Радничке новине

Власник и одговорни уредник Драгиша Лапчевић, новинар.

Штампарија „Гутенберг* ^Милана П. Стефановића — Ниш.

Растајући се данас са другом Туцом, ја не могу а да не изјавим: Ако сам икада што год за покрет вредео, и ако сам икад што добро у покрету урадио, и ако и данас што год лично вредим, то није заслуга моја, већ мојих учитеља, међу којима највидније место заузима наш опште омиљени Туца. А то што вредћ за мене, дубоко сам уверен, вреди и за све остале раднике који су,благодарећи највише личном ангажовању друга Туце, од обичних радничких и фабричких пролетера, са свима лумпенпролетерским одликама, данас постали способни функционари у својим организацијама, добри говорници и израђени организатори. Нека ми буде допуштено о другу Туци рећи још неколико речи : Далеко сам од тога да пишем о његовим теориским и опште организаторским способностима. За то је моје перо и сувише слабо. Ја ћу о њему рећи још само неколико речи као о другу на заједничком раду, о љеговим личним подобностима да са сваким социјалдемократом може заједнички радити.

ПОД РАТНОМ косом

Ђорђе Ђурић, учитељ

Док ћифте и фићфирићи, који су и у моралном и у ингелектуалном погледу нуле, седе у позадини, башкаре се и певају Ој Србијо мати мила, мораш биши царевина, дотле гамо, на страшном бојном пољу, где сипа као киша куршум и шрапнел, падају једно за другим млади људи високе вредности, који нису тражили рат као господа патриоти из позадине али који имају у себи осећање достојанства па се не извлаче из борбених редова, и падају у рату са дубоком мржњом у срцу протиз рата и против међународних покоља. Један од таквих био је и наш добри друг Ђока Ђурић. Још у учитељској школи, он се истакао међу свима својим друговима великом вредноћом, интелигенцијом и начитаношћу. Са рстким соци-

јалистичким одушевљењем, он Је пратио Било је људи и другова који су овда ј и социјалистичку мисао и социјалистичку акцију; он је студирао неуморно теорију социјализма и узимао активног учешћа у нашем покрету где год би се нашао са својом учитељском службом. Па чак и у Прилепу, који је у социјалистичком

онда свој нерад правдили немогућношћу да са Туцом заједнички раде. А партиски одпадници кршћавали су.партиске акције Туцизмом. Али, ми сви кој'и смо до краја са Туцом заједно радили, смемо смело

рећи: лаж је да са Туцом нико није мо-1 погледу заосгао и за кога је нролетерски гао заједнички радити, као и што је измишљотина да је Туца имао неке диктаторске особине. На против: једини човек кој'и се увек трудио да све партиске л>уде привеже за партнске послове, и да са

покрет сасвим нова ствар, чак и тамо вредни и окретни друг Ђока оставио је дубоку успомену и снажан траг као социјЂлистички пропагатор. Између осталих ствари, он је превео

партиским друговима заједнички решава са „емачког изврсну студију Хенриете

сва партиска гштања; Једини човек који је увек желео да сваки акт партије буде израз партиске заједнице, да се са сшма друговима о сваком партиском пшиању споразуме и да свако најситније као н најкрупније решење, буде решење ее/шне, био је Туца. И зато, сваки онај који би рекао да са Туцом није могао радити, тај не може ни с ким добро радиги. Али данас тога најтолерантнијег, најпрпступачнијег, најспремнијег и најбољег међу најбољим друговима нема вишс. Али ако Туце нема физички међу нама, он је ипак у нама. Радимо како је он радио, стварајмо као што је он стварао, што не знамо прочитајмо: он је то написао, па ће мо се тако најбоље одужиги његовој сени. Слава Другу Димитрију Туцовићу! Да живи његов идеал — Социјализам! 17. декембра 1914. г. Београд. Лука Павнћевић

Роланд Холст о Дчцгеновој филозофији један есеј у коме се врло популарно и успешно објашњавају све финесе и тајне марксистичке филозофијс и етике. Тај се превод налази у рукопису у нашим рукама, и Партнја ће га, кад дође за то време и могућност, ошгампати. То ће бити најлепши спомец нашем вредноме и доброме другу Ђорђу Ђурићу.

