га узме Зорка Марковић, вешерка из Бсограда, која је такође бс-жала у Ниш. Али јест, неће сад више нико да води рачуна о детету! Сирота жена, и сама бегуиац, обрати се онда нишкој општини, молећи за помоћ да би издржавала дете. Председник је дочека речима: Куд се баш ти нађе да га узмеш! — и упути је своме потчињеном. Потчињени као подчињени, који добро разуме наредбе а још боље жељс свога старешине, упути I је у начелство. Начелник је упути тамо ј негде у архиву. У архиви је саслушају па је онда лепо упуте — кући, односно у збсг код Саборне Цркве где она живи. Рззуме се ннкс јој не дадне ни маријаша помоћн. И сад се жена нашла у чуду: не само што неће да јој даду помоћ него сад нико неће да прими ни дете! Као у.Нушићевој сатири! Само са том разлнком што је оно измишљено а ! ово истинито, н што је оно смешно а ово жалосно. Сирото мало! Види се да не уме да ужива у благодетима закона о помагању | невољника. СВЕТЕ УСПОМЕНЕ ( 1 ) Равно је тридесет дана од дана трагичне смрти нашег Туце, а више од двадесет дана од кад сам ту страшму вест сазнао н нажалост и проверио. Па и ако је већ то.чико дана прошло, ја нс мсгох ништа о њему написати. Не могох, не зато што се о Туци нема шта писати. Напротив: баш зато што је Туцин рад био