У РАТНОЈ ГРМЈБАВИНИ

Пажња евима друговима

Опомињу се последњи пут и најоз биљније сви другови без разлике да без велике потребе или важног посла не долазе у редакцију никад пре 6 сати увече. Ко хоће да сврати да би се видео са ким или разговарао, тај најзад и може остати у администрацији; али у редакцију нека апсолутно нико не улази.

Ј10РТУГВДСКА војска Систем милиције Непријатељства између Португалије

Два друга са оружјем у руци седе за време једне паузе после пуцњаве и тихо разговарају: — Где је наша црвена застава? пита први. У многе борбе, уцноге битке пшао сам. Зашто се бије?! Милиони л,уди, милиони радника! Видео сам много застава. С краљевским грбовима, орловима, лај вовима и тигровима. Много застава. Жутих, белнх, зелеких, плавих и шарених. Једну само нисам видео: црвену радничку Ј заставу. Где је она, наша црвена застава? — Зар је не вндиш? одговара други. Погледај око себе: иоља, долине и планински ртови: цела земља покривсна црвеном заставом, нашом радничком крвљу.. — А гдс је наша пролетерска песма? пита први. Ја сам слушао трубне знаке који позивају на убмјање и грмљавину топова који су распрскавали у прах и пепео гвоздена и камена утврђења; ја сам слушао погребну песму над дубоким гробовима где мирно леже малочашњи непријатељи припијени нежно једни уз друге као браћа. Једну песму никако не чух: нашу пролетерску песму! Где је она? — Па зар ти не чујеш нашу песму? одговара други. Оиа и сада као н раније одјекује у дубинама твога срца. И близу н Немачке већ су отпочела. Истина, заЈ е Д ан ка Д ће се она узвити из таме н сад се борбе воде само у колонијама,, дубине и разлити се над целим светом. али како је Португалија обвезана једним Тада ће у свима деловима земље наићи уговором да помаже Енглеску, то је врло на громки одјек у редовима наших друвсроватно да ће њене трупе бити упо- ј р о ва и наше браће... трсбљене и на европском бојишту. Стога ' . је од иитереса изнети неколнко података о португалској војсци. I 011111 Законом од 2. марта 1911. г. у Пор-1 |{Ј|ј{ј| тугалиЈ‘и је уведена општа војна обавеза. I * Сваки португалски грађанин од 16 до 46 1 ~~~ _ година јс војнн обвезник, до 30 годнна Због ТСШКОпа у ШТпМпарпЈи, у активи, од 30 до 46 у резерви. ; наш календар још није могао бити Међутим војни рок је доста кратак: готов. У четвртак, 8 оаог месеца, у коњици 210 Дана, у артиљерији 140, а он р 1( , у/ ги у аро^ају. Као ШТО је у псшадиЈИ 105. По ислужењу рока има- • ' Г ■''> - л јусе издржати сваке годане по 2 недеље Јављено, цена ће му бити 015 дин. маневара. ј а продавци ће иматп од сваког Но поред ових маневара војни обвез- продатог календара 005 дин. раннци по ислужењу свог рока имају сваке бата недељестрељачка и гимнастичка вежбања! Ј Календар ће се продаваћШ само Што се тиче бро]не снаге португал- _ г г ске војске она у мирно доба износи 30.000 на Д° плат У или по поруџоини уз људи; у рату, пак, она достиже цифру од послате паре. Зоог тога нска нам 200.000 бораца. Та војска наоружана је најмодернијим оружјсм. Што се тиче организације она је врло демократска. 'Гако дивизионе и бригадне ђенерале поставља парламенат на предлог министра војног.

ИЗ ДАНА У ДАН За рањенике и ратнике. Да би се рад „Кола Београдских Мнлосрдних Сестара“ (израда рубља за рањенике и ратнике и др.) моГао продужити, јер је потреба веома велика, Председница „Кола Београд. Милосрд. Сестара" г-ђа Јелена Н. Маркозићка (у кући Јована КосГића чешљара, Лесковац) моли господу, г-ђе и г-ђице чланове Управе; г-ђе и г-ђице магационерке, поверенице за прикупљање прилога, као и добровољне шваље, да је усмено или писмено изволе известити, где се сад налазе, шта су и колико скупиле добровољног прилога, шта су израдиле од примљеног рубља и коме су све то предале, као и то, да ли су вољне и даље радиги за овај хумани циљ. |Аца Мнтровнћ) , браварски радник у срп. држ. радионици, изпустио је своју душу 26. децембра. Друг Аца је умро врло млад: у седамнајестој години. Изјављујемо наше другарско саучешће целој Ациној породици, и нека је слава нашем другу Аци. ЦАША ТУГА ЗА ТУЦОВИЋЕМ Изјавили су нам саучешће : Друг Брлнко Тодоровић, браварски радник из Свилајнца. Трифун Караџић, зидарски радник из Ужице.

Ф Е Љ Т О Н

НА СВО.МЕ ОГФИШТУ — УТИСЦИ ЈвДНОГА БЕГУНЦА №1 Са нама хоће својој кући и један рањени Златиборац. Регрут. Кршан младић. Врло слободан. Пун прича. Једна од |тих нас је слатко насмејала. Прнча нам како је приликом другога повлачења IV пука III. позива од Сребрнице, један коморџија бацио с коња две пуне мешине ракије, да би што лакше и пре стигао у ј Бајину Башту. Оплакао их. На њима би јлепо зарадир. Један пак борац, кад их [ угледа, баци пушку, замоли друга који је ишао с њим да је узме, а он упрти на раме ону једну мешину, — па хајде ка Дрини. Вели: Ти си ме довела до Сребрнице, да ако ме вратипЈ и у Бајину Башту! Ми прскосмо у смех, а он нас озбиљно прекиде: „Шта мислите ви, ракија је и њих упропастила. Проклета, али и благословена била!" У томе наиђе воз. Ми се ужурбасмо. На једвите јаде нађосмо места за себе и ствари. Било нас је по џаковима, на угљу, по крововима. Целога пута се само песма ори, а војска шенлучи. Дођосмо. Распрштасмо се ко препелице. Такмичимо се ко ће бити први. Благо нама! Нншта није измењено. И она стара липа, и она бујна чесма — сви се, чини нам се, заједно радује својим старим познаницнма. Дочекао нас је добри Кастор који нам се одмах поче јадати што смо га оставили. Само што не уме речима да нам се похвали како је и он заплашио Швабе! Баба већ плаче од радости. Стари отац занемео од радости. Оживе наша кућа. Срећни смо. Нађосмо све на свом месту. Варош је задржала своју стару физиономију. Штете је било. У двориштима се пуши слама где је била непријатељска комора. На понеким кућама прозори огворени. Ту је већ неко био. Дућани још затворени, али се види да су неки били отворени. Трошна судска зграда личи на шталу. Нечистоћа и блато свуда. Па ипак, добро је. Ту је био непријатељ, ту је била војска. Како сам се надала — добро сам се удала. Тако је могао рећи себи сваки од нас. Причајте нам, оче, баба, комшија: како су се држали Аустријанци?

ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ (ТЕЛЕГРАМИ ПРЕС-БИРОА) Синоћ Прес-биро није дао никаквих телеграма. ЈУТРОШЊИ ТЕЛЕГРАМИ Борб^ у Француској Париз, 31 декембра. Службено.— 30 декембра непрекидно рђаво време спречавало је операције готово на целом фронту; на дунама на обали Северног Мора бура која диже песак у вис; наша артилерија у пределу ЕБупора и Ипра успешно је гађала непријатељеве радове. На североиетоку од Соасона борба заметиута око коте 132 била је врло упорна; преко целог дана Немци су били унели знатне снаге; ми смо се одржали на свима нагибима на западу ове коте док смо морали напустити источну страну. Борба се наставља између Соасона и Бери о Бака; наша је артилерија на три разне стране изазвала експлозију усрсд непријатељских батерија. Од Ренса ка Аргони веома жесток артилеријски двобој. Отворен француски парламенат Париз, 31. декембра, — Парламенат је отворен. Немачки аероплани пред Лондоном Париз, 31. декембра. — Аероплани немачки коЈи су покушали да се приближе Лондону отерани су. Бомбардосаше са немачких аероплана Парнз, 31. декембра. — Немачки аероплани бомбардовали су Мало ле Бен, Петоро њих је убијено, — Француски аероплани погонили су немачке аероплане који су покушали да се приближе Паризу. Пеенкаре на бојишту Париз, 31. децембра. — Г. Поенкаре посетио је Денкерк где је предао заставе пешачким маринским пуковима; затим |е отпутовао у главни стан еиглески где Се разговарао с генералом Френчом и велским принцем. О г л А с и Цикода Поповић 2 се јави редакцији нашег лнста ако се налази у којој нншкој болници. Или, ако ко зна шта је с њнм и где је сад, нека јавн нашој редакцији. Тпппп КУГДћМН архивар у пенаијм и прак1 иДУЈЈ ВЈ 1 сфИН Т1 , ка|1Т Касацноног Суда у Крушевцу, моли сваког оног да му јавн, где с"а налази његов син Чедомир Т. Бугарски, наредник бив. VI ђачке чете у Скопл.у. Чедомир се јавио 8. повембра тек. год. са положаја, а у ком је пуку, батаљону и чети, није јавио. Унапред благодарн сваком оиом ко му јави о Чсдомиру.

се продавци одмах Јаве са своЈим требовањем. У калепдару ће бити и чланак о Туцовићу.

ЕРРТПП д РУ га Ђоке Ђурића, учитсља, рсз. ндјјц редннк, водник Н чстс II батаљ. IX пука првог позива, моли да је нзвесге шта је с њнм и је ли истина да је друг Ђока погинуо I новембра на Ставама окол. Јагодње. Јавнти на адресу Д-р Ж. Ивановићу, Младеновац.

Мој брат

За Радничке Новине ДОБРОВОЉНИ ПРИЛОЗИ

Мпгшм сваког онога К0 Ј Н бч шта знао зд мога ЏГЈЈ1ШН брата Милију М. Ђукнћа наредннка I чсте Ј\ батаљ. IV иука I познва Дрицске ливизнје ла јави његовом брату Труки М. Ђукићу, каплару! рањеннку у II одељ. сталне војне болннце соба бр. 4. Крлгујевац. Миаорад М. Јоцковић кројачки рчд„ , ннк из Шапца од мобнлизацнје незнам где је, па стога молим учтнво сваког ко бн ма шта о њему дознао, или знао, да ме пмсмом извести, адреса: Ђорђу М. јоцковићу, избеглицп У Параћину , а у кући Лазара Ђурића, Горња Мала. ЛрППМ резервни поручник тражи собу за станооодип вање. Обратнти се што пре редакцнји Радничкнх Новина, штампарија .Гутенберг'. 1-3 п\/м/дшл; потребује бо.ља кућа. Јавити сс ,Амернкан. Краљу Днјаманата“. Ниш, Обреновнћева, 13. 2—3 Сајџијског радника Ј5К%Јј»; Ниш, Обреновпћева 13. Ступнтп може одмах. 2-3

Н. Н. 10 дннара. Мнханло Ђорђевић, из Пи- МПП11 д^ Г ^ аднво 1 е Ђлић рад. опанч. нз п . г- Азање да радничка правила Вула Зла-

рота, 10 дпн. Рафаило Бенвенистн, трговац 10 дин.

радинчка правпла Ву; тановнћа рад. опанч. које му је дао на чување да нста пошаље на адресу пододбора опанчарскнх радника у Крушевцу. 2—2